Još uvek se ne vidi rešenje! Zaduženja članica EU previsoka!
Podeli vest
Zaduženja članica Evropske unije su previsoka, a ministri finansija još nemaju recept za njihovo smanjenje. To je jedna od tema dvodnevnog sastanka (8. i 9. novembra) nadležnih ministara država-članica evrozone.
Prema statističkoj agenciji Eurostat, dug država u evrozoni iznosio je 91,4 odsto ekonomske proizvodnje u 2022. godini. U odnosu na 2021. godinu, to je smanjenje duga od četiri procentna poena. I to jeste mnogo, ali prema analizi Evropske centralne banke (ECB) to se može pripisati jednokratnom efektu zbog ekonomskog oporavka nakon pandemije, piše DW.
Ukrajina neće biti spremna da se pridruži Evropskoj uniji sve dok se u ovoj zemlji ne uspostavi mir, a eventualno članstvo ove zemlje u EU, donelo bi Briselu i članicama - rat, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Evropska komisija preporučila je otvaranje pregovora o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom.
08.11.2023
12:49
U svojoj najnovijoj prognozi, ECB za ovu godinu očekuje nivo duga od 89 odsto. Sledeće godine će on verovatno blago pasti na 88,6 procenata.
Sve u svemu, nivo duga je znatno iznad maksimalne granice od 60 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) koja je predviđena u takozvanom Paktu za stabilnost i rast EU. Pakt je posebno važan za zemlje evrozone, odnosno 20 članica EU koje imaju evro kao zajedničku valutu. Na kraju krajeva, to bi trebalo da garantuje stabilnost valute.
Pakt i njegovi strogi kriterijumi suspendovani su na četiri godine zbog pandemije i visokih cena energije kao posledica ruskog napada na Ukrajinu. Evropska komisija nije pokretala nikakve postupke prema članicama zbog prevelikog državnog duga.
Predsednik Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Nakon sastanka predsednik se obratio okupljenim novinarima.
Bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel poručio je danas da Evropska unija treba da prestane dopušta predsednici privremenih prištinskih institucija Vjosi Osmani i premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju da ignorišu ranije sporazume.
26.10.2023
18:34
Jedanaest država EU je iznad granice od 60 odsto. Najzaduženije zemlje su Grčka sa 171 odsto BDP-a i Italija sa 144 procenta. Nemačka se i dalje dobro drži sa 66 odsto. Visoko zadužene zemlje će sledeće godine morati ponovo da se uozbilje i krenu u smanjenje dugova, preporučuje Evropski fiskalni odbor, nezavisno savetodavno telo Evropske komisije.
- Trenutno imamo neviđeno visok nivo duga. Pritom sam nivo možda i nije toliki problem, ali nas zabrinjavaju izgledi da dug neće pasti bez drastičnih reformi u prezaduženim zemljama - kaže Nils Tuzen (Niels Thygesen), penzionisani profesor ekonomije iz Danske i predsednik savetodavnog tela Fiskalnog odbora.
- Ne može se očekivati da će finansijska tržišta jednostavno prihvatiti da su nivoi duga trajno iznad 100 odsto - ocenjuje Tuzen za DW. Refinansiranje duga postaje sve skuplje za visoko zadužene zemlje zbog visokih kamatnih stopa. Sve je veći jaz između pouzdanih nemačkih i rizičnijih italijanskih državnih obveznica. Rejting-agencija Mudis već je snizila kreditni rejting Italije.
Visoke kamate koje povećavaju cenu duga sada svom silinom pogađaju ministre finansija, odnosno budžete njihovih zemalja. Nemački ministar finansija Kristijan Lindner (Christian Lindner) nedavno je najavio da će servisiranje duga ove godine da košta 40 milijardi evra. Prethodne godine iznosilo je samo četiri milijarde, a sada se udesetostručilo.
Prema Ministarstvu finansija u Rimu, Italija će sledeće godine morati da izdvoji ogromnih sto milijardi evra za refinansiranje svojih dugova.
