Sačuvana ekonomska stabilnost, pobeda u kandidaturi za Expo 2027: Ovo su NAJVEĆI uspesi Srbije u 2023.

Ovo je detaljan spisak ekonomskih uspeha naše zemlje

Srbija je u 2023. uspela da sačuva ekonomsku stabilnost, ostvari privredni rast od 2,5 odsto, pokrene brojne investicije i dostigne najnižu stopu nezaposlenost od devet odsto. 

Takođe pobedila je u kandidaturi za domaćina specijalizovane Međunarodne izložbe Expo 2027. godine.

 

Expo 2027

 

Započeti su i radovi na lokaciji u Surčinu gde će biti izgrađen novi beogradski sajam koji će ugostiti Expo 2027.

Izložba Expo 2027. koja će se održati od 15. maja do 15. avgusta 2027. u Beogradu, a Srbija je 21. juna pobedila u konkurenciji sa SAD, Španijom, Tajlandom i Argentinom.

Vlada Srbije je u vezi sa dobijenom kandidaturom osnovala 22. novembra preduzeće „Expo 2027“, a za direktora je imenovan Dušan Borovčanin.

Gasni interkonektor

Događaj koji je obeležio 2023. jeste i puštanje u rad 10. decembra novog gasnog interkonektora dužine od 109 kilometara kroz Srbiju i koji povezuje postojeću srpsku mrežu u Nišu sa bugarskom gasnom mrežom u Sofiji. Pored Niša, ovaj gasovod čija je gradnja počela 1. februara ove godine, obuhvata još tri merno-regulacione stanice za gas u Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu.

Gasovod je svečano pustio u rad u gasnoj stanici Trupale, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa predsednicima Bugarske Rumenom Radevim i Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i šefom delegacije EU u Srbiji u Srbiji Emanuelom Žiofreom.

Gasna interkonekcija do Bugarske jača poziciju Srbije na gasnoj mapi Evrope, jer gasovod Srbija-Bugarska kapaciteta 1,8 milijardi metara kubnih omogućava i tranzit gasa iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona do zemalja centralne Evrope.

Projekat izgradnje gasnog interkonektora Niš – Dimitrovgrad – Bugarska finansiran je delom kroz bespovratnu pomoć EU od 49,6 miliona evra i 25 miliona evra kredita Evropske investicione banke (EIB), a Srbija za projekat izdvaja 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.

Putevi i brze saobraćajnice

Ovu godinu je obeležilo i otvaranje nekoliko saobraćajnica među kojima su deonica auto-puta „Miloš Veliki“ od Novog Beograda do Surčina, duga osam kilometara i koja predstavlja najbržu vezu tog dela Beograda, posebno Zemuna, sa auto-putem „Miloš Veliki“.

Ova deonica auto-uta E-763 je otvorena 1. aprila, dok je 29. aprila otvorena deonica na delu Moravskog koridora od Pojata do Makrešana.
Na Vidovdan, 28. juna otvorena je i poslednja deonica obilaznice oko Beograda do Bubanj Potoka, od tunela Straževica do petlje Bubanj Potok, a nešto pre toga je potpisan i ugovor sa CIP-om za projektovanje nastavka obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva, u dužini od 31 kilometar.

Tokom leta, 26.jula je otvorena i prva deonica Auto-puta mira (E-80) Niš-Merošina, koja je deo budućeg auto-puta Niš – Merdare, dugog oko 77 kilometara koji bi trebalo da poveže Srbiju sa lukama na Jadranskom moru.

Najznačajnija infrastrukturna investicija koja spaja Srem i Mačvu, a koja je ujedno i najkraća saobraćajna veza između Novog Sada i Beograda sa ovim delom zapadne Srbije i Republikom Srpskom, auto-put Ruma-Šabac sa mostom preko reke Save, u dužini od 24,6 kilometara, otvoren je u oktobru i do Nove godine na toj deonici se ne naplaćuje putarina.

Krajem novembra počeli su radovi na izgradnji brze saobračajnice Slepčević – Badovinci u dužini od 15,4 kilometra, koja će spajati Slepčević, kod Šapca, sa graničnim prelazom Šepak sa BiH. Ova saobraćajnica nastavak je brze saobraćajnice u izgradnji od Šapca do Loznice.

Poslednjeg meseca u 2023. u saobraćaj je puštena i poddeonica „Moravskog koridora“, auto-puta Pojate – Preljina, od Makrešana do Koševa, kao i petlja Jakovo koja je značajna za sve koji idu ka industrijskoj zoni u Jakovu, ali i brza saobraćajnica Lajkovac – Divci u blizini Valjeva u dužini od 12 kilometara.

