Šta bi razvoj modernog rudarstva značio za Srbiju?

Savremeno rudarstvo promenilo je sliku koju imamo o mračnim rudnicima sa zastarelom tehnologijom. Veštačka inteligencija i digitalizacija nisu novine u kopovima u Švedskoj i Finskoj, vodećim rudarskim zemljama EU, a ukoliko zaživi projekat „Jadar“ neće biti ni u Srbiji.

Rudarenje uz pomoć džojstika 

Rudari nove generacije rade kilometar pod zemljom, u klimatizovanim prostorijama. Težak rudarski posao zamenili su džojsticima uz pomoć kojih upravljaju procesom. Aktivno učešće u proizvodnji rude uzele su i žene koje upravljaju mašinama težim od 600 tona. Robotizovani električni kamioni bez vozača samostalno obavljaju transport, primenjuju se  sofisticirane metode za upravljanje otpadom i tehnologije koje smanjuju emisiju štetnih gasova i zagađenje vode i tla.

Većina ovih savremenih rešenja integrisana je u projekat „Jadar”, koji je razvijen za eksploataciju litijuma i bora iz jadarita. Na 220 hektara predviđena je izgradnja podzemnog rudnika, a ne otvorenog kopa kako se dugo pričalo. Poređenja radi, površinski kop rudnika uglja „Kolubara“ se prostire na oko 60.000 hektara. 

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvjetić kaže da danas nije neobično sresti sve tekovine savremenih tehnologija u rudarstvu „Automatizacija procesa, pre svega u sferi transporta rude i jalovine kao i u sferi izrade bušotina, uveliko poboljšava efikasnost i bezbednost procesa, jer smanjuje izloženost zaposlenih. Digitalizacija i IoT omogućavaju praćenje uslova na radu u realnom vremenu, na primer kvaliteta vazduha, nivoa buke i slično, kao i status pojedine opreme, čiji otkaz može imati posledice po zaposlene. Daljinsko upravljanje mašinama omogućava operaterima da rade sa bezbednih, nadzemnih lokacija. Aktivna bezbednost na nivou svakog zaposlenog ogleda se u nošenju „pametnih“ šlemova“ koji mogu da prate uslove okoline, upozoravajući radnike na potencijalne opasnosti. Ovo su samo neke od inovacija, koje zajedno imaju za cilj da poboljšaju bezbednost, efikasnost i održivost u operacijama podzemnog rudarstva, definišući jedno novo „pametno“ rudarstvo,“ objašnjava profesor Cvjetić.

Nasina tehnologija u „Jadru“

Primena nove tehnologije „digitalni blizanci” (digital twins), koju je osmislila Nasa, predviđena je za efikasnije upravljanje procesima. U „Jadru“ bi ova tehnologija omogućila bliski nadzor aktivnosti u realnom vremenu. Pomogla bi u predviđanju budućih događaja, kao i u optimizaciji načina na koji rudnik i postrojenje za preradu funkcionišu. 

Osim toga, predviđene su savremene tehnologije koje umanjuju buku i prašinu, ali i količinu iskopanog stenskog materijala, generisanog otpada i materijala za skladištenje. 

Električna mehanizacija 

Budući da  Rio Tinto značajno ulaže u električnu rudarsku mehanizaciju, za očekivati je da se i rad u podzemnom rudniku obavlja primenom električne mehanizacije.

„Energetska efikasnost i održivost u savremenom rudarstvo se ogleda u primeni električnih vozila, odnosno mehanizacije koja u svom radu koristi električne baterije. Smanjena emisija izduvnih gasova rudarske mehanizacije se direktno odražava na poboljšanje kvaliteta vazduha u radnom okruženju rudara,“ ističe profesor Cvjetić.

Testiranje procesa u Australiji

U javnosti je bilo dosta nedoumica oko toga da li je tehnologija prerade jadarita dovoljno bezbedna, s obzirom na to da je u pitanju potpuno novi mineral. Nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koje je Rio Tinto nedavno objavio, demantuju oponente projekta koji tvrde da je prerada jadarita prljava i opasna. Tehnologija je razvijena i temeljno testirana u Razvojno-tehničkom centru kompanije Rio Tinto u Melburnu u Australiji. U pet probnih testiranja, na osnovu više od 2.000 hemijskih analiza, dokazano je da je ceo proces tehnički izvodljiv i bezbedan.

Foto: Informer

Tehnološki napredna i visoko efikasna rešenja koristila bi se i za prečišćavanje voda. Plan je da se investira preko 100 miliona dolara u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu životne sredine i biodiverziteta. Time bi se obezbedilo da vode  koja se ispuštaju u lokalni rečni sistem budu bezbedne.

Baterijski pasoš 

Inače, dodatna garancija da će Rio Tinto morati da ispoštuje sve propise o zaštiti životne sredine je i nova evropska regulativa koja stupa na snagu 2027. godine.  Tada će  svaka baterija morati da ima takozvani „baterijski pasoš“ koji potvrđuje da je baterija dobijena uz poštovanje ekoloških standarda. 

U prilog tome koliko će savremena tehnologija i moderno rudarstvo uticati na životnu sredinu govori i podatak da bi poljoprivredne aktivnosti nesmetano mogle da se odvijaju na površini rudnika „Jadar“ istovremeno sa aktivnostima na podzemnoj eksploataciji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.