Ekonomista Nils Tuzen poziva zemlje da već sada usvoje dugoročni plan za smanjenje duga, pre nego što problem, poput grčke krize pre devet godina, izmakne kontroli i dovede do bankrota država.
- Činjenica da sada imamo veće kamate od očekivanih trebalo bi da nas podseti da bi problem zaista trebalo da se shvati ozbiljno i da će razlike između zaduženih zemalja nastaviti da rastu, ako se ništa ne preduzme - upozorava Tuzen za DW.
Desničarska vlada Đorđe Meloni (Giorgia Meloni) u Italiji suočava se s najvećim problemima, ali nije jedina. Francuska, Španija, Portugalija, Grčka i Kipar, takođe, bi morale da konsoliduju svoje budžete, ukazali su savetnici za budžetsku politiku Evropskog fiskalnog odbora u svom godišnjem izveštaju.
A kako bi to trebalo da funkcioniše bez toga da se guši privreda ili uvode programi „ratne štednje“ – to je predmet velike debate među ministrima finansija Evropske unije.
Uprkos višemesečnim pregovorima, oni nisu uspeli da se dogovore oko koncepta. Dva tabora su međusobno nepomirljivo suprotstavljena.
Jedna grupa, predvođena Nemačkom, zalaže se za jasne budžetske ciljeve koji bi trebalo da važe za sve zemlje i da dovedu do brzog smanjenja duga.
Druga, predvođena Francuskom i Italijom, oslanja se na pojedinačne puteve za smanjenje duga koji uzimaju u obzir specifične okolnosti u Parizu, Rimu ili Atini. I koji ne predviđaju kazne.
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner savetuje restrukturiranje javnih budžeta s fokusom na ulaganja u modernizaciju i digitalizaciju. „To je ono što trenutno radimo u Nemačkoj – vodimo umereno restriktivnu fiskalnu politiku. To nam je potrebno i u borbi protiv inflacije, inače bi naše akcije bile u suprotnosti s merama Evropske centralne banke“, rekao je Lindner za DW, ukazujući na visoke kamatne stope ECB-a.
Visoka državna potrošnja bi, dodaje, podstakla inflaciju, koja je trenutno u padu. Manje dugova i u isto vreme više investicija – to se, kako kaže nemački ministar, može postići samo ako se postave prioriteti. „Ali, za to je potrebna hrabrost – da se ponekad kaže ono što nije moguće ostvariti.“
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer 8Bruno Le Maire) na to gleda drugačije. On smatra da bi štednja i prebrzo smanjenje duga onemogućili državama da dišu i sprečili ulaganja u budućnost.
Italijanski ministar finansija Đankarlo Đorđeti (Giancarlo Giorgetti), ali i ekonomisti iz te zemlje, smatraju da bi određene investicije, poput onih u zelenu energiju ili odbranu, trebalo isključiti iz obračuna nacionalnog duga, odnosno odnosa duga prema BDP. „Potrošnja povezana s evropskim prioritetima služi ciljevima strateške politike i ne može se samo tako zanemariti u fiskalnim pravilima“, poručio je Đorđeti na sastanku ministara finansija EU u oktobru.
Nemačka striktno odbacuje to „zlatno“ pravilo investiranja, jer smatra da to slabi Pakt stabilnosti. A italijanski ministar finansija je pod pritiskom, jer Evropska centralna banka smanjuje svoje spasonosne kupovine obveznica italijanske vlade i od 2006. u Italiju neće više priticati novac iz programa EU za oporavak od korone.
Ukoliko se ministri finansija EU i Evropska komisija do kraja godine ne usaglase o novim pravilima o dugu, ponovo bi se primenjivao stari pakt stabilnosti sa svojim strogim ograničenjima novog duga od tri odsto BDP-a i rigidnim zahtevima za brzo smanjenje duga.
