Štadin Zdravstveni izveštaj 2023 upozorava: Evropljani malo brinu o očuvanju zdravlja

Zdravstveni izveštaj kompanije Štada za 2023. obuhvatio je 16 zemalja među kojima je i Srbija, a predstavljen je na međunarodnoj konferenciji za novinare u Madridu.

Izveštaj pruža odgovore Evropljana na više od 30 pitanja o aktuelnim zdravstvenim temama, a pre svega kako u kriznim vremenima  brinu o svom zdravlju. Petu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada, organizuje on line ispitivanje javnog mnjenja po pitanju zdravstvenih navika i potreba. Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je više od 32 hiljade ispitanika, starosti od 18 do 99 godina.  

Zanemarivanjem preventivnih pregleda građani Srbije se ozbiljno poigravaju vlastitim zdravljem, upozorava Štadino istraživanje. Uprkos tome što  66% ispitanika u Srbiji ističe da je prevencija  važna i “da je bolje sprečiti, nego lečiti”, u isto vreme čak 62%  izjavljuje da nikada nisu otišli ni na jedan od dostupnih preventivnih pregleda, Tako se po pitanju lične neodgovornosti kada je u pitanju zdravlje, od 16 anketiranih zemalja, Srbija zajedno sa Poljskom svrstala na prvo, najgore mesto, a u stopu ih prati Rumunija sa 60% jednako neodgovornih. Samo 4% građana Srbije ide na sve dostupne preventivne preglede, a 33% ode “na poneki”. Na pitanje zašto ne idu, 23% građana Srbije kaže da za to nemaju vremena, 12% se plaši loše dijagnoze, a 35% da i ne znaju koji bi im pregledi bili potrebni.

Foto: Hemofarm

Od raka strahuju, a na skrining ne odlaze. Čak 79% Evropljana svrstava rak među tri bolesti kojih se najviše plaše, ali čine iznenađujuće malo da na vreme otkriju onkološku bolest. Primera radi, rak dojke ugrožava žene i muškarce, ali je odziv na skrining zabrinjavajuće nizak. Najčešće se na pregled odazivaju u Italiji i Portugalu po 39%, dok u Srbiji, uprkos visokoj stopi oboljevanja i umiranja od pomenute bolesti, svega 26% proverava zdravlje dojki, a gori su jedino Poljaci, 17%. 

Skoro 9 od 10 Evropljana ne dobija adekvatnu preventivnu zdravstvenu zaštitu. Alarmantan je podatak da u proseku 44% Evropljana nisu obavili nijedan od dostupnih preventivnih pregleda, a samo 13% ide na sve preglede koji su im relevantni. To znači da 87% Evropljana ne dobija adekvatnu preventivnu zaštitu. To ukazuje na nizak nivo zdravstvene prosvećenosti, ali i na različite prepreke u zdravstvenim sistemima koje bi trebalo otkloniti.

„Skorašnja dešavanja su nas podsetila na presudnu važnost dobrog zdravlja. Da bi se to ostvarilo i sistemi poboljšali potrebna je zajednička akcija širokog spektra zainteresovanih strana zasnovana na pouzdanim i proverljivim informacijama i podacima. Zdravstveni izveštaj kompanije STADA je vredan doprinos ovom cilju i direktno doprinosi ostvarenju naše svrhe da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner“, kaže Peter Goldschmidt, generalni direktor STADA grupe.

Foto: Hemofarm

Ekonomska kriza primorala 59% Evropljana da smanje izdatke važne  za zdravlje. Štadino istraživanje otkriva da je svaki drugi Evropljanin veoma zabrinut zbog inflacije pa umanjuju i troškove važne za očuvanje zdravlja. Tako je 26% Evropljana, umanjilo troškove za svežu hranu. Na svežoj hrani naviše štede u Češkoj 38%, Francuskoj 37% i Nemačkoj 33%, a u Srbiji je 20% građana smanjilo troškove za svežu hranu i 26% izdatke za suplemente. Svaki peti Evropljanin više ne kupuje minerale i vitamine, a njih 14% je umanjilo i troškove za lekove. Izdatke važne za očuvanje zdravlja drastično su smanjili Česi 71% i Rumuni 67%.

Građani Srbije ne strahuju od nestašice lekova, a raste i zadovoljstvo zdravstvenim sistemom. Iako Štadino istraživanje upozorava da je ovo treća uzastopna godina pada zadovoljstva zdravstvenim sistemima širom Evrope, u Srbiji, nasuprot tome, zadovoljstvo blago raste, sa 31% u prethodnoj godini, na 34% u ovoj. Danas je u proseku 61% Evropljana zadovoljno zdravstvenim sistemom, što je za 10% manje u odnosu na 2021. i 13% manje u odnosu na 2020. godinu. Najveći pad zadovoljstva registruje se u Britaniji, Portugalu i Italiji. Evropljani strahuju i od moguće nestašice lekova, pa njih 41% situaciju ocenjuje „kritičnom“ a najzabrinutije zemlje su Portugal 56%, Češka 53% i Nemačka 50%. Znatno manje  brinu građani Britanije 32% i Srbije 27%. U Srbiji čak 65% sumnja da može doći do ozbiljnije nestašice lekova, od kojih 29% ističe da u Srbiji nema nikakvog razloga za takvu brigu.

Foto: Hemofarm

Dobra vest – Mentalno zdravlje se poboljšava širom Evrope. U odnosu na 2022. godinu, kvalitet mentalnog zdravlja je poboljšan za čak 10% širom Evrope. Danas 67% Evropljana svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao „veoma dobro“, a samo 10% kao „loše“. Rumunija 86% i Srbija 80% su predvodnici dobrog mentalnog zdravlja, a Srbija beleži skok od čak 22% u odnosu na 2022. Britanci, Česi i Poljaci u najnižem procentu od 57% ocenjuju svoje mentalno zdravlje kao “dobro”, a svaki peti Britanac ističe da mu je mentalno zdravlje „veoma loše“.

Ovo je samo nekoliko uvida iz petog međunarodnog Zdravstvenog izveštaja kompanije Štada. Onlajn anketu je sproveo Institut za istraživanje tržišta Human & Consulting u ime STADA Arzneimittel AG. Istraživanjem je u 2023. godini obuhvaćeno 16 zemalja: Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kazahstan i Uzbekistan.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.