Da li "fabujete" svoju decu? Pojam za koji mnogi nisu čuli objašnjava štetno ponašanje roditelja

Čak 80 odsto anketiranih ispitanika nije čulo za "fabing", pokazala je jedna anketa Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Najmanje toliko nas nema predstavu šta ovaj pojam znači, a da nismo svesni da smo možda i sami tome vrlo često izloženi ili čak isto činimo drugima.

Naučnici upozoravaju da fabing utiče na sve - kako decu, tako i odrasle, te nosi sa sobom veoma ozbiljne posledice, a najveći problem je što ga nismo svesni.

Kako objašnjava Timea Kukla iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, reč je o kovanici napravljenoj od dve reči na engleskom jeziku: "phone" (telefon) i "snubbing" (ignorisati), a koja opisuje situaciju kada ljudi zanemaruju ili ignorišu osobe u čijem su društvu, i svesno biraju da gledaju u telefon.

- Iako se "fabing" čini kao naizgled bezopasno ponašanje, ono zapravo često nepovoljno utiče na decu, pogrešno oblikujući njihovo poimanje socijalnih interakcija, zdravih odnosa i pažnje. Prema nedavnoj studiji, deca čiji roditelji "fabuju" razvila su visoku socijalnu anksioznost i nisku samokontrolu. Takođe, istraživanje je pokazalo da se veliki broj dece oseća odbačeno i zanemareno - objašnjava Timea Kukla.

Prema njenim rečima, važno je naglasiti da upotreba telefona u dečijem prisustvu nije sama po sebi loša, i to nije "fabing".

- Kada govorimo o "fabingu" mislimo na gledanje u telefon dok neko razgovara sa nama, dok ručamo zajedno ili dok nešto pokazujemo, što čini da se osećamo odbačeno, kao da nismo dovoljno zanimljivi ili važni - precizira.

Kada deca ne osete emocionalnu povezanost sa roditeljima, usled njihovog prevelikog, konstantnog i nekontrolisanog fokusa na mobilni telefon, deca će je potražiti negde drugde. Kako deca uče po modelu, nadoknadu za nedostatak prihvatanja i pažnje potražiće upravo u telefonu, ili na internetu. Neka deca će prihvatanje potražiti u lajkovima, neka u porukama, a neka u rezultatima u video igri, pokazala su istraživanja.

- Dugoročno, deca žrtve "fabinga" će krenuti da se bore sa problemima sa samopoštovanjem, samokontrolom i socijalnim veštinama, poput ostvarivanja i održavanja normalne interakcije. Naravno, deca koja su "fabovana" i sami postaju "faberi" što može znatno da utiče na njihovo uklapanje u društvo, sklapanje i održavanje prijateljstva, a posle i emotivnih veza. Rasuta pažnja takođe predstavlja i veliku opasnost po akademski uspeh - objašnjava naša sagovornica.

Bolje sprečiti nego lečiti

Kao i svi drugi negativni uticaji modernih tehnologija, "fabing" takođe može biti sprečen ukoliko postoji svest o tome da problem postoji.

Iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) navode primere dobre prakse:

- Odaberite aktivnosti tokom kojih se ne koristi telefon (na primer tokom zajedničkog obroka ili kada svi zajedno kao porodica gledate seriju ili film. Neka ova pravila važe i za decu, i za odrasle)
- Roditelji kao primer (Deca uče po modelu, stoga im pokažite kako treba da izgleda umerena i zdrava upotreba telefona. Studije su pokazale da deca čiji roditelji nisu konstantno na telefonu, imaju bolju samokontrolu kada se radi o upotrebi uređaja)
- Prostorije bez tehnologije (Odličan trik je i da uvedete pravilo da nema mobilnih telefona u spavaćoj sobi ukoliko je neko mlađi od 18 godina. Na ovaj način ne samo da smanjujete verovatnoću da će se dete navići na uspavljivanje sa telefonom, i razviti zavisnost, nego smanjujete i štetan uticaj "plave svetlosti" telefona na dečiji san)
- Uvedite obavezne razgovore koji isključuju upotrebu tehnologije (Odvojite 15 minuta dnevno da vam dete ispriča šta je radilo u školi. Takođe, možete odvojiti sat vremena da sa detetom radite nešto u čemu ono uživa, bilo da je to igranje video igara, slaganje slagalice ili čitanje. Na ovaj način poklanjate detetu neophodnu pažnju, ljubav i uvažavanje).