Tada bi Evropska komisija verovatno morala da pokrene postupak protiv Italije i Francuske jer će, prema nacrtima njihovih budžeta, te zemlje 2024. imati novi dug koji će biti daleko iznad četiri odsto. To zapravo niko ne želi da rizikuje, a i Nils Tuzen iz Evropskog fiskalnog odbora, takođe, ne vidi rešenje u starom paktu stabilnosti. Pakt ima jasna i stroga pravila, ali ona se, smatra, nikada ne bi mogla sprovesti u praksi, jer bi kazne gurnule zadužene države još dublje u fiskalni ponor.
-Potrebna nam je dugoročna strategija za smanjenje duga, a ne jednogodišnji ciljevi kao do sada. Treba nam četvorogodišnji plan, na primer, u kojem bi trebalo da se opiše put ka konsolidaciji javnih budžeta. Plan koji u najmanju ruku daje pravac i smernice ka smanjenju duga koje bi taj proces činile verovatnim - preporučuje ekonomista Tuzen, koji je inače ranih 1990-ih radio na razvoju zajedničke valute, evra. Strogi godišnji ciljevi, smatra, nisu efikasni. Neophodni su pojedinačni ciljevi koji bi se primenjivali tokom dužeg vremenskog perioda. A potrebno je, dodaje, i strpljenje.
Inače, na evropskom nivou pojavljuje se još jedan budžetski problem. Evropska unija se, naime, po prvi put zajednički zadužila za program rekonstrukcije nakon korona-krize.
Finansiranje tog duga od oko 400 milijardi evra – koji se distribuira u vidu kredita i grantova državama-članicama, a pre svega Italiji – zbog visokih kamatnih stopa postaje mnogo skuplje nego što se prvobitno računalo. Budžet EU je pod značajnim pritiskom, ali članice odbijaju da pokriju dodatne troškove. Na pomolu je sledeća bitka za preraspodelu na nivou Evropske unije.
Evropska komisija donela je odluku da odloži uvođenje sistema ulaska i izlaska na spoljnim granicama Evropske unije (EES), koji je trebalo da počne da radi 10. novembra, saopštila je danas komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson.
Kupoprodajni ugovor i plaćeni porez na vozilo ne znači da je ono prešlo automatski u posed novog vlasnika, jer postoje proceduralne zavrzlame zbog kojih je čak zabeleženo i oduzimanje, uredno plaćenog, automobila.
U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci.
12.09.2024
13:10
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ukrajina neće biti spremna da se pridruži Evropskoj uniji sve dok se u ovoj zemlji ne uspostavi mir, a eventualno članstvo ove zemlje u EU, donelo bi Briselu i članicama - rat, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Ruske trupe izvele su masovni raketni napad na most preko ušća reke Dnjestar u Crno More u Odeskoj oblasti, saopštilo je ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo.
Švedski državljanin, koji je ratovao na strani Ukrajine, poginuo je u borbi krajem prošle nedelje, saopštili su brojni izvori za televizijski kanal SVT Njeter.
Đorđa Musića i Luke Uskokovića, koji su uhapšeni zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo Nasilničko ponašanje, javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu je danas saslušao okrivljene na sve okolnosti koje su navedene u krivičnoj prijavi.
Evropska unija saopštila je da je Srbija jasno prekršila obaveze iz Dijaloga između Beograda i Prištine predlogom zakona Vlade o proglašenju Kosova zonom posebne zaštite i o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa za gonjenje krivičnih dela na Kosovu. U saopštenju portparolke EU Nabile Masrali, Beograd se poziva na preipitivanje predloga zakona. S druge strane, nikakve akcije nije bilo povodom kontinuiranog terorisanja Srba na Kosovu i Metohiju od strane režima takozvanog premijera Aljbina Kurtija.
