Deca se ispisuju iz "Ribnikara", niko iz odeljenja dečaka ubice: Psiholog otkrila da ga i ne spominju

Čak 100 dece ispisalo se iz OŠ "Vladislav Ribnikar", ali nijedno iz VIII-2, odeljenja iz kog je dečak koji je počinio zločin i u kom je ubio šestoro đaka. Deca ne govore o ubici, ona tuguju. Zbližila ih je tragedija. Na najzdraviji način u odnosu na nas odrasle, ušla su u proces tugovanja i žaljenja. Pronašli su svoje mesto u ovom društvu, za razliku od nas, odraslih, koji i dalje lutamo i gubimo se u različitim temama.

Međutim, prema upitniku koji je do sada dobrovoljno popunilo više od sto đaka iz "Ribnikara" i škola pogođenih zločinom u okolini Mladenovca, ima dece i u narandžastoj i u crvenoj zoni, koja zahtevaju dodatnu psihosocijalnu pomoć, a koja im do sada nije bila pružena, objašnjava psiholog Hana Korać iz Radne grupe za mentalno zdravlje i bezbednost mladih, koja nakon 3. i 4. maja radi u "Ribnikaru" i školama koje su izgubile đake u zločinu u okolini Mladenovca i Smedereva.

Deca od 13-14 godina su se hrabro i zrelo ponela.

- To je taj efekat grupe. Sva deca unutar škole su se zbližila. Već od sredine maja su spontano, instinktivno, na najzdraviji način, počela da obrađuju gubitak koji su doživela. Napravila su svoja nova pravila funkcionisanja unutar škole. Čak i oni koji nisu želeli da se vrate u prostorije "Ribnikara" ili čiji roditelji to nisu želeli nalazili su se s drugarima posle škole u parku, bili su saosećajni. U školi su spuštene glave i u tišini prolazili pored mesta zločina. Crtali su i pisali o svojim drugarima. Od 3. maja deca su naš najzdraviji deo društva - priča Korać za Kurir.

Manje đaka se upisalo u "Ribnikar" ove godine.

- Broj prvaka je za 10 odsto manji u odnosu na lane, što nije velika razlika!

Roditelji da odobre deci popunjavanje upitnika koji ste dobili od Norvežana... Uz pomoć tog upitnika sje rađeno s decom preživelom na Utoji nakon Brejvikovog zločina, koji je odneo 77 života.

Foto: ATAIMAGES

- Upitnik je zapravo polustrukturirani intervju s detetom kome obučeni psiholog sa iskustvom čita pitanja. Potom se procenjuje i razgovara s roditeljem i detetom da li je detetu potrebna dodatna podrška. Dobrovoljno je jer nam je bitno da roditelji budu saveznici, da shvate da upitnik pojačava stepen razumevanja i povezanosti između njih i deteta. Nudimo ga u "Ribnikaru", ali i u 11 škola koje su izgubile đake 4. maja ili u njih idu braća i sestre te ubijene dece. Nažalost, "Ribnikar" jeste najdirektnije izložen, cela smena od više od 500 đaka (1.100 đaka škola je imala lane) direktno je izložena traumatskim iskustvima. Međutim, dogodio se, nažalost, i zločin nadomak Mladenovca, pa i u dvorištu same škole u Duboni, na šta se često zaboravlja. Proces oporavka tamo je dodatno otežan jer su Dubona i Malo Orašje mala mesta, svi su se poznavali, dosta njih je u rodbinskim relacijama. Deca nemaju puno izbora da li će nastaviti da idu u školu ili ne jer je to jedina škola. Nemaju ni veliki izbor gde da se okupljaju, a deca su pobijena upravo na mestu okupljanja - priča psihološkinja Hana Korać.

Mnogi ne žele da budu razredne starešine u "Ribnikaru"

- U smeni u kojoj je bio zločin nastavnici su mnogo više fokusirani na potrebe dece, a donekle zanemaruju i zapostavljaju sebe i svoje potrebe. Nastavnici iz druge smene su zaštitnički nastrojeni prema kolegama. I zato smo sada u školi zbog njih.

Neki i odlaze iz škole.

- Ima i onih koji otvaraju bolovanje i odlaze u druge škole. To je nešto što sama škola mora da promišlja i rešava.

Još je i v. d. direktorke podnela ostavku, a na njeno mesto dolazi neko dugi.

- Definitivno. Taj kolektiv ima svoje dinamike i odnose odranije i to mora da bude neko ko je upućen u njih, kako bi imao bolje i dublje razumevanje za ono što se dešava - priča ona i dodaje da je veliki broj roditelja zainteresovan za popunjavanje upitnika:

- Ukupno je više od 100 potpisanih saglasnosti. To nije neuobičajeno jer se ljudi inače jako kasno javljaju stručnjacima, kad postaje sve gore!

