Od viška ipak boli glava! Svaka treća osoba uzima antibiotike kao bombone!

Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnim lekovima koja se obeležava od 18. do 24. novembra ove godine se realizuje pod sloganom „Na vreme promenite navike. Delujte sada!“

Antimikrobna rezistencija (AMR) javlja se kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove. Kao rezultat otpornosti na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi postaju neefikasni, a infekcije je teško ili nemoguće lečiti, povećavajući rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti.

Uprkos tome što se procenjuje da rezistencija na antimikrobne lekove može da izazove 10 miliona smrti godišnje širom sveta, neracionalna upotreba antibiotika još uvek je gorući društveni problem.

Ovogodišnja kampanja realizuje se pod sloganom: "Na vreme promenite navike. Delujte sada!“ kojim se ističe hitna promena odnosa zajednice prema problemu antimikrobne rezistencije. Svetska zdravstvena organizacija poziva na saradnju i zajednički pristup u obuzdavanju antimikrobne rezistencije - jačanje prevencije (higijena ruku i vakcinisanje protiv zaraznih bolesti), racionalno propisivanje antibiotika i racionalna potrošnja antibiotika u veterini.

Infekcije ozbiljne po život

Prof. dr Goran Stevanović, rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu upozorio je da ako se nastavi porast antimikrobne rezistencije, čak i umereno teške infekcije bi mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije bi mogle postati gotovo nemoguće za lečenje.

Foto: Shutterstock

- Ozbiljne bakterijske i gljivične infekcije često se previđaju ili se nedovoljno brzo dijagnostikuju. Efikasno zbrinjavanje ovih infekcija zavisi od ranog prepoznavanja i egzaktne dijagnoze, ali brza identifikacija patogena i dalje predstavlja izazov i pored značajnog unapređenja mikrobiološke dijagnostike - kaže prof. dr Stevanović dodajući da korišćenje savremene, pre svega mikrobiološke, dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege.

Integracija dijagnostičkih testova u programe za upravljanje antimikrobnom rezistencijom (AMR) može pomoći u smanjenju širenja AMR tako što pomaže zdravstvenim radnicima da odaberu pravi tretman za odgovarajućeg pacijenta u pravo vreme, dodao je Stevanović naglašavajući da postoji potreba za većom upotrebom i dostupnošću postojećih testova, kao i za lakše dostupnim, brzim, pouzdanim dijagnostičkim sredstvima za bakterijske i gljivične infekcije, kao i većom dostupnošću novijih antimikrobnih lekova za pojedine kategorije pacijenata.

Za naredne generacije

Prof. dr Ivana Ćirković, klinički mikrobiolog, sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu naglasila je da je antimikrobna rezistencija jedan od vodećih pretnji ljudskom zdravlju u čitavom svetu, a da je neodgovarajuća upotreba antibiotika glavni pokretač nastanka rezistencije. Svetska zdravstvena organizacija objavila je, navodi ona, globalnu strategiju i smernice za pomoć zemljama u uspostavljanju sistema za praćenje rezistencije na antibiotike i sprovođenje suštinskih radnji.

Foto: Shutterstock

- Poslednja istraživanja pokazuju da se u članicama EU 8% svih antibiotika za humanu upotrebu koristi bez recepta, dok prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU-susednim zemljama evropskog regiona svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice. Zbog toga promenimo navike, čuvajmo antibiotike za naredne generacije - ističe prof. dr Ćirković.

Prim. mr sci. dr Snežana Jovanović, mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju UKCS podsetila je da zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i da je pre primene antibiotika uvek neophodno potražiti savet lekara.

- Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima, jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvaraju rezistenciju i teže ih je lečiti - kaže prim. mr sci. dr Snežana Jovanović. Ona je posebno ukazala na značaj vakcinacije kao mere prevencije kod virusa i napomenula da je to bilo od izuzetnog značaja tokom pandemije COVID-19 jer je vakcinacija spasila mnoge, posebno one koji su imali teške i hronične bolesti.

Otporne postaju i gljivice

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je rastućem problemu rezistencije mikroorganizama na antimikrobne lekove dodala i spisak gljiva koje predstavljaju najveću pretnju ljudskom zdravlju, upozoravajući na njihovu otpornost na lekove protiv gljivičnih infekcija i njihovu sve veću rasprostranjenost. Pomenuti popis uključuje patogene poput Candida auris koja je veoma otporna na lekove i izazvala je brojne epidemije u bolnicama širom sveta, kao i Cryptococcus neoformans, Aspergillus fumigatus koja izaziva aspergilozu (zahvata i pluća) i Candida albicans. Zatim, gljive iz reda Mucorales, kome pripada "crna gljiva", izazivač infekcije mukormikoze koja se širila kod teško bolesnih ljudi tokom pandemije Covid-19.

Foto: Shutterstock

Isto tako Svetska zdravstvena organizacija poziva na holistički pristup, kako bi se pojačala svest i razumevanje antimikrobne rezistencije među stanovništvom, ali i donosiocima odluka, s ciljem rešavanja ovog javno-zdravstvenog izazova.

Svetska nedelja svesnosti o korišćenju antimikrobnih lekova biće obeležena i na beogradskom Trgu Republike kada će maskota u obliku Aspergilius gljive deliti građanima informativni materijal o važnosti racionalne upotrebe antimikrobnih lekova.