Završen upis u srednje škole! Evo koliko je učenika ostalo neraspoređeno

Predviđanja su se obistinila, pa je za upis u pojedine srednje škole, pre svega popularne gimnazije i medicinske škole, ove godine bilo potrebno po bod-dva, a negde tri, četiri, pa čak i pet poena više nego lane!

Objavljivanjem spiska u koje su škole i na koje smerove đaci upisani, na portalu “Moja srednja škola”, manje-više je stavljena tačka na dvonedeljni proces male mature, pa je preostala još samo puka realizacija i odlazak učenika na upis u srednje škole i predaja neophodnih dokumenata (to mogu uraditi i elektronskim putem).

Naravno, i mogućnost žalbe ukoliko postoje oni koji smatraju da su oštećeni.

Kao što se i najavljivalo, borba za mesta u pojedinim školama ove godine je bila znatno žešća, a razlog je promena zakona po kojem će od 1. septembra odeljenja u osnovnim školama moći da imaju imaju maksimalno 30 umesto dosadašnja 32 učenika, a u srednjim 28 umesto 30 đaka.

To je automatski značilo da će biti manje slobodnih mesta, samim time da će biti veća konkurencija i da će biti potrebno više bodova za upis u željenu školu. Samo što niko nije mogao da predvidi kolika će ta razlika iznositi u odnosu na prošlu godinu.

I kako se može videti iz zvaničnih podataka, negde su razlike bile manje, a negde veće. U Petoj beogradskoj gimnaziji, ali i Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla” u Pančevu prag je podignut za čak četiri boda. Tako je u leto 2023. za upis u Petu gimnaziju, na prirodno-matematički smer bilo dovoljno 88,64 poena, a sada je bilo potrebno čak 92,95!

Ipak, najveće razlike zabeležene su van Beograda i to u medicinskim školama. U Somboru je, na primer, na smeru za medicinsku sestru bilo potrebno čak pet bodova više, baš kao i u Kruševcu na smeru za fizioterapeuta.

Naravno, i među beogradskim gimnazijama je bilo izuzetaka, pa je čini se malo opala potražnja za "fensi" školama smeštenim u samom centru prestonice, na Vračaru, poput Treće i Četrnaeste gimnazije i kod njih je, na većini smerova, bio neophodan manji broj bodova za upis nego u školskoj 2023/2024. godini.

Kako objašnjavaju prosvetari, osim smanjenog broja mesta u razredima, na podizanje upisnog praga uticala je i činjenica da su đaci ove godine nešto bolje uradili testove na maloj maturi i osvojili nešto više poena nego njihovi drugari prošle godine.

Praktično smo se u nekim školama vratili na nivo iz 2022. godine pošto je lane bio zabeležen niži izborni prag za dva-tri boda - podsećaju prosvetni radnici.

Rekord je, prema do sada dostupnim podacima, postigla novosadska gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” gde je poslednji upisani učenik imao 97,20 osvojenih poena!?

Foto: Pedja Milosavljević

Sve u svemu, kako su saopštili nadležni, 81,43 odsto od 59.091 učenika, koji su raspoređeni u prvom krugu, uspelo je da upiše jednu od prve tri željene škole.

- To je dobar rezultat, jer su učenici i njihovi roditelji ili drugi zakonski zastupnici dobro sagledali uspeh i ostvarene bodove na završnom ispitu - istakla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, dodajući da je po prvom opredeljenju raspoređeno 35.863 učenika, po drugom 8.147 i trećem 4.163.

Ona je navela da su najtraženiji obrazovni profili zdravstvo i socijalna zaštita u medicinskim školama, a od ostalih škola posebno visok indeks popularnosti je bio za srednje škole – Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Srednja turistička škola na Novom Beogradu – hotelijersko-restoraterski tehničar, kao i za Vazduhoplovnu akademiju – avio-tehničar.

U četvorogodišnje obrazovne profile upisano je ukupno 48.966 učenika, od čega u gimnazije 15.108. U trogodišnje obrazovne profile upisano je 10.125 učenika.

Posle prvog upisnog kruga broj neraspoređenih učenika je 1.524. Oni imaju mogućnost da se u drugom upisnom krugu upišu na preostala slobodna mesta— u četvorogodišnjim profilima preostalo je 7.866 mesta, dok je u trogodišnjim taj broj je 3.783.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.