Danas počinje prijava za jedinstveno tržište rada: Prvi korak - identifikacioni broj

Od 5. marta građani Srbije na portalu eUprave mogu da kreiraju svoj identifikacioni broj "Otvorenog Balkana".

To je prvi korak za uključenje u otvoreno tržište rada na kojem su uz Srbiju i Severna Makedonija i Albanija, sa ukupno 11 miliona radnika. Nakon toga pristupa se portalu eUprave zemlje u kojoj se traži posao ili je već uspostavljen kontakt s poslodavcem.

Među susedima koji bi mogli da krenu trbuhom za kruhom ka našoj zemlji, više sreće mogli bi da imaju zanatski, kvalifikovani radnici i IT stručnjaci. To su profili koja nedostaju srpskom tržištu, dok na primer ekonomista i pravnika imamo više nego što nam treba.

Foto: Informer

Društvo

Država sprema listu od 250 zanimanja gde nam fale radnici: Gastarbajteri nemaju čemu da se nadaju, ako nisu na spisku

Nema ni jednog sektora u Srbiji kojem ne nedostaje zaposleni, a upravo je to razlog što je za samo pet godina broj stranih radnika u Srbiji porastao čak 10 puta.

14.02.2024

09:57

Društvo

Turska kompanija počinje sa radom u Leksovcu: Posao dobija 100 radnika

Kompanija Erenli od sredine marta bi trebalo u Leskovcu da zaposli 100 radnika, istaknuto je na sastanku koji su održali gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i načelnika Gradske uprave Miloš Cvetanović sa rukovodstvom ove turske kompanije. Sastanku su prisustvovali vlasnik kompanije Kaučuk Husein Eren, direktor Fikret Ajnibal i zastupnik Zoran Rajković.

11.02.2024

10:24

 

"Situacija je takva da je cena minimalca u Srbiji najveća, mi imamo oko 400 evra, Makedonci i Albanci oko 350, svi ti ljudi ako imaju motivaciju da se prebace, potrebne su im veće plate tako da treba videti kakvi će im se uslovi ponuditi i kako će se kretati to stanovništvo", kaže Miloš Turinski iz "Infostuda".

Manje administracije kod sezonskih poslova

Kao i ceo Balkan, Albanija je suočena s odlivom radne snage, pre svega, u zemlje Zapadne Evrope. Zvaničnici te zemlje očekuju da im otvoreno, veće tržište donese više talentovanih profesionalaca kako bi poboljšali kvalitet sopstvenih proizvoda i usluga.

"U Albaniji su ove nestašice u građevinskom i turističkom sektoru. Postoje i preduzeća koja žele da imaju veći nivo kreativnosti. Postoji izuzetno velika potražnja za programerima i to je razlog zašto vlada ulaže velika sredstva u digitalno obrazovanje u zemlji, počevši od škola, do kurseva za profesionalce. Pre svega, potrebni su nam kvalifikovani radnici", kaže Endrit Izeraj, zamenik ministra ekonomije, kulture i inovacija Albanije.

Manje administrativnih barijera osetiće se i kod sezonskih poslova, ocenjuju upućeni, a moglo bi da smanji i broj deficitarnih zanimanja.

"Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji", rekao je Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu.

Isti uslovi

Javna ulaganja planirana za naredne godine ne bi trebalo značajno da utiču na tržište rada, smatraju u Svetskoj banci.

"U slučaju Srbije ovo što Vlada primenjuje to nije fiskalni stimulans u slabu ekonomiju već redovni programi javnih ulaganja, kako bi se gradila infrastrukutra, energetski potencijali, kako bi se povezala unutrašnje trežište i spoljašna tržišta i to nema veze s tim da li je nezaposlenost visoka ili niska, stopa nezaposlenosti je oko 9 odsto tako da još ima ljudi koji će tražiti posao", napominje Ivailo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

Oni koji odluče da posao potraže u Albaniji ili Severnoj Makedoniji imaće iste uslove kao državljani tih zemalja. Dozvolu koju inicijalno dobijaju na dve godine mogu da produže a uz nju i odobrenje za boravak.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.