Srčani udar kosi i mlade! Nagle promene vremena opasne po zdravlje

Promena vremena pogodila je gotovo sve populacione grupe, kako hronične bolesnike, tako i zdrave osobe, kaže Zoran Krulj, portparol Zavoda za hitnu pomoć u Novom Sadu.

U prethodna tri dana imali lekari ovog Zavoda imali su visok nivo intervencija, više od 120 na dnevnom nivou što je iznad proseka i karakterističan je podjednak broj intervencija tokom dnevnih i noćnih smena što se u principu ne dešava, Ipak, više ih je bilo po danu.

- To govori u prilog brojnim meteoropatskim reakcijama koje se pojavljuju uglavnom u noćnim satima i manifestuju se kod zdrave populacije pojavom nesanice, glavobolje, vrtoglavice, vrlo čestog nemira kao i pogoršanjem psihijatrijskih pacijenata. Što se tiče hroničnih pacijenata, oni standardno pozivaju kada su otkloni temperature u ovako visokom diferencijalu, kao što je sada, pa čak 15 do 18 stepeni i imaju pogoršanje svoje osnovne bolesti. To su hronični i plućni pacijenti, koji već znaju kako treba da se otprilike terapijski pripreme.

- Kod mlađih populacionih grupa je karakteristično da smo u ova prethodna tri dana, to su grupe uglavnom oko 35 godina života, imali one pacijente koji do sada nisu imali verifikovane vrednosti visokog krvnog pritiska i koji su se uglavnom žalili na glavobolje. S obzirom na to da mi trenutno u populaciji u gradu Novom Sadu i okolini, imamo veliki broj respiratornih infekcija i drugih oboljenja koji vrlo često idu sa glavoboljom, vrtoglavicom i nestabilnošću odnosno često kod takvih pacijenata pripisane su tegobe upravo tim potencijalnim tegobama a zapravo se radilo o visokom krvnom pritisku kao primarnom uzroku, te su oni mereći svoj krvni pritisak vrlo često u neznanju posezali za lekovima protiv glavobolja, analgeticima - kaže dr Krulj.

Dodaje da su izmerene vrednosti krvnog pritiska one su bile netolerantne, visoke, prvi put kod pacijenata koji do sada nisu imali registrovanu arterijsku hipertenziju kao izolovano oboljenje i negde je to bio i akcenat da je u statistici poziva primetno da su oni rizikovana grupa i da treba da obrate pažnju na zdravstveno stanje i da zahtevaju dalju dijagnostiku i terapije na nivou kardioloških pregleda.

- To su pacijenti koji u najvećem broju slučajeva imaju genetsku predispoziciju i pozitivnu porodičnu anamnezu arterijskih hipertenzija i u perspektivi će zahtevati terapiju. Vrlo često kod takvih pacijenata su u prethodnih mesec dana primećene ekstremne vrednosti pritiska koje su završavale akutnim gubicima svesti i naprasnim smrtima u mlađim populacionim grupama, jer oni nemaju te tkzv. kolateralne sudove i taj stepen priviknutosti kao hronični pacijenti. Apelujemo da se zbog takvih tegoba jave da možemo da ustanovimo da li je tako ili ne - navodi dr Zorana Krulj, potparol Zavoda za hitnu pomoć.

Krulj je rekao da su ove promene u temperaturama zapravo okidač za sve pacijente. Faktori rizika su brojni. Dodatno ih otežavaju stres, umanjena fizička aktivnost i veća količina hrane u ovo doba godine.

- Simptome kao što su glavobolja bez obzira na lokalizaciju, vrtoglavica, nesvestica, bolovima u ramenima i osećaj nedostatka vazduha koji su često tolerisani i ignorisani, često nalazimo i budu verifikovani kod nekih malignih poremećaja srčanog ritma i cerebrovaskularne krize i mogu biti uzroci naprasnih srčanih smrti. Da bismo to preduhitrili, potrebno je da se pacijenti jave na vreme - kaže dr Krulj.

Prema njegovim rečima, ovaj period je riziko period za sve starosne kategorije.

- Moraćemo trendovno da se naviknemo na ovakve okolnosti zato što su u najavama svih vremenskih prognoza prisutne velike osilacije vremena. Jednom zdravom organizmu potrebno je bar nedelju dana da se tome prilagodi. Ukoliko neko ima uporne glavobolje, savetovao bih da svakog jutra, odmah po ustajanju, izmeri vrednost krvnog pritiska. Jedino je ta jutarnja vrednost merodavna i relevantna. Treba je pratiti nekoliko dana i ukoliko se ustanovi da su vrednosti povišene, obavezno treba otići kod lekara da se to dijagnostifikuje. Dodatno, treba svesti dozu stresa na minimum. Po poslednjim studijama smatra se da su stresogene komponente značajne u nastanku arterijskih hipertenzija koje su svrstane i u psihosomatska oboljenja. Moramo znati, da se patologija kardioloških, neuroloških i plućnih oboljenja promenila.Ovo vreme koje se naglo menja značajno utiče i na kvalitet života zdrave populacije. To sve govori da moramo voditi više računa o svom organizmu, slušati svoje telo pa shodno tome i na vreme reagovati -rekao je dr Zoran Krulj.