Država sprema listu od 250 zanimanja gde nam fale radnici: Gastarbajteri nemaju čemu da se nadaju, ako nisu na spisku

Nema ni jednog sektora u Srbiji kojem ne nedostaje zaposleni, a upravo je to razlog što je za samo pet godina broj stranih radnika u Srbiji porastao čak 10 puta.

Najviše problema ima u građevinskoj industriji i u zdravstvu, ali ni druge oblasti nisu pošteđene problema sa manjkom kvalitetne i stručne radne snage.

Kako bi rešili ovaj problem Ministarstvo rada je predložilo, a iz Unije poslodavaca Srbije su predložili da se napravi lista deficitarnih zanimanja koja bi omogućila da se radnici struka koje nedostaju Srbiji lakše "uvoze" iz inostranstva.

Jelena Jevtović iz ovog udruženja objašnjava da se lista deficitarnih zanimanja pravi, jer ne postoji precizna evidencija koja su zanimanja stvarno deficitarna.

Foto: Informer

 

- Ne postoje zvanični podaci koja su zanimanja deficitarna, već se godinama pominju pojedinačna, a preciznih brojki nema. Iz tog razloga se lista i pravi i biće gotova za godinu dana. Primera radi, u Austriji ima oko 100 deficitarnih zanimanja, a mi očekujemo da će ih kod nas biti između 150 i 250. Na tome radi Radna grupa koja je formirana na predlog Ministarstva rada i u kojoj su predstavnici mnogih državnih institucija poput Poreske uprave, Ministarstva finansija, MUP, predstavnici civilnog sektora, poslodavaca i drugi. Za zanimanja koja se nađu na listi moći će da se angažuju strani radnici na lakši način - kaže Jevtović.

Koliko je samo u građevinarstvu stanje postalo kritično, prema rečima Saše Torlakovića, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, pokazuje i to da osim zanatlija svih profila na gradilištima fale i fizikalci.

- Nedostatak radne snage je posledica sankcija iz devedesetih godina, ali je glavni udarac bio 2000. godine kada je tokom pljačkaške privatizacije uništena građevinska operativa, jer su firme kupovane, a radnici poslati na ulicu. Još gore je bilo 2008. kada su zbog velike krize stale investicije, pa je nastala velika rupa u prenošenju zanatskih znanja sa starijih na mlađe radnike. Takođe, mladi ljudi ne upisuju srednje gređevinske škole, čak ni na jugu zemlje gde je tradicionalno postojalo velikio intresovanje, jer ih je u neku ruku sramota da upišu za tesara armirača, zidara, a i svi roditelji žele da im sinovi budu advokati, lekari da ne prljaju ruke - kaže Torlaković.

Foto: Pixabay

 

On ističe da migracije radne snage nisu nikakva novost i da četiri odsto svetske radničke populacije čine radnici migranti.

- To je velika cifra, oko 240 miliona ljudi u svetu ide trbuhom za kruhom, ili se sele zbog ratova. Kod nas je dramatičan nedostatak radne snage, svuda fali u svim sektorima. Za pet godina broj stranih radnika u Srbiji je porastao 10 puta. U 2019. smo imali 5.800 prijavljenih, a sad 58.000 plus oni koji dolaze sa turističkom vizom, pogotovo u građevini - ističe Torlaković.

Iako nema ništa protiv dualnog obrazovanja Torlaković naglašava da građevinski sektor ne može da čeka i da mu je potrebno hitno rešenje za nedostajuću radnu snagu.

- Godinama predlažemo da se omogući radnicima, koji su završili neku srednju školu, a bave se građevinom duže od godinu dana, omogući da polažu ispit o zaštiti na radu i pet-šest stručnih ispita i da dobiju diplomu da mogu legalno da rade, da imaju svoja prava i da se ne osećaju poniženo. To poslodavci traže od nas i na taj način bismo dobili bar 1.000 radnika u kratkom roku, diploma im treba da bi imali svoja prava kao radnici da se ne osećaju poniženo - napominje Torlaković.