U oktobru je u Pekingu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandara Vučića i predsednika Kine Si Đinpinga potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine koji obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine koji će moći da se uvoze po značajno nižim carinskim tarifama.

Simboli Beograda

U 2023. je prodata Geneks kule u Beogradu. Zapadna kapija Beograda, odnosno simbola razvoja prestonice i sedište nekada najuspešnije jugoslovenske firme, prodata je 6. februara iz trećeg pokušaja, na licitaciji na kojoj se nadmetalo sedam kupaca, firmi Eureka bar za 2,4 milijarde dinara ili nešto više od 20 miliona evra.

Još jedan simbol Beograda, Sava centar, koji je pre tri godine prodat kompaniji Delta Holding, ponovo je otvoren ove godine 14. novembra nakon renoviranja. Rekonstrukcija jednog od najvećih kongresnih, kulturnih i poslovnih centara u Srbiji, ali i u ovom delu Evrope kojeg čine tri međusobno povezane zgrade izgrađene u periodu od 1977. do 1979. godine, prema projektu arhitekte Stojana Maksimovića trajala je nepune dve godine i u nju je uloženo više od 118 miliona evra.

Infrastruktura

U julu je potpisan i Memorandum o razumevanju za izgradnju tunela od Karađorđeve ulice do Dunavske padine sa pristupnim saobraćajnicama, parkovskim i infrastrukturnim površinama, a izgradnja tog tunela bi trebalo značajno da smanji saobraćajne gužve u Beogradu i nivo zagađenja.

U septembru je potpisan i Ugovorni sporazum sa kineskim partnerima za projektovanje i izgradnju Depoa Makiš, koji ima veliki značaj za izgradnju beogradskog metroa.

Prokop

Srpska prestonica je ove godine dobila i novu zgradu železničke stanice „Beograd centar“, u Prokopu i to na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra. Železnička stanica Prokop je od 2018. zvanično glavna stanica u Beogradu. Izgradnja nove glavne beogradske železničke stanice počela je 1976, obustavljena je posle dve godine, da bi radovi bili nastavljeni 1996, pa 2001. ponovo obustavljeni. Obimniji radovi u Prokopu nastavljeni su decembra 2014. i januara 2016. je završena prve faze izgradnje stanice.

Kada je reč o železničkom saobračaju 2023. su obeležili i radovi na rekonstrukciji nekoliko pruga, pa je tako nakon šest decenija tokom juna započela rekonstrukcija pruge Orlovat Stajalište – Lukićevo, dok je u novembru, nakon pet godina čekanja počela rekonstrukcija pruge od Niša do Dimitrovgrada, na deonici između Staničenja i Pirota.

Fabrike

Ove godine je otvoreno je i nekoliko novih fabrika, među kojima su dve u Novom sadu i to jedna nemačke kompanije Continental Automotive u februaru, a druga u maju japanske korporacije Nidec, dok su u Valjevu svoje fabrike otvorile još dve nemačke kompanije Bizerba u aprilu i Hansgrohe u junu.

Turizam

Kada je reč o turizmu, u aprilu ove godine je otvorena u Kladovu rekonstruisana tvrđava Fetislam iz 16. veka, u čiju je obnovu kroz projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ uloženo 1,3 miliona evra.

Početkom godine, u februaru je otvoren i rekonstruisani hotel Planika u Kuršumlijskoj Banji.

Događaj po kojem će se pamtiti 2023. je i ispraćaj prvog leta nacionalne aviokompanije Er Srbija sa Aerodroma Nikola Tesla do Čikaga 17. maja.

Skupština Srbije usvojila je u septembru Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije, koji bi trebalo da poveća konkurentnost privrede i da, kroz profesionalizaciju upravljanja, uveća bogatstvo preduzeća.

Najznačajnije novine, odnose se na centralizovano vlasničko upravljanje, a Ministarstvo privrede će biti organ državne uprave koji obavlja centralizovanu vlasničku funkciju, uz izuzetke u oblasti energetike.

Berza

Srbija je u januaru 2023. na Londonskoj berzi emitovala evroobveznice i prikupila 1,75 milijardi dolara. Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije su istakli da je to veliki uspeh, pre svega zbog velike tražnje investitora koji su nudili više od 11 milijardi dolara za srpske obveznice.

Tokom ove godine, tačnije 26. oktobra Srbija je prvi put emitovala državne obveznice sa rokom dospeća od osam godina, odnosno onih koje dospevaju 26. oktobra 2031. Prema podacima Uprave za javni dug, na prvoj aukciji uspešno je realizovana prodaja državnih obveznica u iznosu od 19,19 milijardi dinara.

