Borbe između izraelske vojske i Hamasa su imale tendenciju da prate sličan obrazac, sa kopnenim upadima koji su pokrenuti tokom godina u različitim razmerama, kojima je obično prethodila teška baraža koja gađa područja i lokacije kojima su Izraelci pristupili.
Izrael je takođe u velikoj meri koristio vazdušnu snagu i kopnenu artiljeriju i jurišne čamce u prvoj fazi kako bi gađao, kako kaže, Hamasovu vojnu infrastrukturu, uključujući vladine zgrade, policijske stanice, obalne instalacije, objekte za obuku i domove visokih zvaničnika.
Ali dok Izrael ima ogromnu prednost u smislu veličine svoje vojske, tehnologije, sistema naoružanja i logistike, Hamas se tokom godina znatno prilagodio da iskoristi prednost gustog urbanog okruženja Gaze, piše Guardian.
Kako bi geografski položaj mogao da utiče na borbe?
Geografija Gaze je ograničena za izraelske operacije i zbog toga Izraelske odbrambene snage teže da koriste iste pristupne rute.
Postoje ruralna područja, poljoprivredno zemljište pored prelaza Erez na krajnjem severu Gaze, kao i oko Bureija, južno od grada Gaze, gde postoji linija grebena koja gleda na centralnu Gazu, i istočno od Kan Junisa na jugu gde tenkovi i oklopi mogu da se kreću lakše i zauzimaju položaje. Druga pristupna tačka je oko Filadelfijske rute u blizini Rafe na krajnjem jugu.
Izrael je u prošlosti koristio položaje koji gledaju na centralnu Gazu kako bi pokušao da prekine komunikaciju između grada Gaze i juga i drugih mesta kako bi podelio to područje.
Foto: Tanjug/AP
Pojas Gaze
Hamas i druge frakcije u Gazi su svesni da su to rute koje izraelske snage mogu da koriste i da će često imati prve linije odbrane u ovim oblastima, koje su u prošlosti bile poprište teških borbi.
Kako se peščani krajolik pretvara u urbana područja, teren postaje sve teži za Izrael. Visoki stambeni blokovi na mestima kao što su Džabalija i Bejt Lahija gledaju na severne prilaze gradu Gazi, dok se glavni put sa severa na jug graniči sa industrijskim zonama koje je Hamas koristio za odbranu u prošlosti.
Teren u centru Gaze i na istoku kod Kan Junisa je otvoreniji, ali sela i visoke zgrade na prilazu pružile su štit Hamasu.
Da li bi Izraelci mogli da krenu na gradove?
Izraelske snage su iskusile teške napade dok su pokušavali da napreduju u glavne urbane centre. Hamas i druge frakcije imaju protivtenkovske mine i protivtenkovske navođene rakete koje su efikasno koristili zajedno sa minobacačima.
Jedne noći borbi u naseljenom području Šujeije tokom rata 2014. godine, Izrael je izgubio 13 vojnika u zasedi koja je uključivala protivtenkovsku minu i vatru iz mitraljeza.
Iako izraelska vojska ima iskustva u borbi sa oklopom u palestinskim gradovima, ne samo na Zapadnoj obali tokom druge intifade, sada se veruje da Hamas ima velike zalihe protivtenkovskih raketa Kornet koje su efikasno korišćene, uključujući i Hezbolah u Libanu, protiv izraelskih glavnih borbenih tenkova.
Grupa je takođe razvila bespilotne letelice opremljene municijom koje se široko koriste u Ukrajini i koje mogu da bacaju bombe na vozila i trupe, što predstavlja novu pretnju.
Kako bi Hamas mogao da odgovori?
Hamas ima višegodišnje iskustvo u borbi protiv izraelske vojske i postao je prilagodljiva i efikasna urbana snaga. Ima jezgro iskusnih borbenih vođa, koji su blisko upoznati sa izraelskim načinom borbe, neki od njih govore hebrejski i detaljno su proučavali izraelsku vojsku.
Veliki problem za Izrael u bilo kakvom pokušaju kopnene ofanzive je to što će morati da se suoči sa pripremljenim Hamasovim položajima, uključujući borbene tunele koji su uveliko razvijeni tokom godina i u nekim slučajevima opremljeni komunikacionim sistemima.
Foto: EPA
Tamo gde su Hamasove mreže tunela nekada bile rudimentarne, inženjeri sada imaju značajno iskustvo u izgradnji čvrstih i dobro skrivenih podzemnih lokacija koje će se koristiti kao komandni centri i za raspoređivanje boraca.
I dok je Izrael nekada imao jasnu prednost u nadzoru nad Gazom, jeftini i lako dostupni civilni dronovi koje je nabavio Hamas izjednačili su teren, omogućavajući im da posmatraju izraelske linije.
Može li Izrael da zauzme Gazu?
Iako Izrael verovatno ima vojne kapacitete i volju nakon subotnjeg napada, cena će verovatno biti velika za izraelsku vojsku i palestinske civile, uz rizik da se izraelski taoci drže na toj teritoriji.
Potpuna okupacija Gaze bila bi veliki izazov i verovatno izvan mogućnosti Izraela da upravlja na duži rok, što sugeriše da, ako Izrael krene u punu invaziju, njegov cilj će verovatnije biti sveobuhvatni poraz Hamasa.
Broj poginulih Izraelaca od početka napada Hamasa premašio je 1.200, saopštila je izraelska vojska. Više od 3.000 ljudi je povređeno, a sudbina oko 150 ljudi, koji su oteti i odvedeni u pojas Gaze, još nije poznata. Na palestinskoj strani poginulo je 950 ljudi, od kojih 260 dece, dok je povređeno oko 5.000 ljudi.
Kremlj već koristi Hamasove napade na Izrael i verovatno će nastaviti da to radi kako bi pojačao svoju retoriku protiv mešanja Zapada u Ukrajinu, ocenjuje ISW.
Prioritetnost Ukrajine u zapadnoj politici će se smanjiti usled eskalacije u Izraelu, rekao je ruski senator, Aleksej Puškov, na svom „Telegram“ kanalu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Broj poginulih Izraelaca od početka napada Hamasa premašio je 1.200, saopštila je izraelska vojska. Više od 3.000 ljudi je povređeno, a sudbina oko 150 ljudi, koji su oteti i odvedeni u pojas Gaze, još nije poznata. Na palestinskoj strani poginulo je 950 ljudi, od kojih 260 dece, dok je povređeno oko 5.000 ljudi.
Gazimestan je i ovog Vidovdana okupio veliki broj Srba koji su došli da obeleže jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, ali je čitav skup protekao uz pojačano prisustvo pripadnika takozvane kosovske policije i iživljavanje naoružane šiptarske bande nad srpskim stanovništvom.
Blokaderi predvođeni Petrom Đurićem, pijani i drogirani, zaustavljeni su od strane policije u Kraljevu posle blokaderskog skupa, a u nastavku teksta pogledajte kako je izgledalo privođenje opozicionog lidera.
Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija prilikom gostovanja u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink govorio je važnim temama za građane Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija već krajem avgusta započeti prvu fazu proizvodnje humanoidnih robota, odnosno njihovo sklapanje, dok bi naredne faze podrazumevale razvoj takozvanih "data fabrika" i intenzivniju primenu veštačke inteligencije.
Snimci intime, golotinja i fetiši na internetu su roba koja ima široko tržište. Ovaj biznis je razrađen i kod nas, a, verovali ili ne, po dogovoru s "kupcem" može da se zaradi i golicanjem!
Skandal veka dogodio se na svadbi u Čačku, kada je kum jasno u mikrofon izgovorio ime devojke, za koju tvrdi da je bila u aferi sa mladoženjom nakon veridbe.
Prizor sa plaže u grčkom letovalištu Pefkohori izazvao je buru na društvenim mrežama, a ljudi su po automatizmu zaključili da su za isti krivi turisti iz Srbije.
Tradicionalno okupljanje vlasnika i ljubitelja "fića" u Velikom parku u Kragujevcu bila je vožnja kroz istoriju i lepa sećanja poznanika i starih prijatelja koji su se našli ponovo na istom mestu.
Marinko Magda, poznat kao "Subotički Džek Trbosek", već više od tri decenije služi kaznu za zločine koji su šokirali Srbiju i region, a građani i danas sa jezom govore o krvavoj noći iz 1994. godine.
Smrtna kazna predstavlja najradikalniji i najkontroverzniji pravni mehanizam u istoriji čovečanstva, postavljen na tankoj granici između apsolutne pravde i ubistva. Dok je savremeni svet predvođen Evropom krenuo putem ukidanja ove sankcije u ime dostojanstva ljudskog života, globalna slika pravosuđa ostaje podeljena.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je Damjan Gvozdenović bio osuđen na 10 godina zatvora za ubistvo Aleksandra Tatalovića u Rakovici 2022. godine i naložio ponovno suđenje uz produženje pritvora.
Glumac Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je jedan od miljenika "sedme sile" jer je medijima rado izlazio u susret i davao intervjue.
Postoje oni bezvremenski kolači koji instant budne nostalgiju. Mirišu na detinjstvo, toplinu doma i maminu ili bakinu svesku sa receptima. Upravo takve su i ledene kiflice.
Jedna propuštena šetnja neće naškoditi psu, ali po ekstremnoj vrućini može imati kobne posledice. Potrebno je prilagoditi rutinu vremenskim uslovima i pokazati brigu za zdravlje ljubimca.
Pirinčana voda na prvi pogled deluje kao jednostavan kućni tretman, ali stručnjaci su objasnili da je prava nutritivna bomba koja čini čuda za rast kose.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.