Borbe između izraelske vojske i Hamasa su imale tendenciju da prate sličan obrazac, sa kopnenim upadima koji su pokrenuti tokom godina u različitim razmerama, kojima je obično prethodila teška baraža koja gađa područja i lokacije kojima su Izraelci pristupili.
Izrael je takođe u velikoj meri koristio vazdušnu snagu i kopnenu artiljeriju i jurišne čamce u prvoj fazi kako bi gađao, kako kaže, Hamasovu vojnu infrastrukturu, uključujući vladine zgrade, policijske stanice, obalne instalacije, objekte za obuku i domove visokih zvaničnika.
Ali dok Izrael ima ogromnu prednost u smislu veličine svoje vojske, tehnologije, sistema naoružanja i logistike, Hamas se tokom godina znatno prilagodio da iskoristi prednost gustog urbanog okruženja Gaze, piše Guardian.
Kako bi geografski položaj mogao da utiče na borbe?
Geografija Gaze je ograničena za izraelske operacije i zbog toga Izraelske odbrambene snage teže da koriste iste pristupne rute.
Postoje ruralna područja, poljoprivredno zemljište pored prelaza Erez na krajnjem severu Gaze, kao i oko Bureija, južno od grada Gaze, gde postoji linija grebena koja gleda na centralnu Gazu, i istočno od Kan Junisa na jugu gde tenkovi i oklopi mogu da se kreću lakše i zauzimaju položaje. Druga pristupna tačka je oko Filadelfijske rute u blizini Rafe na krajnjem jugu.
Izrael je u prošlosti koristio položaje koji gledaju na centralnu Gazu kako bi pokušao da prekine komunikaciju između grada Gaze i juga i drugih mesta kako bi podelio to područje.
Foto: Tanjug/AP
Pojas Gaze
Hamas i druge frakcije u Gazi su svesni da su to rute koje izraelske snage mogu da koriste i da će često imati prve linije odbrane u ovim oblastima, koje su u prošlosti bile poprište teških borbi.
Kako se peščani krajolik pretvara u urbana područja, teren postaje sve teži za Izrael. Visoki stambeni blokovi na mestima kao što su Džabalija i Bejt Lahija gledaju na severne prilaze gradu Gazi, dok se glavni put sa severa na jug graniči sa industrijskim zonama koje je Hamas koristio za odbranu u prošlosti.
Teren u centru Gaze i na istoku kod Kan Junisa je otvoreniji, ali sela i visoke zgrade na prilazu pružile su štit Hamasu.
Da li bi Izraelci mogli da krenu na gradove?
Izraelske snage su iskusile teške napade dok su pokušavali da napreduju u glavne urbane centre. Hamas i druge frakcije imaju protivtenkovske mine i protivtenkovske navođene rakete koje su efikasno koristili zajedno sa minobacačima.
Jedne noći borbi u naseljenom području Šujeije tokom rata 2014. godine, Izrael je izgubio 13 vojnika u zasedi koja je uključivala protivtenkovsku minu i vatru iz mitraljeza.
Iako izraelska vojska ima iskustva u borbi sa oklopom u palestinskim gradovima, ne samo na Zapadnoj obali tokom druge intifade, sada se veruje da Hamas ima velike zalihe protivtenkovskih raketa Kornet koje su efikasno korišćene, uključujući i Hezbolah u Libanu, protiv izraelskih glavnih borbenih tenkova.
Grupa je takođe razvila bespilotne letelice opremljene municijom koje se široko koriste u Ukrajini i koje mogu da bacaju bombe na vozila i trupe, što predstavlja novu pretnju.
Kako bi Hamas mogao da odgovori?
Hamas ima višegodišnje iskustvo u borbi protiv izraelske vojske i postao je prilagodljiva i efikasna urbana snaga. Ima jezgro iskusnih borbenih vođa, koji su blisko upoznati sa izraelskim načinom borbe, neki od njih govore hebrejski i detaljno su proučavali izraelsku vojsku.
Veliki problem za Izrael u bilo kakvom pokušaju kopnene ofanzive je to što će morati da se suoči sa pripremljenim Hamasovim položajima, uključujući borbene tunele koji su uveliko razvijeni tokom godina i u nekim slučajevima opremljeni komunikacionim sistemima.
Foto: EPA
Tamo gde su Hamasove mreže tunela nekada bile rudimentarne, inženjeri sada imaju značajno iskustvo u izgradnji čvrstih i dobro skrivenih podzemnih lokacija koje će se koristiti kao komandni centri i za raspoređivanje boraca.
I dok je Izrael nekada imao jasnu prednost u nadzoru nad Gazom, jeftini i lako dostupni civilni dronovi koje je nabavio Hamas izjednačili su teren, omogućavajući im da posmatraju izraelske linije.
Može li Izrael da zauzme Gazu?
Iako Izrael verovatno ima vojne kapacitete i volju nakon subotnjeg napada, cena će verovatno biti velika za izraelsku vojsku i palestinske civile, uz rizik da se izraelski taoci drže na toj teritoriji.