Najdigrektnije su pogođena deca iz VIII-2

- Ta deca su najdirektnije pogođena, s njima radi poseban tim od prvog dana, kao i sa VIII-4, gde je bilo žrtava (roditelji sadašnjeg VI-2, u kom je dvoje dece ubijeno, možda će pristati da se oformi grupa u skorije vreme). Vidi se napredak - priča Korać i objašnjava kako deca reaguju na tragediju koja se dogodila:

- Kod dece do 10 godina, u nižim razredima, to je iznova ponavljanje traumatskog iskustva kroz crtanje, priču, igru. Crtaju, na primer, tužna lica, decu koja plaču, sunce boje u crno. Tu su i somatske smetnje, kao što su bolovi u stomaku.

Niko od dece, srećom, nije crtao sam zločin.

- Ne, ali i to je moguće da se desi kao način ispoljavanja straha i bola. Ima i onih koji ne žele da se odvoje od roditelja, ispoljavaju regresivno ponašanje. I takva reakcija je normalna. Ali, ako upitnik pokazuje da je ta reakcija u narandžastoj ili crvenoj zoni, to znači da traumatsko iskustvo utiče na dete tako da postaje disfunkcionalno i da mu je potrebna dodatna pomoć - priča o mlađim učenicima Korać, a evo šta kaže a starije učenike:

- Kod njih je pad koncentracije, nemogućnost da uče i da prestanu da pričaju o zločinu, traže sve o tome na internetu, socijalno povlačenje. Te ekstremne promene ponašanja su adaptivne s obzirom na traumatsko iskustvo. Ali, ako traju duže od minimum 30-40 dana, reč je o problemu. Mogu da se jave i poremećaj spavanja, ishrane, oscilacije u raspoloženju...

Upitnik se sastoji iz pitanja o životu pre i posle 3. maja, kao i o samim zločinima. Svakog zanima šta se "vidi" kroz tih 100 upitnika.

- Ima dece u svim kategorijama, a na sreću, najviše ih je u zelenoj, što znači da traumatsko iskustvo zdravo integrišu. Takvo je iskustvo i u Norveškoj. Međutim, ima ih i u narandžastoj i u crvenoj zoni i ona zahtevaju dodatnu pomoć, koja im do sada nije bila pružena.

Deca su i pre 3/4. maja bila na neki način traumatizovana,.

- Postojala je ranjivost, koja je bila okidač. Traumatsko iskustvo vas suoči s vašim ličnim kapacitetima.

Ali... Imaju podršku!

- Ili dobijaju psihosocijalnu podršku, odnosno dolaze u Dečji kulturni centar Beograd ili je to u samoj školi sa PP službom. Malo kompleksniji vid tretmana za crvenu zonu podrazumeva zbrinjavanje i uključivanje psihijatra, što može biti i u dispanzeru, a ne znači odlazak na odeljenje.

- Još se nije sve stabilizovalo, otvorio se dijalog sa školom, razgovaramo o teškoćama i kako da im pomognemo!

Prati se upustvo Ministarstva prosvete

- Nema prekidanja, ali ima promene u vaspitnom segmentu. U svim školama, pa i u "Ribnikaru", krenulo se s uputstvom Ministarstva prosvete, razgovaralo se prvih nedelju dana, polako se ulazilo u nastavni proces. I inače je decu od 1. septembra teško vratiti u ulogu đaka, a u "Ribnikaru" se i škola izmestila u drugu zgradu, kapaciteti su smanjeni napola, nastavnici su promenili kabinete, došla je nova uprava. Sada u školu ulazimo samo zato što vodimo grupe s nastavnicima, a deci i roditeljima se nudi polustrukturirani intervju i individualna psihosocijalna podrška u Dečjem kulturnom centru Beograd, gde su inače i razgovori s roditeljima svakog ponedeljka od 18.30, i svako, iz bilo koje škole Beograda, može da dođe. Dakle, pomagači više nisu u "Ribnikaru". Takođe, držimo tribine u Mladenovcu, Smederevu - objašnjava Hana Korać.

- Krizni period je završen i deca polako moraju da se vrate u ulogu đaka, da shvate da je škola obrazovna ustanova i da imaju obaveze i odgovornost. Potrebno je da shvate da ni njih ni školu ne možemo da parališemo traumatskim iskustvom. Ako ne mogu da krenu u novi razred, da uče novo gradivo, ako se ne osećaju dobro, to je znak da je traumatsko iskustvo uticalo na njih tako da im je potrebna pomoć koju nudimo, ali u Dečjem kulturnom centru. Ne mogu u učionici pored nastavnika da ih dočekaju terapeuti jer im onda šaljemo poruku da nisu dobro - završava ona i dolazi do zaključka da to važi i za VIII-2 i za sve đake.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.