"Danima nisam jela, a vodu sam pila iz traga konjskog kopita": "Dara iz Jasenovca" održala čas đacima Zemunske gimnazije

U vremenu prekrajanja istorije Zemunska gimnazija trudi se da đacima predstavi istinu o dešavanjima u Drugom svetskom ratu uz reči direktnih učesnika.

Potresno svedočanstvo Jelene Buhač Radojičić, originalne "Dare iz Jasenovca" bilo je više od časa istorije, stvorilo je nove veze. Mladi žele dalje da istražuju najmračniju stranicu srpske istorije.

"Koliko vi deco želite da vam pričam, ne bih volela da vas smaram", upitala je u njihovom žargonu na početku susreta u prepunoj svečanoj sali gimnazije "Dara iz Jasenovca".

Kad se smeh utišao, zamolila je gimnazijalce da minutom ćutanja zajedno odaju poštu svim žrtvama rata i njenoj spasiteljki, Dijani Budisavljević.

Zatim je ceo školski čas prvo govorila o svojoj porodici, braći, pa o danima pakla, pokušaju bežanja od ustaša, svakom detalju tog pokušaja i dolasku u logor, kada je imala sedam godina:

- Ta 24 kilometra od Orahova do Stare Gradiške išli smo peške. Bila sam bosa, danima nismo jeli, a vodu sam pila iz traga koji konjsko kopito ostavi u zemlji. Ispred te zgrade gde smo došli smo i prenoćili, unutra nije bilo mesta. Morali smo da sačekamo da njih pobiju, da se oslobodi mesto za nas - pričala je baka Jelena.

Kroz suze je objasnila kako se pozdravila sa tatom kada ga je poslednji put u životu videla. Osvrnula se i na prvo ubistvo koje je videla, ustaše su postavile zeleni sto ispred ulaza u logor i zahtevale od naroda da na njega odloži zlato i druge dragocenosti.

Foto: Foto: Printscreen/You Tube

- Jedna Jevrejka, mi smo ih zvali Židovi, sakrila je zlatne minđuše u punđu, ali ju je druga odala. Odveo ju je, prislonio o zid i ispalio metak u čelo.

Usledila je priča o izlasku iz logora, razdvajanju sa braćom i njenoj životnoj potrazi za najmlađim bratom Ilijom koga nikada nije prestala da traži.

- Dok sam boravila u toj porodici koja me je uzela posle logora, majka je došla da me poseti, nisam joj se obradovala deco, ja sam mislila da je ona mene ostavila, nisam znala da je tako pokušala da me spase.

Jasenovac - deo porodične istorije

Po završetku ove životne priče čulo se školsko zvono, ali niko nije potrčao da izađe, samo da zagrli baku Jelenu, da se s njom fotografiše.

- Dok sam je slušala bila sam u suzama, čekao me je govor, pokušavala sam da se smirim, a suze su samo išle. Jako je, jako potresno, a ona se tako držala. Drago mi je što se i dalje trudi, iako ima 90 godina, da širi znanje nama mladima. Sada postoje ove novije generacije koje nisu nikada ni čule za Jasenovac. Zato mi je drago - kaže  Irina - učenica trećeg razreda.

Dolazak Jelene Buhač Radojičić u njenu školu osvetlio joj je i važan deo porodične istorije, kada je rekla roditeljima za posetu, majka je otkrila da je njena prabaka poreklom iz Potkozarja takode bila u Jasenovcu.

- Ona je tada imala 14 godina, uzela ju je jedna Hrvatica da kao služavka radi u njenoj kafani. I oca su joj odveli u logor, a brat je odveden u Nemačku da radi. Bila sam pod šokom kad sam to saznala, to je deo istorije moje porodice koji nisam znala. Brat jeste, on je stariji - dodaje Irina.

Nagradno putovanje u logor NDH

Ljiljana Raković, nastavnica istorije koja je organizovala ovu posetu, za Sputnjik kaže da žena koja je preživela užase Jasenovca nije prva gošća njenog javnog časa. Dolazili su i svedoci iz Mauthauzena, preživeli iz Banjičkog logora.

Dolazili su i stručnjaci iz Muzeja žrtava genocida, govorili o jedinstvenom monstruoznom izumu NDH - dečjim logorima, a prošlog meseca tema je bio logor Zemun, odnosno Staro Sajmište. Deca su kao domaći zadatak imala posetu tim mestima.

Dok razgovaramo s njom, učenici dolaze da se zahvale za susret sa gospođom Jelenom, svima je značio.

- Dok je gospođa Jelena pricala, u glavi sam stvarao slike, povezivao. Za mene je današnje predavanje bilo izuzetno značajno, jer sam konačno uspeo da sastavim čitavu sliku dogadaja, da mi dosta toga bude jasnije. Možda je ovo subjektivno, zato što izuzetno volim istoriju, ali smatram da ako ne razumemo našu prošlost, kako možemo da živimo u budućnosti kasnije. Hvala bogu da imamo žive svedoke još uvek, mogu iz prve ruke da nam kažu kako je zaista bilo - rekao je Marko.

Vidno potresen ispovešću Jelene Buhač Radojičič razgovoru za Sputnjik se pridružuje i učenik Arsen koji takođe voli istoriju. Kaže da je Drugi svetski rat retko tema njegovih vršnjaka, a kada jeste, jasno je da malo znaju:

- Vidim dosta dece mog uzrasta kako se ponose kada pričaju o četnicima i partizanima, kako je to njihovo nasleđe, njihova tradicija, a kada bi ih pitali koje su ideje tih pokreta, kad su osnovani i ko ih je predvodio, mislim da jako mali procenat zaista nešto zna o tim idejama.