Da li "fabujete" svoju decu? Pojam za koji mnogi nisu čuli objašnjava štetno ponašanje roditelja

Čak 80 odsto anketiranih ispitanika nije čulo za "fabing", pokazala je jedna anketa Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Najmanje toliko nas nema predstavu šta ovaj pojam znači, a da nismo svesni da smo možda i sami tome vrlo često izloženi ili čak isto činimo drugima.

Naučnici upozoravaju da fabing utiče na sve - kako decu, tako i odrasle, te nosi sa sobom veoma ozbiljne posledice, a najveći problem je što ga nismo svesni.

Kako objašnjava Timea Kukla iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, reč je o kovanici napravljenoj od dve reči na engleskom jeziku: "phone" (telefon) i "snubbing" (ignorisati), a koja opisuje situaciju kada ljudi zanemaruju ili ignorišu osobe u čijem su društvu, i svesno biraju da gledaju u telefon.

- Iako se "fabing" čini kao naizgled bezopasno ponašanje, ono zapravo često nepovoljno utiče na decu, pogrešno oblikujući njihovo poimanje socijalnih interakcija, zdravih odnosa i pažnje. Prema nedavnoj studiji, deca čiji roditelji "fabuju" razvila su visoku socijalnu anksioznost i nisku samokontrolu. Takođe, istraživanje je pokazalo da se veliki broj dece oseća odbačeno i zanemareno - objašnjava Timea Kukla.

Prema njenim rečima, važno je naglasiti da upotreba telefona u dečijem prisustvu nije sama po sebi loša, i to nije "fabing".

- Kada govorimo o "fabingu" mislimo na gledanje u telefon dok neko razgovara sa nama, dok ručamo zajedno ili dok nešto pokazujemo, što čini da se osećamo odbačeno, kao da nismo dovoljno zanimljivi ili važni - precizira.

Kada deca ne osete emocionalnu povezanost sa roditeljima, usled njihovog prevelikog, konstantnog i nekontrolisanog fokusa na mobilni telefon, deca će je potražiti negde drugde. Kako deca uče po modelu, nadoknadu za nedostatak prihvatanja i pažnje potražiće upravo u telefonu, ili na internetu. Neka deca će prihvatanje potražiti u lajkovima, neka u porukama, a neka u rezultatima u video igri, pokazala su istraživanja.

- Dugoročno, deca žrtve "fabinga" će krenuti da se bore sa problemima sa samopoštovanjem, samokontrolom i socijalnim veštinama, poput ostvarivanja i održavanja normalne interakcije. Naravno, deca koja su "fabovana" i sami postaju "faberi" što može znatno da utiče na njihovo uklapanje u društvo, sklapanje i održavanje prijateljstva, a posle i emotivnih veza. Rasuta pažnja takođe predstavlja i veliku opasnost po akademski uspeh - objašnjava naša sagovornica.

Bolje sprečiti nego lečiti

Kao i svi drugi negativni uticaji modernih tehnologija, "fabing" takođe može biti sprečen ukoliko postoji svest o tome da problem postoji.

Iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) navode primere dobre prakse:

- Odaberite aktivnosti tokom kojih se ne koristi telefon (na primer tokom zajedničkog obroka ili kada svi zajedno kao porodica gledate seriju ili film. Neka ova pravila važe i za decu, i za odrasle)
- Roditelji kao primer (Deca uče po modelu, stoga im pokažite kako treba da izgleda umerena i zdrava upotreba telefona. Studije su pokazale da deca čiji roditelji nisu konstantno na telefonu, imaju bolju samokontrolu kada se radi o upotrebi uređaja)
- Prostorije bez tehnologije (Odličan trik je i da uvedete pravilo da nema mobilnih telefona u spavaćoj sobi ukoliko je neko mlađi od 18 godina. Na ovaj način ne samo da smanjujete verovatnoću da će se dete navići na uspavljivanje sa telefonom, i razviti zavisnost, nego smanjujete i štetan uticaj "plave svetlosti" telefona na dečiji san)
- Uvedite obavezne razgovore koji isključuju upotrebu tehnologije (Odvojite 15 minuta dnevno da vam dete ispriča šta je radilo u školi. Takođe, možete odvojiti sat vremena da sa detetom radite nešto u čemu ono uživa, bilo da je to igranje video igara, slaganje slagalice ili čitanje. Na ovaj način poklanjate detetu neophodnu pažnju, ljubav i uvažavanje).

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.