Budućnost je stigla: Autonomna vozila primećena na putevima Srbije

Srbija se pridružila redovima pionirskih evropskih nacija, pored Nemačke i Velike Britanije, gde kompanije testiraju autonomna vozila.

- Evolucija autonomnih vozila i robota za dostavu ostaje na vrhuncu nauke i tehnologije. Ponosno želimo dobrodošlicu testiranju autonomnih tehnologija na ulicama Beograda, koje je razvila „Self-Driving Grupa“, vodeći developer autonomnih vozila, koji se odvojio od matične kompanije – Yandex. Kao deo posvećenosti digitalizaciji, Srbija postaje jedna od prvih evropskih zemalja koja je prigrlila autonomna transportna rešenja, zajedno sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, i ostaje lider u razvoje veštačke inteligencije u regionu - rekla je srpska premijerka, Ana Brnabić.

Zaista, tehnike autonomne vožnje polako prelaze iz domena naučne fantastike i postaju stvarnost. U nekim zemljama, usluge autonomne vožnje poput, na primer, robotaksija već funkcionišu i dostupne su svima koji su zainteresovani.

Koje su dobrobiti autonomnog prevoza u Srbiji i kada će Srbi moći da ga koriste? Odlučili smo da se upustimo u ova pitanja.

Od ideje do usluge

Autonomna vozila postala su goruća tema krajem 2010-ih. Brz progres u mašinskom učenju, razvoju kompjuterskih čipova i senzora učinilo je mogućem stvaranje automobila koji može da vozi sam po gradskim ulicama, i to na bezbedan i efikasan način. Nemojte mešati autonomna vozila sa sistemima pomoći vozačima u modernim automobilima, poput Tesline Autopilot tehnologije i sličnih. Dok ove tehnologije i dalje zahtevaju osobu sa vozačkom dozvolom za volanom, prava autonomna vozila su napravljena tako da odnos prema ljudima bude kao prema putnicima.

Razvoj autonomnog transporta je takođe potpomognut potražnjom: sve više ljudi bira da ne koristi privatna vozila menjajući ih taksijima ili drugim vidom usluga prevoza, a količina prevezenih raste svake godine.

Pored usluga prevoza putnika, robotske dostave se takođe brzo razvijaju. U Sjedinjenim Državama, nekoliko desetina univerziteta već je počela da koristi robote za dostavu hrane iz kantina i kafića do studenata na drugim delovima kampusa. Treća i jednako obećavajuća prilika je prevoz tereta na velike daljine. Kamioni koje kontroliše veštačka inteligencija, već su počeli da prevoze teret preko međudržavnih autoputeva u Sjedinjenim Državama.

Autonomni prevoz u Evropi

Evropa, za sada, tek sustiže ovo takmičenje. Lansiranje autonomnih vozila ili usluga dostave zahteva ne samo tehničku pripremljenost, već i adekvatnu regulaciju. Još od začetka automobilske industrije, saobraćajni zakoni su se pravili vođeni pretpostavkom da će čovek zauvek biti za volanom. Sada, ova pravila moraju da se adaptiraju za situacije u kojima vozilo kontroliše veštačka inteligencija. Došao je red na zakonodavce da odluče kako će robot-vozač dobiti vozaču dozvolu. Po ovom pitanju, razvijene zemlje se dele u dve grupe; prva grupa pravi „zakonodavne zamke“, koje dozvoljavaju takve usluge na ograničenim teritorijama (pojedinim gradovima ili državama). Druga grupa je usvojila pristup u kojem čeka da vidi razvoj situacije. Njihova strategija je da čekaju i da vide koje će zemlje prve završiti grupne eksperimente koristeći različite pristupe, da pronađu optimalan, i onda da taj model uzmu kao polaznu osnovu.

Iako ovaj pristup može delovati razumno i logično, problem sa javlja kod developera ovih tehnologija koje će primarno raditi na tržištima gde legislativa već postoji. Imaće malo razloga da prošire svoje poslovanje van primarnog tržišta, dok u potpunosti ne kapitalizuju svoje napore na primarnom. Imajući u vidu da Sjedinjene Države i Kina, najveća transportna tržišta, trenutno rade na legalizaciji autonomnog transporta, Evropa će morati dugo da čeka na autonomna vozila. Takođe će čekati i na prednosti koje ova tehnologija donosi, poput veće bezbednosti na putevima i veće pristupačnosti transportu.

Trenutna statistika za autonomna vozila pokazuje da au ona već bezbednija od vozila kojim upravljaju ljudi, čije greške su zapravo uzroci 90% saobraćajnih nesreća. Ljudska bića mogu izgubiti pažnju, kršiti pravila, biti umorna ili pod uticajem psiho-aktivnih supstanci – razlozi koji vode ka nesrećama u kojima se gubi više od milion života godišnje. Autonomna vozila, sa druge strane, imaju pogled od 360 stepeni, striktno prate saobraćajna pravila, ne gube pažnju, ne spavaju za volanom. Eksperti sugerišu da autonomna vozila mogu značajno da unaprede bezbednost na putevima, potencijalno spašavajući hiljade života.

Budućnost autonomnog transporta u Srbiji

Ipak, nisu sve evropske zemlje zauzele konzervativni stav. Neke zemlje, koje uključuju i Srbiju, su počele sa izradom legislative za autonomni prevoz. Developeri tehnologija autonomnih vozila ozbiljno razmatraju nove lokacija za testiranje njihovih tehnologija, dok su neki već započeli testiranje autonomnih vozila na ulicama Londona, Minhena, a sada i Beograda.

Kada će građani i posetioci Srbije moći da koriste autonomni prevoz, koji je već mogućnost na ulicama Sjedinjenih Država i Kine? Iskustvo sa pilot lansiranjima pokazuje da je programerima potrebno vreme, obično najmanje nekoliko meseci testiranja na novoj lokaciji, pre nego što tamo pokrenu autonomnu uslugu. Ovo omogućava kompanijama da osiguraju da se njihova veštačka inteligencija prilagodi novom okruženju, nauči da pravilno tumači namere okolnih ljudi i da sa njima komunicira na odgovarajući način. U ovoj fazi, svaka nesreća može značajno uticati na poverenje ljudi u ovu novu tehnologiju, tako da je bezbednost prvenstveno u najboljem interesu samih programera. Dobra vest je da je Srbija već napravila prvi korak ka autonomnoj budućnosti. Tehnologija je spremna i kada je regulacija sustigne, Srbija može da postane među prvim evropskim zemljama koje će pokrenuti nove najsavremenije usluge poput onih u najnaprednijim zemljama sveta.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.