Srbija među zemljama sa najvišom dnevnom potrošnjom antibiotika: Otporne bakterije postaju sve veći problem

Srbija se nalazi među državama koje imaju najveću dnevnu potrošnju antibiotika u Evropi.

Na prvom mestu je Turska, a slede Italija, Francuska i balkanske države na čelu sa Srbijom.

Ovo su najnoviji podaci studije koju je radio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je sve je veća otpornost bakterija na antibiotike i da je infekcije danas teško ili skoro nemoguće lečiti.

Tome je doprinela neracionalna upotreba antibiotika, posebno tokom pandemije virusa korona. 

Pojam neracionalne upotrebe antibiotika podrazumeva primenu antibiotika u okolnostima ili na način koji nije adekvatan.

To podrazumeva da se antibiotici primenjuju, a da se ne radi o bakterijskoj infekciji, nego o virusnoj infekciji, kod svake povišene temperature, "preventivno" kod teško obolelih da "ne bi dobili bakterijske infekcije".

Takođe, neracionalna upotreba je i kada se antibiotici koriste u neadekvatnoj dozi, kada terapija traje prekratko, odnosno obustavlja se čim pacijentu bude bolje, što najčešće rade sami pacijenti, a ne kako je propisano ili kada se neopravdano produžava.

Anketa Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd o upotrebi antibiotika pokazala je da je oko 65 odsto ispitanika koristilo antibiotsku terapiju tokom prethodnih 12 meseci, a 20 odsto je antibiotike uzimalo samostalno i bez saveta lekara.

Svetska zdravstvena organizacija stalno upozorava da će rezistencija na antibiotike biti jedan od ključnih zdravstvenih problema 21. veka. 

Neracionalna upotreba

Dr Snežana Jovanović, rukovodilac službe za mikrobiologiju UKCS, objašnjava da mikroorganizmi - bakterije, virusi, gljivice i paraziti mogu biti urođeno rezistentni ili da imaju stečenu rezistenciju, a to znači da upotrebom antibiotika dolazi do pojave rezistencije.

Infekcije bakterijama koje su rezistentne na antibiotike se mogu javiti kod bilo koga, pošto sada već rezistentnih bakterija ima i u opštoj populaciji, upozoravaju stručnjaci.

Najčešće se javljaju kod osoba koje su u dugotrajnom kontaktu sa zdravstvenim ustanovama (produženo lečenje ili ponavljane hospitalizacije), hroničnih bolesnika, teško obolelih koji se dugo leče u jedinicama intenzivnog lečenja, osoba koje su dugo primale antibiotike, kao i osoba koje dugo borave u ustanovama nege, pre svega u staračkim domovima.

Dr Jovanović kaže da su sve kategorije stanovništva ugrožene i da niko nije zaštićen o rezistencije mikroba na terapiju. Navodi da svakom od nas ili nekom od naših bližnjih može da se desi infekcija mikroorganizmima, a da terapija ne daje željene rezultate.

"Grupe koje su možda ugroženije su starije osobe, transplantirani pacijenti, pacijenti sa hematološkim i drugim malignitetima, kardiovaskularni pacijenti.

To su osobe koje zbog svog osnovnog stanja ne mogu da prime antibiotike na koje su neki mikroorganizmi osetljivi.

Dakle, svi smo mi ugroženi, ali posebno mora da se vodi računa o tim grupama pacijenata koji ne mogu sve antibiotike da primaju.

Mikroorganizam može biti rezistentan samo na jedan antibiotik, ali ako imate osobu koja ne može da primi druge antibiotike zbog osnovnog stanja, onda to predstavlja veliki terapijski problem", pojasnila je ona.

Foto: Shutterstock

Značajno je, dodaje ona, da se laboratorijski uradi identifikcaija mikroorganizama, da se uradi antibiogram u kom će biti ponuđen antibiotik na koji je mikroorganizam osetljiv, te će kliničar moći da primeni kao terapijsku opciju.

- Postoje inovativni antimikrobni lekovi koji su dostupni u Srbiji, neki još uvek nisu dostupni. Međutim, bitno je da mi postojeće antibiotike sačuvamo, jer ćemo tako sačuvati i inovativne. To je osnova za budućnost. Znači sve što uradimo danas to ima efekte na budućnost, na sve one ljude koji će doći kasnije da bi mogli da se leče - navela je ona.

Jovanović kaže da je preporuka da se antibiotici ne uzimaju na svoju ruku.

- neko uzme čak i preporučeni, odnosno propisani antibiotik, u odgovarajućoj dozi, odgovarajuće dugo, dakle pravilno, treba našoj fiziološkoj flori (mikroorganizmima koji su deo našeg organizma), minimum godinu dana da se oporavi. A svi ti mikroorganizmi nisu štetni uvek, nego su i korisni. Prema tome, nikako antibiotike na svoju ruku - navela je ona.

Svetska nedelja podizanja svesti o antibiotskoj rezistenciji obeležava se ove nedelje. 

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će 2050. godine više ljudi umirati od infekcije izazvane rezistentnim sojevima bakterija nego od raka. To je više od 10 miliona ljudi na godišnjem nivou. 

Preterana i neracionalna upotreba antibiotika dovodi do otpornosti bakterija na lek, jer se one prilagođavaju novim okolnostima da bi preživele. Stvaraju mehanizme rezistencije - enzime koji razlažu antibiotik.