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici set zakona iz oblasti finansija, među kojima su Predlog zakona o Završnom računu budžeta Republike Srbije za 2023. godinu, Predlog zakona o elektronskim otpremnicama, kao i set poreskih zakona koji se tiču više vrsta poreza - na dodatu vrednost, na dobit pravnih lica, na dohodak građana, na imovinu i drugo.
Takozvani "kosovski premijer" Aljbin Kurti planira da formira posebnu helikoptersku jedinicu, što je direktno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija!
Portal "Direktno", medij koji se nalazi pod direktnom kontrolom lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, još jednom je pokazao koliko "voli i poštuje" Srbe sa druge strane Drine.
Policija u Jagodini uhapsila je N. M. (25), Đ. J. (25) i S. M. (25) prodavali kopije parfema, procenjuje se da su zaradili oko četiri miliona dinara! Policija zaplenila novac ali i automobil "mercedes" kao i računar koji su koristili za prodaju.
Pretraga je u Bijelom Polju proširena i na mjesto Kukulje i Sutivan, gde su snaja i svekrva videle Balijagića u njihovom voćnjaku. Na terenu su i pripadnici vojske Crne Gore, a imaju pomoć i iz vazduha.
Urošu Pašajliću koji je bio osuđen na sedam godina i osam meseci zatvora za nasilje u porodici i zlostavljanje i mučenje, Apelacioni sud u Beogradu povećao je kaznu za godinu dana i on će u zatvoru provesti osam godina i osam meseci.
Dugo će se pričati o onome što su beogradski večiti rivali doživeli u sredu u Evroligi, a jedan detalj na savršeni način objašnjava da je postojala želja kod arbitara da se oni oštete.
Ostvaruju mi se svi dečački snovi! Derbi, pa Liga šampiona, sada i debitantski gol. Još uvek nisam svestan svega, ali je osećaj zaista lep, poručuje fudbaler Crvene zvezde, Andrija Maksimović (17).
Nemanja Nedović pred sutrašnji duel sa Panatinaikosom (Sport klub 1 20.00) očekuje kaznu Evrolige zbog javnih kritika na račun sudija, ali i apeluje na navijače da iz inata navijaju korektno.
Najmanje 95 ljudi je poginulo, a desetine su nestale u katastrofalnim poplavama u Španiji, a na društvenim mrežama širi se snimak iz staračkog doma gde su najstariji u u vodi do kolena, bez mogućnosti da pobegnu.
Bivši guverner savezne države Ilinois u SAD Rod Blagojević gostujući kod voditelja "Foksa" Takera Karlsona otvoreno je govorio da su se ljudi okupili oko Donalda Trampa jer im je dosta statusa kvo koji neguju demokrate.
Kina je donela novi, strožiji set propisa o kontroli izvoza robe dvostruke namene, odnosno one koja ima i civilnu i vojnu namenu, što se povezuje sa pokušajima Zapada da osujeti Rusiju u nabavci opreme koju koristi za rat u Ukrajini.
Veliki tržni centar u brazilskom gradu Sao Paolo, izgoreo je danas kako prenosi BBC, svih 200 prodavnica koje su se u njemu nalazile spaljene su u potpunosti.
Lejdi Gaga objavila je juče novi spot za pesmu "Deasise" koji najvaljuje njen osmi studijski album po redu "LG7" koji će izaći u februaru sledeće godine.
Nedavno otkrivene fotografije prikazuju Šona Didija Kombsa i tadašnju devojku Dženifer Lopez u žestokoj svađi u noći kada je optužen da je silovao 13-godišnju devojčicu.
Glumica Salma Hajek zablistala je na dodeli WSJ Magazine Innovators Awards 2024., zajedno s koleginicom Penelope Kruz. Obe dame izgledale su fenomenalno, svaka na svoj upečatljiv način.
ve zime, u PETAK i SUBOTU 6. i 7. DECEMBRA Ski Opening by Music Week vraća euforiju na srebrnu planinu, nudeći savršeni spoj odmora, sporta, zabave i premium iskustva za sve posetioce.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.