Sve više mladih u Srbiji započinje ovaj biznis! Ne zahteva mnogo ulaganja, a donosi masnu zaradu!

Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrede doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.

Pre godinu dana, Marijana Kostić, na porodičnom gazdinstvu u tamnavskom selu Brezovica, počela je da gaji i plasira na tržište sezonsko cveće. Pored povrtarstva, kojim se njeni roditelji bave već godinama, kako kaže, ni ovaj posao joj nije toliko nepoznat i ima dosta sličnosti sa drugim granama poljoprivrede. U dva plastenika rastu surfinije, kaliope, viseće lozice, kadife, begonije, lepi jova, ukrasna koprivica i druge cvetnice.

- Godinama sa majkom sam radila oko cveća, za nas u domaćinstvu. Ona mi je dala ideju da se oprobam u cvećarstvu, tako da sam uporedo uz njih počela za ovim poslom. Ovo mi je druga godina, tako da ćemo videti kako će napredovati.

Foto: Shuterstock

- Prošle godine je bilo dosta manje i lošije, a ove godine vidim ja napredak, vide i kupci, tako da sam zadovoljna za početak. Početnik sam i vidim razliku u mom cveću i kod drugih. Mislim da su moje cene u skladu sa izgledom cveća i manje više su iste kao i prethodne sezone - kaže Marijana.

Od povrća do cveća

Godine iskustva rasadničarske proizvodnje paradajza, krastavca, paprike, samo su bili odskočna daska za Miru Mirković iz Pričevića da se otisne i u svet cvećarstva. Svake godine blizu 3.000 odgajenih biljka u saksijama i nešto manje sezonske rasade, iz rasadnika, krasi brojna dvorišta.

- Proizvodnja i prodaja se svake godine uvećavaju za određeni procenat. Potražnje za cvećem ima, a ono što je meni interesantno je to da je Srbija i dalje uvoznik cveća pored dosta dobrih i velikih proizvođača u našoj zemlji. Zahtevno je odgajiti jednu veliku biljku. Da bi došli do početka aprila i prodaje, potrebno je dosta rada, a za uvozne sadnice koje dobijama u novembru sa zagrevanjem plastenika treba početi u januaru, kako bi se biljke razvijale i imale neku pristojnu veličinu. Intezivan rad je otprilike od januara do početka aprila odnosno početka prodaje - priča Mira Mirković.

Foto: Shuterstock

Valjevski kraj pogodan za uzgoj cveća

Valjevski kraj ima povoljne klimatske i edafske faktore za proizvodnju cvetnih kultura, što ide u prilog proizvodnji kvalitetnog rasada cveća, pojašnjava Smiljana Simeunović, samostalni stručni saradnik za hortikulturu.

Po njenim rečima, zainteresovanost za ovu granu poljoprivrede u trendu je rasta, i to su uglavnom proizvođači koji su nasledili proizvodnju od svojih roditelja i odlučili da je prošire i unaprede.

- Bitno je istaći da u valjevskom kraju postoje mladi proizvođači koji su ušli u ovu proizvodnju sa namerom da nauče, pokrenu i vremenom povećaju površine pod cvećarskom proizvodnjom, a kao krajnji cilj cvećarstvo je postalo njihov glavni posao. Razvoj savremene cvećarske proizvodnje ide u pravcu povećanja površina u zaštićenom prostoru, zbog toga treba očekivati nekoliko puta više površina pod plastenicima i staklenicima. Cilj je da se u narednom periodu poveća profitabilnost i zastupljenost proizvodnje rasada sezonskog i višegodišnjeg cveća na lokalnom nivou - smatra Smiljana Simeunović.

Foto: Shuterstock

Troškovi proizvodnje se povećavaju svake godine i predstavljaju izazov za naše cvećare, ulaganje u proizvodne objekte i unutrašnje uređenje (sistem za grejanje, zalivanje, provetravanje), cene semena, reznica, supstrata, đubriva, sredstava za zaštitu od bolesti i štetočina samo su jedni od mnogobrojnih troškova koji su na listi prilikom kalkulacija troškova proizvodnje.

Velika šansa za Srbiju u Cvećarstvu: Savet iz Inostranstva

- Cvećarstvo uspeva da odoli izazovnim vremenima, potražnja na lokalnom tržištu beleži rast i opravdava povećanje površina pod plastenicima namenjenim za cvećarsku proizvodnju u valjevskom kraju - zaključuje ona.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.