Er Srbija

Srbija je 13. novembra postala vlasnik 100 odsto akcija avio-kompanije „Er Srbija“, jer je država preuzela udeo vlasništva od „Etihad ervejza“ koji je bio suvlasnik „Er Srbije“ od 2013. godine.

Prema zaključenom sporazumu Srbija je preuzela od „Etihad ervejza“ preostalih 16,42 odsto akcija avio-kompanije „Er Srbija“, čime je ta kompanija u potpunosti prešla u vlasništvo države.

Kompanija „Er Srbija“ nastala je 2013. kada je nacionalni avio prevoznik Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad ervejz“ na osnovu ugovora sa Vladom Srbije preuzeo 49 odsto akcija dotadašnjeg „Jat ervejza“.

„Bolja cena“

U septembru je pokrenuta akcija „Bolja cena “ kojom su snižene cene 36 proizvoda u više od 2.500 prodavnica na teritoriji cele Srbije.

„Bolja cena“ je zajednička akcija i inicijativa države i maloprodavaca i njen osnovni cilj je bio da se zaštiti standard građana i pomogne im se da za svoj teško stečen novac mogu da kupe što više proizvoda.

„Uzmi račun i pobedi“

U 2023. održana su i dva kruga nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“. Ove godine, nagradna igra po prvi put nije podrazumevala slanje koverata sa računima, već su građani putem aplikacije skenirali račune i na taj način sticali pravo učešća. Prvi krug je odrnđ od 28. januara do 25. februara, dok je jesenje izvlačenje , odnosno drugi krug tarajao od 14. otobra i tokom pet izvlačenja, do 11. novembra, građanima je podeljeno još po 10 stanova.

Otvoreni Balkan

Od 1. jula počelo je da funkcioniše otvoreno tržište rada između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, a to je omogućilo da se građani ovih zemalja slobodno zapošljavaju u ove tri zemlje na dobrobit kompanija i privreda članica Inicijative Otvoreni Balkan.

Od 1. jula u funkciji je i zajednički tag za naplatu putarine u Srbiji i Severnoj Makedoniji i svih 700.000 korisnika taga za elektronsku naplatu putarine u Srbiji kojih je do tada bilo, ukoliko su putovali u Severnu Makedoniju ili prolaze kroz tu zemlju, mogu da ga koriste na svih devet naplatnih rampi u Severnoj Makedoniji.

„Vinska vizija Otvorenog Balkana“

Takođe, 2023. ostaće upamćena i po održavanju drugog Međunarodnog vinskog sajma u Beogradu „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ u novembru na kojem se predstavilo 600 izlagača iz 30 zemalja i održano na hiljade poslovnih sastanaka o saradnji u vinskom sektoru.

BIO4 kampus

Događaj po kojem će se svakako pamtiti 2023. je početak gradnje BIO 4 kampusa, jedinstvenog multidisciplinarnog projekta koji će omogućiti Beogradu da postane jedan od prepoznatih bioekonomskih centara u Evropi.

Pripremni radovi na izgradnji objekta u okviru BIO4 kampusa koji će se prostirati na oko 30 hektara, počeli su 29. maja ove godine a svi radovi bi, kako je najavljeno, trebalo da budu završeni 2026. godine.Procenjena vrednost novog bioekonomskog haba je oko 450 miliona evra, a iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope obezbeđeno je 200 miliona evra.

Finansije

Početkom godine potpisan je Finansijski sporazum za paket energetske podrške Evropske unije Srbiji od 165 miliona evra.

Agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Fitch potvrdila je ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo povećanje, dok je agencija Moodys potvrdila kreditni rejting na nivou BA“ i zadržala stabilne izglede za njegovo povećanje.

Skupština Srbije je 26. oktobra usvojila Zakon o budžetu za 2024. koji predviđa povećanje plata u javnom sektoru od 10 odsto od 1. januara, kao i minimalne zarade od 17,8 odsto, kao i novo povećanje penzija od 14,8 odsto.

U novembru je završena uspešna revizija aranžmana sa MMF-om i ocena je da smo sve ciljeve koje smo se dogovorili na vreme i pravi način ispunili, zbog čega je stendbaj aranžman prešao u aranžman iz predostrožnosti.

Penzioneri u Srbiji su počeli da se od 15. marta prijavljuju za penzionerske kartice koja im donose brojne pogodnosti. Na karticu pravo ima 1,65 miliona penzionera .

Od 1. septembra povećane su plate zaposlenima od 5,5 odsto u prosveti, medicinskim sestrama, tehničarima i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite, a od 1. oktobra penzije veće za 5,5 odsto.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.