Sama sam sa decom, muž je odmah mobilisan! Ispovest Srpkinje iz žarišta rata u Izraelu - Ovo im je najveći strah

Mi smo u strahu 24 sata, nakon onoga što se desilo u subotu nismo spavali 36 sati, a sirene za uzbunu se oglašavaju na svega nekoliko sati! Moj suprug je odmah u subotu mobilisan, svedoči iz rata zahvaćenog Izraela srpkinja Ana Majić Georgijević (44)!

Ana, koja je inače rodom iz Novog Sada, sa suprugom Filipom Georgijevićem (44), rodom iz Beočina, živi i radi u Izraelu 22 godine, u gradu Aškelon koji je najveći grad pored pojasa Gaze i koji je najviše stradao u subotnjem napadu Hamasa. Teroristi Hamasa su tada čak zauzeli i policijsku stanicu u tom gradu, obračun je trajao nekoliko sati dok je grad bio pod paljbom raketa.

Inače, Ana i Filip imaju dva sina od 18. i 11. godina, a kako Ana kaže ovako nešto uopšte nisu očekivali.

- Bili su sukobi sitni kao i do sada, pre toga su nam bacali balone sa eksplozivnim napravama, dakle bilo je koškanja, ali ne do ovih razmera. Mi smo negde i navikli na rakete, ali uopšte nismo očekivali ovo. Čuli smo u subotu da je Hamas ušao u ta sela koja su pored pojasa Gaze i da su počeli da kolju, siluju, ubijaju narod, ne znam više ni šta da kažem.. Bilo je strašno, sedeli smo u "sejf" sobi, to je soba kao sklonište, nekih tri sata - priča Ana.

Dodaje da su se vrtele vesti, da su kibuci opsednuti, da su upadali ljudima u kuće, ubijali, silovali...

- Mi smo u gradu koji najviše gađaju, čujemo i raketne napade i napade naše vojske i vidimo i čujemo. Naš stan gleda prema Gazi - priča Ana dok se u pozadini čuje uzbuna u pojasu Gaze.

- Muž je odmah u subotu mobilisan, odmah su ga podigli, on nije sa nama. On je na nekih 30 km od nas južno dole prema Gazi, oni su smešteni pored jednog beduinskog sela, jer se plaše da će i Arapi koji su unutar zemlje pobuniti i podići. Tamo su iz predostrožnosti, ima nekih koji su na borbenim i strateškim mestima i nekih koji su u pozadini - objašnjava sagovornica.

 

Anin suprug je takođe Srbin, ali od 1997. godine živi u Izraelu, gde je i služio vojni rok.

- On nema izbora, ukoliko bude trebalo da se bori, moraće.. On je ovde vojni obaveznik. Strahujem i za njegov život. Sama sam sa decom, osećanja su podeljena. Što se tiče raketa nije me strah, donekle smo i navikli, ali ovde se dešavaju druge stvari. Tu je strah od terorista koji upadaju u grad, malo malo pa dobijamo dojave da upadaju u zgrade, da su na parkingu. To je druga vrsta straha, strah da izađeš i odeš do radnje da se slučajno ne suočiš sa time - očajna je Ana.

Sagovornica Kurira veli da su njihove porodice koje su u Srbiji uplašene.

- Porodica želi da se vratimo, svi naši su u Srbiji. S jedne strane meni je teško da ostavim muža samog, jer ipak kad sam ovde on ima našu podršku, ako mu nešto zatreba tu sam.. A sa druge strane muž bi bio mnogo sigurniji kada bi se mi vratili za Srbiju.. Pomešana su nam osećanja i pred nama je jako teška odluka - veli ona.

Dodaje da deca nisu u panici, kao i da razumeju šta se dešava, s obzirom na to da su odrasli uz rakete.

- Porodica i prijatelji su u mnogo većem strahu nego mi ovde. Mi ovde vidimo da je koliko toliko situacija pod kontrolom - zaključila je Ana.