Srbi više neće biti gastarbajteri: Uskoro bi mogla da bude uvedena posebna plata, evo i za koje majstore

Kako bi se sprečio dalji odlazak kvalitetnih i kvalifikovanih radnika iz zemlje, a samim tim i smanjenje uvoza jeftine radne snage iz inostranstva jedino rešenje sindikati vide u uvođenju zaštitne cene rada za određene profile radnika u različitim privednim granama.

Zaštitna cena rada je iznos ispod koga radnik odeđene struke ne bi smeo da bude plaćen i prema mišljenju Saše Torlakovića, predsednik Sindikata radnika građevinarstva kada bi ona bila uvedena dobri majstori ne bi odlazili iz zemlje.

- Zvanična zarada u građevini je ispod medijalne koja je u novembru prošle godine iznosila 69.088 dinara i koju prima 1,1 miliona ljudi u Srbiji. Strani radnici dolazeći svojom voljom smanjuju cene rada u Srbiju. Poslodavci koji dovode te ljude daju im mnogo manju platu koja je itekako veća od zarada koju oni mogu da dobiju u svojim zemljama. Do 2002. godine važili su kolektivni ugovori svaka grana je pregovarala sa Privrednom komorom o zaštitnoj ceni rada. To nije minimalac koji je predviđen za preduzeća koja su u problemu, već je to cena rada za rad u različitim delatnostima prema kojoj se formira moja i vaša plata. Nije isto raditi u visokogradnji, niskogradnji, seći šume.. - kaže Torlaković.

Foto: Informer

 

On objašnjava da je zaštitna cena rada prestala da postoji kada su ukinut i kolekvitni ugovori i kada je umesto Privredne komore za radnike postala nadležna Unija poslodavaca.

- Da bi se ostvario ovaj iznos za neku gradnju Unija poslodavaca prema članu 257. Zakona o radu mora da ima većinu u odnosu na broj zaposlenih u toj grani ili sektoru u celoj Srbiji. Ona to ne može da ostvari i mi dolazimo u začarani krug. Taj član je diskriminatoran za privredu u odnosu na obrazovanje, pravosuđe, zdravstvo koji su u nadređenom položaju, jer im je poslodavac Republika i oni potpisuju kolektivni ugovor sa državom - ističe Torlaković.

Za uvođenje zaštitne cene rada u određenim delatnostima, prema Torlakovićevim rečima, potrebna je izmena Zakona o radu.

- Kada bi svi poslodavci morali da plate jednako radnike iz neke određene oblasti, već sutradan bi oni koji rade na crno mogli bi da tuže poslodavca što im nije isplatio zakonski iznos. Na taj način bi se suzbila siva ekonomija. Kolika bi trebalo da bude zaštitna cena rada zavisi od pregovora i toga šta mi utvrdimo. Nije isto nekvalifikovan i kvalifikovan radnik. To se utvrđuje putem koeficijenta i cene rada - naglašava Torlaković.

I u Uniji poslodavaca potvrđuju da zajedno sa sindikatima rade na tome da se uvede zaštitna cena rada.

- Imamo sporazum sa sindikatima i radimo zajedno na tome i nadamo se da će to naići na odobrenje države. U tim tripartitnim razgovorima mi sugerišemo šta bi bilo najbolje i za radnike i za poslodavce, a na državi je da li će oni to prihvatiti ili ne. Čekamo odgovor države, kod njih je lopta. Zaštitna cena rada bi sigurno smanjila odliv radne snage. S druge strane naše mlade ljude treba motivisati da ostanu u zemlji, a oni neće da rade za male pare. Naši ljudi treba da dobiju posao, pa tek ako ih nema dovoljno da dolaze iz trećih zemalja. Zvali su me ljudi iz Srbija transporta, pa i iz Crne Gore zbog uvoza radne snage iz Indije. Naša ambasada u Delhiju je prebukirana toliko je interesovanje. Po našim ski centrima 70 odsto radnika su stranci - kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.