Lekari upozoravaju: Sa ovim simptomima odmah na pregled! Najviše ugrožena deca!

Čekaonice domova zdravlja i dečjih bolnica su prepune, mališani se najčešće žale na uporan kašalj i temperaturu, a među dijagnozama koje im posle pregleda uspostavljaju lekari sada dominira bronhitis.

Po podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, u Srbiji su nedavno registrovana i potvrđena tri tipa virusa gripa, a statistika pokazuje da najviše oboljevaju deca do 4 godine, kao i ona između 5 i 14 godina starosti.

Osim gripa, u vazduhu su prisutni brojni respiratorni virusi, poput respiratorno sinicijalnih, adeno i rino virusa, ali i virus Kovida-19.

U Beogradu na pregled čekaju i po pet sati

Svi oni napunili su čekaonice dečjih odeljenja lokalnih domova zdravlja širom Srbije, a s obzirom na najveći broj obolelih mališana u Beogradu, čekaonice dečjih bolnica, najpre zbog gripa i respiratornih infekcija, prepune su.

Roditelji sa decom koja u najvećem broju slučajeva imaju višednevnu temperature čekaju i po nekoliko sati na pregled, jer lekara jednostavno nema dovoljno za toliko broj bolesne dece u istom trenutku. Kolike su gužve, svedoče i podaci iz beogradskih ambulanti da samo u jednoj smeni imaju i po 50 pregleda mališana.

- Deca kašlju i po više od mesec dana i pored svih primenjenih terapija, antibiotika i sirupa, tako da više ne znamo da li su u pitanju prehlade, upale pluća ili nešto treće - žali se većina roditelja koji ovih dana svoju decu dovode kod lekara.

Foto: Shutterstock

Bronhitis najčešća dijagnoza kod mališana

A u pitanju su, kako objašnjavaju lekari, u 95 odsto slučajeva virusne infekcije, što potvrđuju i laboratorijske analize.

- Naročito u poslednje dve sedmice, od kada je povećan broj dece sa dve osnovne dijagnoze - bronhitisom i bronhijalitom. Srećemo među njima i upale pluća, ali ne tako često kao prethodne dve dijagnoze. Ranije smo imali uporan kašalj kod mališana, najčešće tokom noći, ali uredne nalaze i na grlu i plućima, dok u poslednje dve sedmice na osnovu laboratorijskih analiza imamo ove dijagnoze, pa bar znamo šta i kako lečimo - objašnjava dr Valentina Marković, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece valjevskog Doma zdravlja.

Deca su se u proteklom periodu namučila zbog velikog kašlja, a sada dominira bronhitis.

Bronhitis tipično izazivaju virusi, koji dovode do upale disajnih puteva koji otiču i pune se sluzi. Kašalj, koji je u početku suv, potom uporan uz zviždanje u grudima i povišenu temperature, dominantni su simptomi bronhitisa, koji su i najčešći kod dece obolele u poslednje dve sedmice.

- Neka od njih, srećom, pogođena su akutnim bronhitisom koji nastaje usled obične prehlade i to u slučaju kada se nelečena infekcija gornjih partija respiratornog trakta spušta niže, ali ukoliko se ova infekcija ne leči, ona može trajati i do par sedmica. Međutim, ako je reč o hroničnom bronhitisu, njega karakteriše iskašljavanje traheobronhijalne sluzi i uporan kašalj - kaže Marković.

Sa ovim simptomima, kod lekara bez odlaganja

Kako objašnjavaju dečji lekari, bronhijalit ili pneumoniju najčešće uz grip izazivaju RSV virusi. Upala pluća pogađa alveole, koje otiču i pune se tečnošću, što izaziva kašalj, visoku temperaturu, groznicu, ubrzano disanje i lupanje srca. Ako su to simptomi, roditelji treba da znaju da se bez odlaganja obrate lekaru svog deteta.

- Kad deca dobiju simptome bronhitisa ili bronhijalita, potrebno je da u prva dva-tri dana roditelji proprate situaciju i ne dovode odmah decu, jer se vrlo često dešava da dođu tek prehlađena, a onda u hodnicima dečjih odeljenja koja su zaista prepuna ovih dana, pokupe neku ozbiljniju infekciju. Ako je visoka temperatura kod deteta duža od tri dana, onda ga treba dovesti na pregled - kaže dr Marković.

Foto: Freepik.com

Ne antibiotike na virusnu infekciju

Ono što je najvažnije, kako ukazuje, jeste da se antibiotici nikako ne uzimaju "na svoju ruku".

- Pogotovo u ovim aktuelnim slučajevima gde dominira kašalj, s obzirom na to da smo na prste jedne ruke morali da prepišemo antibiotike, jer su bakterijske infekcije kao uzrok veoma retke. A ukoliko se na virusnu infekciju uključe antibiotici, to uvek produžava infekciju, oštećuje crevnu floru i ta deca su narednih meseci češće bolesna nego što bi bila da nisu popila antibiotik - kaže naša sagovornica.

Infekcije "pojačalo" i zagađenje vazduha

Statistika pokazuje da do aktuelnih respiratornih infekcija dolazi u ovom periodu godine i zbog hronične izloženosti dimu, štetnim gasovima, kao i prašini, dakle, svemu onome što odlikuje visoko zagađenje vazduha kojim je Srbija takođe pogođena poslednjih dana. Sa tim se slažu i lekari.

- Trenutno su zagađenjem vazduha najviše ugroženi svi pacijenti sa sa respiratornim tegobama, a posebno deca kao vrlo ranjiva kategorija. Kada govorimo o aktuelnoj "kombinaciji" aerozagađenja i i tih infekcija, kod pacijenata posebno stradaju gornji disajni putevi. Pogotovo je to izraženo kod dece koja se žale na uporni kašalj, jer PM čestice dodatno iritiraju njihove osetljive gornje disajne puteve, koji su već pogođeni nekom respiratornom infekcijom - ističe onkolog dr Zoran Živković.

Foto: Shutterstock

Kako bi se predupredilo da zdravstveno stanje već obolelih mališana bude dodatno pogoršano zagađenim vazduhom, osnovni saveti lekara jesu da ne otvarate prozore doma kada je kvalitet vazduha ocenjen sa "zagađen" ili "jako zagađen", a to su jutarnji i kasni popodnevni i predvečernji časovi.

U tim periodima dana, i uopšte u periodima kada je vazduh prekomerno zagađen, napolje ne treba da izlaze novorođenčad, mala deca i deca koja već imaju neku respiratornu infekciju.

Kada je vazduh zagađen, dalje savetuju lekari, deca čak i sa minimalnom prehladom treba da izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom.