Đaci traže produženi vikend svake nedelje! Žele sebi da olakšaju, a već imaju "rupe u znanju"!

Više od 50.000 građana potpisalo je peticiju u kojoj se predlaže da škola traje četiri dana nedeljno kako bi đaci pored školskih obaveza imali vremena i za druge aktivnosti, a stručnjaci ističu da ovakva promena bi donela velike posledice po obrazovanje.

Za samo nekoliko dana, skoro 50.000 građana Srbije potpisalo je peticiju da se školska nedelja skrati na četiri dana, a među potpisnicima najviše je učenika kako osnovnih, tako i srednjih škola.

Jedan od najučestalijih razloga koji navode jeste nedostatak slobodnog vremena da se bave drugim aktivnostima i da vikend nije dovoljan da se odmore, uče i pripreme za novu radnu nedelju.

Psiholog Jovana Stojković istakla je za Infomer da je ova peticija samo postupak đaka koji bi im omogućio da sebi olakšaju i dobiju još više vremena za slobodne aktivnosti.

- Oduvek se znalo šta je radna nedelja. Učenici još u prvom razredu osnovne škole uče da ona traje pet dana. Ovaj predlog za skraćenje radne nedelje je ništa drugo nego izbegavanje osnovnih obaveza učenika, tačnije izbegavanje škole. Đaci smatraju da kada bi išli četiri dana u školu bi dobili više slobodnog vremena za neke svoje aktivnosti, tačnije za neučenje - ističe psiholog.

Đaci ne razlikuju bitno i nebitno

Kako navodi Stojkovićeva, veliki problem predstavlja i manjak vremena koji roditelji posvete deci prilikom učenja, tačnije, većina roditelja nije spremna da sedi i prelazi školsko gradivo sa svojom decom. 

- Sve više roditelja ne može da priušti sebi da sedi satima i uči sa svojom decom. To nije samo u Srbiji tako, već je to globalni problem. Istraživanja pokazuju da đaci širom sveta, pogotovo u starijim razredima, ne mogu da raščlane šta je u lekciji bitno, a šta nije. Zato traže pomoć roditelja. Upravo ovakva istraživanja pokazuju da je najbolje obrazovanje u Finskoj, jer se tamo deca koncentrišu na razumevanje gradiva, a ne na ocenu, tačnije brojku - rekla je Stojkovićeva.

Foto: Privatna arhiva

Svakodnevnim aktivnostima i odrasli i deca stvaraju radne navike, a kako ističe naša sagovornica, kada zaposleni odu na godišnji odmor ili đaci na raspust, oni se opuste, i nakon toga se teže vraćaju u sistem rada.

- Đaci definitivno žele sebi da olakšaju, a nisu svesni posledica koje slede. Kada zaposleni ili đaci imaju tri dana spojena neradna, poput praznika ili raspusta, oni se opuste i brzo ispadnu iz sistema. Zato je važno znati da se radna navika lako stiče, a kada se ljudi opuste, mnogo teže se vraća - istakla je psiholog Stojković.

Radna nedelja od četiri dana ne postoji nigde u svetu

Profesorka književnosti Jasna Janković kaže da preopterećenost đaka dolazi od velike želje roditelja za uspesima svoje deca, ali i od određenih "rupa u znanju" koje đaci moraju uporedo da nadoknade.

- Na neki način mogu da razumem đake koji su opterećeni više nego na primer u periodu pre korone. Nažalost, korona je donela određene "rupe" u znanju koje oni moraju uporedo da nadoknade i nauče sa tekućim gradivom. Takođe, roditelji im postavljaju prevelike ambicije i previsoke ciljeve. Međutim, njihov zahtev da se skrati radna nedelja ne postoji nigde u svetu, prosto nije ispravno da idu u školu samo četiri dana - rekla je Jankovićeva.

Foto: Pixabay

Kako navodi naša sagovornica, radna nedelja ne treba da se skrati sa pet na četiri dana, ali profesori trebaju da daju svoj maksimum da đaci zavole školu i da idu u istu sa puno entuzijazma.

- Nisam za to da se skrati nedelja sa pet na četiri dana, ali sam za to da mi kao profesori uradimo nešto da deca zavole školu. Ovaj njihov postupak treba da bude signal nama odraslima da moramo da promenimo pristup, tačnije da se potrudimo da vide sve lepe stvari učenja i nadograđivanja znanja - rekla je profesorka.

Jankovićeva ističe da je veliki problem među omladinom što ne vide sve benefite završenog visokog obrazovanja, kao i da ne shvataju da stečeno znanje ne može niko da im oduzme.

- Deca danas nažalost ne vole školu, a roditelji ih sve više opterećuju. Đaci žive u društvu gde ne vide da oni koji završe visoke škole bolje prolaze u životu, kao i da sve ono što nauče tokom obrazovanja im može pomoći u karijeri, i da im to niko ne može oduzeti. Zato smatram da profesori su ti koji najviše mogu da utiču na to da se njihova ljubav prema školi proširi - zaključila je profesorka književnosti za Infomer.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.