Borbe između izraelske vojske i Hamasa su imale tendenciju da prate sličan obrazac, sa kopnenim upadima koji su pokrenuti tokom godina u različitim razmerama, kojima je obično prethodila teška baraža koja gađa područja i lokacije kojima su Izraelci pristupili.
Izrael je takođe u velikoj meri koristio vazdušnu snagu i kopnenu artiljeriju i jurišne čamce u prvoj fazi kako bi gađao, kako kaže, Hamasovu vojnu infrastrukturu, uključujući vladine zgrade, policijske stanice, obalne instalacije, objekte za obuku i domove visokih zvaničnika.
Ali dok Izrael ima ogromnu prednost u smislu veličine svoje vojske, tehnologije, sistema naoružanja i logistike, Hamas se tokom godina znatno prilagodio da iskoristi prednost gustog urbanog okruženja Gaze, piše Guardian.
Kako bi geografski položaj mogao da utiče na borbe?
Geografija Gaze je ograničena za izraelske operacije i zbog toga Izraelske odbrambene snage teže da koriste iste pristupne rute.
Postoje ruralna područja, poljoprivredno zemljište pored prelaza Erez na krajnjem severu Gaze, kao i oko Bureija, južno od grada Gaze, gde postoji linija grebena koja gleda na centralnu Gazu, i istočno od Kan Junisa na jugu gde tenkovi i oklopi mogu da se kreću lakše i zauzimaju položaje. Druga pristupna tačka je oko Filadelfijske rute u blizini Rafe na krajnjem jugu.
Izrael je u prošlosti koristio položaje koji gledaju na centralnu Gazu kako bi pokušao da prekine komunikaciju između grada Gaze i juga i drugih mesta kako bi podelio to područje.
Foto: Tanjug/AP
Pojas Gaze
Hamas i druge frakcije u Gazi su svesni da su to rute koje izraelske snage mogu da koriste i da će često imati prve linije odbrane u ovim oblastima, koje su u prošlosti bile poprište teških borbi.
Kako se peščani krajolik pretvara u urbana područja, teren postaje sve teži za Izrael. Visoki stambeni blokovi na mestima kao što su Džabalija i Bejt Lahija gledaju na severne prilaze gradu Gazi, dok se glavni put sa severa na jug graniči sa industrijskim zonama koje je Hamas koristio za odbranu u prošlosti.
Teren u centru Gaze i na istoku kod Kan Junisa je otvoreniji, ali sela i visoke zgrade na prilazu pružile su štit Hamasu.
Da li bi Izraelci mogli da krenu na gradove?
Izraelske snage su iskusile teške napade dok su pokušavali da napreduju u glavne urbane centre. Hamas i druge frakcije imaju protivtenkovske mine i protivtenkovske navođene rakete koje su efikasno koristili zajedno sa minobacačima.
Jedne noći borbi u naseljenom području Šujeije tokom rata 2014. godine, Izrael je izgubio 13 vojnika u zasedi koja je uključivala protivtenkovsku minu i vatru iz mitraljeza.
Iako izraelska vojska ima iskustva u borbi sa oklopom u palestinskim gradovima, ne samo na Zapadnoj obali tokom druge intifade, sada se veruje da Hamas ima velike zalihe protivtenkovskih raketa Kornet koje su efikasno korišćene, uključujući i Hezbolah u Libanu, protiv izraelskih glavnih borbenih tenkova.
Grupa je takođe razvila bespilotne letelice opremljene municijom koje se široko koriste u Ukrajini i koje mogu da bacaju bombe na vozila i trupe, što predstavlja novu pretnju.
Kako bi Hamas mogao da odgovori?
Hamas ima višegodišnje iskustvo u borbi protiv izraelske vojske i postao je prilagodljiva i efikasna urbana snaga. Ima jezgro iskusnih borbenih vođa, koji su blisko upoznati sa izraelskim načinom borbe, neki od njih govore hebrejski i detaljno su proučavali izraelsku vojsku.
Veliki problem za Izrael u bilo kakvom pokušaju kopnene ofanzive je to što će morati da se suoči sa pripremljenim Hamasovim položajima, uključujući borbene tunele koji su uveliko razvijeni tokom godina i u nekim slučajevima opremljeni komunikacionim sistemima.
Foto: EPA
Tamo gde su Hamasove mreže tunela nekada bile rudimentarne, inženjeri sada imaju značajno iskustvo u izgradnji čvrstih i dobro skrivenih podzemnih lokacija koje će se koristiti kao komandni centri i za raspoređivanje boraca.
I dok je Izrael nekada imao jasnu prednost u nadzoru nad Gazom, jeftini i lako dostupni civilni dronovi koje je nabavio Hamas izjednačili su teren, omogućavajući im da posmatraju izraelske linije.
Može li Izrael da zauzme Gazu?
Iako Izrael verovatno ima vojne kapacitete i volju nakon subotnjeg napada, cena će verovatno biti velika za izraelsku vojsku i palestinske civile, uz rizik da se izraelski taoci drže na toj teritoriji.
Potpuna okupacija Gaze bila bi veliki izazov i verovatno izvan mogućnosti Izraela da upravlja na duži rok, što sugeriše da, ako Izrael krene u punu invaziju, njegov cilj će verovatnije biti sveobuhvatni poraz Hamasa.
Broj poginulih Izraelaca od početka napada Hamasa premašio je 1.200, saopštila je izraelska vojska. Više od 3.000 ljudi je povređeno, a sudbina oko 150 ljudi, koji su oteti i odvedeni u pojas Gaze, još nije poznata. Na palestinskoj strani poginulo je 950 ljudi, od kojih 260 dece, dok je povređeno oko 5.000 ljudi.
