Od nove pandemije koja je na pomolu umreće zastrašujuć broj ljudi! Lekari u strahu: Srbija među najkritičnijim zemljama!

Ukoliko se zloupotreba antibiotika ne zaustavi, nećemo imati sa čim da lečimo banalne bakterijske infekcije, koje će se pretvoriti u sepsu, a sepsa u otkazivanje organa i onda u smrt, upozoravaju stručnjaci.

Otpornost na antibiotike, takozvana antimikrobna rezistencija, sve je veći problem. Do nje dovodi neracionalna upotrebe antibiotika, koja podrazumeva njihovu upotrebu na neadekvatan način - kada se ne radi bakterijskoj nego o virusnoj infekciji, kod svake povišene temperature, ali i kada se sa propisanom terapijom prekida ranije.

Stručnjaci kažu da bi kovid pandemija mogla da "izgleda minorno" u odnosu na opasnost od narastajućeg broja bakterija otpornih na postojeće lekove, upozoravajući da je reč o akutnijem problemu od klimatskih promena.

Srbija među najkritičnijim zemljama

Ističu, da ako se svet ne izbori sa ovim problemom u narednoj deceniji, zbog antimikrobne rezistencije, moglo bi biti mnogo ljudi sa "neizlečivim infekcijama" i da će jedino rešenje biti da se ti ljudi odvoje od svojih porodica i zajednica da ne bi proširile zaraze.

Srbija se nalazi među državama koje imaju najveću dnevnu potrošnju antibiotika u Evropi. Na prvom mestu je Turska, zatim Italija, pa Francuska i balkanske države na čelu sa Srbijom.

Foto: Pixabay

Jezive procene: Odneće 10 miliona života godišnje

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je klasifikovala pandemiju antimikrobne rezistencije u prvih 10 kritičnih pretnji po globalno javno zdravlje. Procenjeno je da će bez adekvatne prevencije, antimikrobna rezistencija odneti 10 miliona života godišnje do 2050. godine.

Profesor dr Tomislav Preveden, upravnik Klinike za infektivne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine i predsednik Udruženja infektologa Srbije, kaže da mi moramo da učinimo sve da se zloupotreba antibiotika zaustavi. Podseća da je iz straha, za vreme pandemija kovida 19 njihova potrošnja bila preterana, ali da sada tome treba da se stane na put, i da u tome treba da učestvuju svi u lancu - od pacijenta preko lekara do apoteka.

Nabavljaju se bez recepta

Navodi i da ima slučajeva da antibiotici u apotekama nabavljaju i samo na osnovu izveštaja lekara, a bez propisanih recepta.

- Prvo mi lekari, a onda i apoteke, ne treba da posežemo olako za antibioticima. Ne možemo mi sada stanovništvo da edukujemo, već sve lekare iz primarne i tercijarne zdravstvene zaštite, koji propisuju antibiotike, i apoteke, koje su sve više trgovinske radnje, a manje farmaceutske ustanove. Njima je važno da prodaju - kaže prof. dr Preveden.

Foto: Freepik.com

Kaže da treba da stanemo na put tome da se antibiotici propisuju za virusne infekcije, i podseća da sa time preteralo u doba pandemije kovid 19.

- Tada je postojao strah od komplikacija, od respiratora, od umiranja i onda su se antibiotici davali šakom i kapom. Sada je vreme da se tome stane na put. U suprotnom, nećemo imati sa čim da lečimo banalne bakterijske infekcije, koje se pretvoriti u sepsu, a sepsa u otkazivanje organa i onda u smrt. To će se desiti - upozorava prof. Preveden.

Na pitanje da li bi značilo i da se pre propisivanja antibiotika, svakom pacijentu uradi antibiogram, objašnjava da "on ne treba da se radi za svaku infekciju, nego samo za teške".

"Strah je potpuno opravadan"

Magistar farmacije Milena Milojević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije podseća da su antimikrobni lekovi kamen temeljac moderne medicine, i da je otkriće penicilina i početak antibiotske ere produžilo životni vek ljudi za više od jedne decenije.

Sa druge strane, prema njenim rečima, globalni porast otpornosti mikroorganizama na delovanje antimikrobnih lekova predstavlja najveću pretnju javnom zdravlju.

- Ako samo na trenutak zamislimo život bez antibiotika koji uspešno deluju na bakterije, strah od antimikrobne rezistencije je u potpunosti opravdan. Zabrinutost izazivaju sojevi ešerihije koli, koji su otporni na treću generaciju cefalosporina, zatim sojevi stafilokokus aureusa, otporni na meticilin, kao i sojevi klebsiela pneumonie, koji su otporni na neke zaštićene antibiotike. Postoji u svetu registrovan slučaj sepse enterobakterjiom koja je bila rezistentna na sve postojeće antibiotike - kaže farmaceutkinja Milena Milojević.

Foto: Shutterstock

Antibiotici ne deluju na viruse, već na bakterije

Kaže da ljudi u antibiotiku vide čarobnu tabletu, koja će im pomoći pri svakoj infekciji, iako antibiotici ne deluju na viruse već isključivo na bakterije i nisu lekovi koji se koriste za prehladu, grip, bol u grlu.

- Upotreba antibiotika onda kada nisu potrebni, na primer kod virusnih infekcija, kao i njihova nepravilna upotreba kao što je prekid terapije pre vremena, upotreba neadekvatnog antibiotika, nepravilan način primene, vrlo je ozbiljna greška i problem koji vodi ka antibiotskoj rezistenciji. Time nas može vratiti u eru pre antibiotika i otvoriti poglavlje nove pandemije - pandemije infekcija bakterijama rezistentnim na antibiotike. Prognoze da iz ove bitke izađemo kao pobednici nisu najsvetlije, obzirom da je otkriće i razvoj novih antibiotika sve manji, a rezistencija na postojeće antibiotike sve veća. Uvek imajte na umu da nepotrebnom primenom antibiotika i razvojem rezistentnih sojeva ostavljate problem, odnosno bakterije za koje neće biti leka, budućim generacijama - napominje naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

10 godina potrebno za novi antibiotik

Milojevićeva kaže i da je nesumnjivo da bi proizvodnja novih anibiotika bila spas u borbi protiv bakterija koje su rezistentne na sve postojeće antibiotike, međutim, razvoj novog, efikasnog i bezbednog antibiotika je vrlo neizvestan put koji zahteva jako dug vremenski period od bar 10 godina.

Doktor Gordan Blagojević, specijalista imunologije Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" objašnjava da što mi više hranimo svet mikroba antibioticima, oni će razmenjivati informacije sa njima a mi ćemo imati rezistenciju.

- Mi treba da težimo da sa nekim drugim tehnologijama instruiramo imuni sistem, koji je, u stvari, i najispravniji način da se za tim borimo, a ne antibioticima. Antibiotik je tu samo pomogne imunom sistemu u kritičnoj fazi, i ne za svaku bolest. Jer, većinu respiratornih bolesti nisu izazvale bakterije - kaže dr Blagojević.

Foto: Pixels

Najpropisivaniji lekovi

Antibiotici spadaju u jedne od najpropisivanijh lekova u humanoj i veterinarskoj medicini. Oni spasavaju živote, ali sa njihovom upotrebom treba biti jako oprezan.

Svesni opasnosti od razvoja antimikrobne rezistencije, i značaja koji farmaceuti imaju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, Farmaceutska komora Srbije je 2021. godine pokrenula projekat „Standardizovana farmaceutska usluga prilikom izdavanja antibiotika“.

- U apotekama širom Srbije čak 575 magistra farmacije pruža strukturisanu, zdravstvenu uslugu savetovanja pacijenata prilikom izdavanja antibiotika pri čemu pacijenti dobijaju sve potrebne informacije značajne za bezbednu i efikasnu upotrebu antibiotika. Zato apelujemo na naše građane da nikako ne koriste antibiotike na svoju ruku već da se o svemu posavetuju sa Savetnicima za antibiotike u apotekama. Spisak savetnika i apoteka gde možete dobiti ovu vrstu usluge možete pronaći na sajtu Farmaceutske komore Srbije - kazala je Milena Milojević.