Potpuna okupacija Gaze bila bi veliki izazov i verovatno izvan mogućnosti Izraela da upravlja na duži rok, što sugeriše da, ako Izrael krene u punu invaziju, njegov cilj će verovatnije biti sveobuhvatni poraz Hamasa.
Broj poginulih Izraelaca od početka napada Hamasa premašio je 1.200, saopštila je izraelska vojska. Više od 3.000 ljudi je povređeno, a sudbina oko 150 ljudi, koji su oteti i odvedeni u pojas Gaze, još nije poznata. Na palestinskoj strani poginulo je 950 ljudi, od kojih 260 dece, dok je povređeno oko 5.000 ljudi.
Kremlj već koristi Hamasove napade na Izrael i verovatno će nastaviti da to radi kako bi pojačao svoju retoriku protiv mešanja Zapada u Ukrajinu, ocenjuje ISW.
Prioritetnost Ukrajine u zapadnoj politici će se smanjiti usled eskalacije u Izraelu, rekao je ruski senator, Aleksej Puškov, na svom „Telegram“ kanalu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Broj poginulih Izraelaca od početka napada Hamasa premašio je 1.200, saopštila je izraelska vojska. Više od 3.000 ljudi je povređeno, a sudbina oko 150 ljudi, koji su oteti i odvedeni u pojas Gaze, još nije poznata. Na palestinskoj strani poginulo je 950 ljudi, od kojih 260 dece, dok je povređeno oko 5.000 ljudi.
Nakon što smo najavili objavljivanje ekskluzivnog audio-snimka GOSI službe sa blokaderskog plenuma, javnost sada može u celosti da se uveri u opšti raspad, bedu, licemerje i paniku koja vlada među njima.
I nasilnik i ekstremista Miša Bačulov, poznat po uništavanju javnih zgrada u Novom Sadu nasilnih protesta, ima svog kandidata za poslanika na blokaderskoj listi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić žestoko je odgovorio na bezobzirne napade i jeftine laži tajkunske televizije N1, koja je na najprizemniji način pokušala da izmisli kako se predsednik nalazi na nekakvom "holideju" dok obilazi Srbiju i bori se za narode u svakom kutku naše zemlje.
Doc. dr Milan Lazarević, direktor Univerzitetskog kliničkog centra Niš, napravio je potez koji je uzdrmao javnost, podneo je ostavku na jednu od najmoćnijih funkcija u gradu, mesto predsednika Odbora za imenovanje u Skupštini grada Niša.
Svedoci smo da je ovo još jedan primer zastrašivanja novinara. Naime, našoj koleginici Nini Kuburović isečena je guma tokom noći, što je ozbiljno moglo da ugrozi njenu bezbednost.
Ivana iz Srbije, doživela je pravi pakao na letovanju u Grčkoj, kada je lokalni vozač udario njen auto kod Nikitija. U trenutku je ostala sama s decom, ali su joj u pomoć odmah pritekli sunarodnici i rešili problem.
Kupovina sokova i piva uskoro bi mogla da nosi i mali dodatni trošak - kauciju od 10 do 15 dinara po ambalaži! Istovremeno, ta kaucija se u potpunosti vraća potrošaču kada praznu bocu ili limenku donese nazad u prodavnicu.
Posle pakla koji je Srbiju držao u šaci s temperaturama do 42 stepena, Sedmica koja je pred nama donosi kratki predah, ali ne i pravi kraj vrućina, jer nam posle 15. avgusta stiže novi toplotni udar.
B.Ž. (54) iz jednog sela kod Ražnja mesec dana seksualno je uznemiravao devojčice od desetak godina da bi 7. avgusta bio uhapšen nakon što su roditelji maloletnica alarmirali policiju.
Mađarsko pravosuđe pokrenulo je novu istragu protiv plaćenog ubice Čabe Dera, i to zbog pretnji smrću koje je uputio advokatu koji ga je godinama zastupao.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Tokom velikih letnjih vrućina danas se oslanjamo na klima-uređaje i ventilatore kako bismo se rashladili. Naše bake su, znale kako da svoje domove učine prijatnijim i svežijim i bez savremene tehnologije.
Marko Janjušević Janjuš uživa na moru sa ćerkom Krunom, a tamo je doživeo neočekivani susret sa bivšom devojkom, koja ga je iznenadila svojim priznanjem.
Nakon silnih haosa koji su se izdešavali u predhodnom periodu između Asmina Durdžića i Maje Marinković, došlo je do šokantnog preokreta koji je zapalio javnost.
Pevačica Aleksandra Prijović doživela je neobičnu situaciju tokom boravka na Hvaru, kada je sa porodicom poželela da sedne u jednom restoranu, ali ih je hostesa odbila.
Folk pevač Emir Brunčević još jednom je dokazao zašto važi za jednog od najvećih šmekera na domaćoj sceni, kada je bakšiš sa nastupa poklonio devojci u kolicima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.