Kremlj već koristi Hamasove napade na Izrael i verovatno će nastaviti da to radi kako bi pojačao svoju retoriku protiv mešanja Zapada u Ukrajinu, ocenjuje ISW.
Prioritetnost Ukrajine u zapadnoj politici će se smanjiti usled eskalacije u Izraelu, rekao je ruski senator, Aleksej Puškov, na svom „Telegram“ kanalu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Broj poginulih Izraelaca od početka napada Hamasa premašio je 1.200, saopštila je izraelska vojska. Više od 3.000 ljudi je povređeno, a sudbina oko 150 ljudi, koji su oteti i odvedeni u pojas Gaze, još nije poznata. Na palestinskoj strani poginulo je 950 ljudi, od kojih 260 dece, dok je povređeno oko 5.000 ljudi.
Više od 400 ukrajinskih bespilotnih letelica krenulo je tokom noći ka Moskvi i Moskovskoj oblasti, a u seriji udara pogođeni su objekti, ranjeni civili i pokrenute masovne evakuacije zaposlenih iz logističkih centara.
Danas je tokom divljačke blokade jedne od ključnih raskrsnica u Zemunu viđen nezapamćen skandal kada je besna rulja krenula fizički i verbalno da se iživljava nad nesrećnim biciklistom koji je samo hteo da prođe ulicom.
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić brutalno je na društvenoj mreži Iks raskrinkala i matirala Radomira Lazovića i njegove anarho-komuniste iz Zeleno-levog fronta .
Filolog Irina Kojčić objavila je novu kolumnu o blokaderima i načinu na koji su oni u poslednje vreme počeli da koriste određene reči i izraze, istakavši kako ništa od toga nije slučajno i da njihov jezik sve otkriva.
Braneći svoju decu od perverznjaka, jedan od zabrinutih roditelja podneo je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu (VJZ) u Nišu, protiv Dušana Blagojevića, profesora srpskog jezika i književnosti Gimnazije "Stojan Ljubić" u Lebanu.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas srdačne čestitke Endiju Bernamu povodom stupanja na dužnost premijera Velike Britanije i poručio da je uveren u nastavak uspešnog unapređenja odnosa između dve zemlje.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Na društvenim mrežama osvanuo je video snimak na kojem je zabeležena emotivna prosidba nakon Svete liturgije, kada je jedan mladić pred prepunim hramom kleknuo i zaprosio svoju izabranicu.
U popularnoj Vajber grupi "Grčka info" osvanula je fotografija koja je nasmejala brojne korisnike. Ispred jednog ugostiteljskog objekta u Paraliji postavljena je tabla sa duhovitom porukom namenjenom upravo srpskim turistima.
Popularna influenserka Elena, čiji je sadržaj namenjen putovanju i istraživanju Srbije i Balkana, obišla je Valjevo i potrošila samo 3.454 dinara za jedan dan izleta.
Evropska komisija kaznila je danas kinesku onlajn platformu Alikspres sa 550 miliona evra zbog rizika da je povezana sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Njihova imena decenijama izazivaju jezu, a slučajevi koje su ostavili iza sebe i danas predstavljaju predmet analiza kriminalista širom sveta. Dok je jedan godinama vodio dvostruki život predstavljajući se kao uzoran porodični čovek, drugi je iza zatvorenih vrata skrivao najmračnije tajne, dok se trećima pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi za najteža krivična dela.
U slovenačkom mestu Vuhred dogodio se stravičan zločin kada je Amir Uzunović, poreklom iz Kaknja, nožem usmrtio svoju suprugu Zijadu Uzunović u stambenoj zgradi u kojoj su živeli sa maloletnim sinom.
Po zahtevu Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku MUP-a Srbije, zvanično je ugašen TikTok nalog korisnika poznatog pod nadimkom "Faraon", pri čemu su svi sporni i uznemirujući video-sadržaji trajno uklonjeni sa ove platforme.
Slike iz detinjstva ostaju u najlepšem sećanju i svako od nas ih se rado seća, a svremena na vreme bacimo pogled na njih da nas podsete na bezbrižan period života.
Sinoć je završeno Svetsko prvenstvo u fudbalu, a najveću pažnju privukao je nastup Šakire, koja je oduševila publiku svojim izvođenjem tokom poluvremena.
Holi Džejn Džonston je privukla pažnju javnosti tvrdnjom da sebe smatra "razaračicom brakova", ali ističe da zbog svojih postupaka ne oseća krivicu. Kako kaže, intimni odnosi sa oženjenim muškarcima deo su njenog posla i ne vidi sebe kao osobu odgovornu za njihove odluke.
Jutjuberka Marandija Rajt podelila je jednostavan savet za čuvanje krompira, tvrdeći da uz ovaj trik može ostati svež čak i do godinu dana. Za to nisu potrebna skupa sredstva niti posebna oprema, već samo pravilan način skladištenja.
Na Android 16 uređajima otkriven je ozbiljan bezbednosni propust koji može ugroziti privatnost korisnika. Zbog načina na koji funkcioniše Gugl Gemini, napadač ili neovlašćena osoba može poslati SMS i WhatsApp poruke čak i kada je telefon zaključan, bez potrebe za unosom PIN koda.
Folk pevač Darko Lazić redovno nastupa i puni klubove, a sinoć je imao tezgu u jednom klubu u Hrvatskoj, a iako se trudio da im priredi noć za pamćenje, stigao ga je umor.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.