Šta se desi kada se u vozu sretnu Srbin, Rus i Crnogorac? Priča ovog momka počinje kao vic: Napiješ, sprijateljiš i zahvališ se što pripadaš našem narodu

U današnje vreme putnici se češće odlučuju za putovanje avionom, autobusom ili 'pak automobilom. I tako se čini da su čari vožnje vozom potpuno zaboravljene.

Međutim, jedan mladić je na društvenim mrežama podelio svoje iskustvo koje je svakom od nas probudilo nostalgiju ili makar blagi osmeh na licu.

Kako navodi ovaj korisnik, vozom od Beograda do Crne Gore ide češće, a svako putovanje je iskustvo za sebe. Pored uvek vesele ekipe, upozna mnogo dobrih ljudi, čuje razne poučne priče, stekne prijateljstva, ali i uspomene za ceo život.

- Zašto putuješ vozom za CG? Nema se para, a? He. He. Ustvari ne, kad platiš kartu, kola za spavanje i popiješ dva vinjaka u bifeu, izađe ti skoro triput skuplje nego autobus, a skoro kao avion. Pritom, za avion platiš više, a voziš se 45 minuta. Ovde platiš manje, a dobiješ između 10 i 15 sati vožnje. Dakle, dobiješ mnogo više. Dobiješ spektakularne poglede i upoznaš neverovatne ljude - započinje svoju priču ovaj korisnik. 

Kako navodi, upoznao je sjajne ljude sa kojima se spijateljio toliko da je mašinovođa vraćao voz zbog njega. 

- Napiješ se sa devedesetogodišnjim ekspertom za eksplozive i saznaš sve o razvoju jugoslovenske škole proizvodnje raketa i raketnih goriva. Saznaš kako je tekao razvoj sedišta za Yugo Cabrio i Yugo Floridu u fabrici Ramiz Sadiku u Peći i to od čoveka koji je tamo bio tehnički direktor. Doživiš da se voz vraća zbog tebe jer si zakasnio na utovar automobila, postaneš prijatelj sa mašinovođom i upoznaš šefa stanice u Baru. Stekneš poštovanje Vase Rusa, konduktera ŽPCG koji ti od Mojkovca do Zete objašnjava zašto je Lada najbolji auto. Pojedeš po’ kila domaćeg pršuta đedu iz Kolašina i pola litre loze koju je Englez kupio da ponese kući. I vinjak koji ti posluži domaćin kola za spavanje koji ti usput ispriča neverovatne avanture vezane za “spavanje” - ističe on.

Foto: Reuters

"Dobro veče...izgubljena nado?"

Ističe da, pored sjajnih saputnika, pripadnici granične policije su jednako prijatni, ali i šaljivi i kako kontakt sa njima je krajnje lepa uspomena koju će dugo pamtiti.

- Treba spomenuti i pripadnike graničnih policija obe države, ozbiljne koliko i same države. Situaciju u kojoj kriješ crnogorskog policajca u svojoj kabini, da ga šef ne bi video kako beži u Beograd na utakmicu, ali i sjajan duet srpskih policajaca u kojem jedan pri ulasku u vagon vikne “ dobro veče” a drugi nastavlja “...izgubljena nado, sretosmo se i ljubismo kradom” pa onda pevajući pozdravljaju putnike koji radosno pokazuju svoje lične karte. Ima tu, naravno i stranaca koji su malo zbunjeni kao onomad onaj Rus u razgovoru sa dvojicom policajaca iz Bijelog Polja:

- Ti si Rus.

- Jeste.

- Ako, ako, svi smo mi Srbi. Tebe će kolega Mićo da pogleda pasoš i da popriča na Ruskom. Naš Mićo zna Ruski i u sve se razume ko Marica u kriv k.... Izvinite zbog psovki, ali ja sam samo hroničar dešavanja, nešto kao slepi pesnik Filip Višnjić koji je samo beležio stvari koje je čuo u narodu - napisao je ovaj korisnik. 

Foto: Josip Veber

Potom se osvrnuo i na mentalitet našeg naroda. 

- A narod, taj duhoviti, dovitljivi, retko nervozni, ponekad malo neuredni narod, možete sresti svakog dana u jutarnjem i večernjem vozu koji iz šumske stanice Topčider polaze iz Beograda za Bar. I da, vozovi su solidno održavani, ima sapuna, toalet papira i ubrusa, kušet kola su nova, a posteljine i u njima i u kolima za spavanje uvek savršeno čiste. Savet - ponesite dovoljno hrane i vode, ne ide restoran baš svakog dana i ne stigne voz baš uvek za predviđenih 11 sati, mada su kašnjenja stvarno retka. Srećan put! - zaključio je on.