Snimak sa dočeka šokirao svet! Svi prisutni rade jednu jezivu stvar - Stručnjaci otkrivaju šta se krije iza ovog trenda (VIDEO)

Korišćenje telefona i društvenih mreža ima različite uticaje na društvo. Postoji mnogo pozitivnih aspekata, kao što su olakšano komuniciranje, povećana dostupnost informacija i mogućnost širenja ideja i aktivizma. Međutim, takođe postoje i negativni uticaji, poput povećane zavisnosti, smanjenja socijalnih veština u stvarnom svetu i problematičnog ponašanja na mrežama.

Na društvenim mrežama pojavio se video snimak koji je šokirao javnost širom sveta. Naime, na dočeku Nove 2024. godine u Parizu, prilikom odbrojavanja sekundi do ponoći svi prisutni nisu uživali u samom momentu dočeka, već su snimali mobilnim telefonima i tako zaboravili da se prepuste novogodišnjoj čaroliji.

Komentari u Srbiji na ovu "pojavu" bili su krajnje osuđujući. Veliki broj ljudi iskazao je nezadovoljstvo, jer omladina kako u Srbiji tako i u svetu nije naučena da uživa u trenutku, već prilikom nekog velikog dešavanja upropaste događaj uzimanjem mobilnog telefona.

 

 

Psiholog Jovana Stojković za Informer ističe da ovakvo ponašanje proizilazi iz nagona koji je osnov teze da ukoliko neki događaj nije snimljen je ekvivalentno kao da se nije ni desilo.

- Oni imaju određen nagon kada to rade. Njihovo razmišljanje je da ukoliko ne snime i ne objave, jednako će biti kao da se nije ni desilo. Dokazano je da u mozgu čoveka dolazi do određenih reakcija kada on nešto snimi i objavi pa dobije lajk. Tada raste hormon sreće, i zato ljudi jure da što više slikaju i objavljuju, kako bi dobijali lajkove - ističe psiholog.

Foto: Zoran Sinko

Potreba za snimanjem izaziva zavisnost

Kako navodi naša sagovornica, ovakvo ponašanje će tokom određenog vremena postati "usađeno" u našu psihu.

- Vremenom će ovakve pojave da budu usađene u psihu čoveka, a sa druge strane ćemo imati da će ovo ponašanje biti nametnutno od strane društvenih mreža. Potreba za slikanjem i snimanjem izaziva zavisnost. Imamo primere da ljudi ne konzumiraju određenu hranu, ali je naruče u restoranu samo kako bi prikazali taj luksuzan život - rekla je Stojkovićeva i dodala:

- Ovo se odnosi i na ljude koji su u ozbiljnim godinama i koji imaju novac. Oni to ne rade zbog finansija, već jer na ovaj način hrane sebe. Za njih granice ne postoje, a vrlo je bitno da znamo da sve zavisi od toga na koji način mi sami koristimo društvene mreže. 

Stvaran život zamenjen virtuelnom dimenzijom

Sociolog Rada Urošević ističe za naš portal da je tehnologija postala tako prisutna u našim životima da neki ljudi automatski dosegnu za svoje telefone kao reakciju na bilo koji događaj koji se dešava oko njih.

- Mi živimo u virtuelnoj dimenziji. Ako nema zabeležena slika ili snimak u telefonu, onda to za nas ne postoji. Nije to tako samo za doček Nove godine, već i za putovanja, rođendane i bitne životne događaje - rekla je ona.

Foto: Shuterstock

Potreba za potvrdom i povezanošću može dovesti do preteranog korišćenja društvenih mreža i razvoja zavisnosti, o čemu svedoči i uvećana potreba mlađih generacija za aktivnim virtuelnim životom.

- Za mlađe generacije život na internetu je jedina realnost. Oni nemaju iskustvo starijih generacija. Virtuelni život je za njih prirodno stanje. Nemaju iskustvo 3D dimenzije, što znači da nemaju iskustvo stvarnog i pravog života. Kada bi starije generacije ispričale mlađima kako bi sve to moglo da funkcioniše drugačije, oni ne bi shvatili. Oni zapravo ne znaju da je postojalo vreme kada se uživalo u momentu i kada su se uspomene čuvale u sećanjima - zaključila je naša sagovornica.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.