SZO proglasila globalnu vanrednu situaciju zbog opasnog virusa: "Biće sigurno nove pandemije, pitanje je samo kad će se desiti"

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je u sredu, drugi put u dve godine, globalnu vanrednu situaciju po javno zdravlje zbog širenja virusa mpoks, poznatog kao majmunske boginje!

Nakon izbijanja epidemije u DR Kongu, zaraza se proširila na susedne zemlje, a iz SZO strahuju da bi ona mogla da se prelije i u druge afričke države, zatim i na druge kontinente. Iako nam sve izgleda nekako daleko, apstraktno, nije mali broj onih koji podsećaju da smo se slično tako odnosili i prema korona virusu kada je početkom 2020. godine buknuo u Kini. A već 6. marta smo imali prvi slučaj i u Srbiji, da bi samo desetak dana kasnije već na snazi bili vanredna situacija i policijski čas?!

- Ne bavimo se izbijanjem jednog soja - mi se bavimo sa nekoliko različitih sojeva u različitim zemljama s različitim načinima prenošenja i različitim nivoima rizika - rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus, prvi čovek SZO.

Naučnici su, kako prenosi "Glas Amerike", ove godine otkrili mpox (majmunske boginje), zaraznu bolest uzrokovanu virusom boginja majmuna, koja može ubiti do 10 posto ljudi koji se zaraze. Ono što posebno zabrinjava je činjenica da u DR Kongo deca čine preko 70 odsto slučajeva i 85 odsto ukupnih smrtnih slučajeva od ove bolesti!

Foto: EPA

Koji su glavni simptomi bolesti

Majmunske boginje proglašene su globalnom pretnjom, a sumnjiva je svaka osoba sa neobjašnjivom akutnom ospom i koja ima jedan ili više simptoma:

* glavobolju
* temperaturu veću od 38 stepeni
* uvećane limfne čvorove
* bolove u mišićima i telu
* bol u leđima
* hroničnu iscrpljenost organizma i pospanost

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" poslao je još 2022. uputstvo svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, u kojem je između ostalog opisano i šta je sumnjiv slučaj na majmunske boginje, šta verovatan, kao i kakve simptome ima potvrđen slučaj.

Kako se potvrđuje da ste oboleli

Da se verovatno zarazila majmunskim boginjama smatra se osoba koja je imala epidemiološku povezanost - izloženost licem u lice, direktan fizički kontakt sa kožom ili kožnim lezijama, uključujući seksualni kontakt, kontakt sa kontaminiranim materijalima kao što su odeća, posteljina ili pribor verovatnog ili potvrđenog slučaja unutar 21 dana pre pojave simptoma, ima istoriju putovanja u endemsku zemlju za majmunske boginje, imala više seksualnih partnera ili seksualni odnos sa nepoznatom osobom, ima pozitivan rezultat serološkog testa na Orthopoxvirus...

Potvrđenim slučajem smatra se osoba koja ispunjava definiciju slučaja sumnje ili verovatnog slučaja, i kod koje je laboratorijski potvrđen virus majmunskih boginja testom lančane reakcije polimeraze (PCR) i/ili sekvenciranjem. Ukoliko je kod osobe negativan rezultat na PCR testu i/ili sekvenciranjem, on se smatra odbačenim.

- Majmunske boginje su bolest koja je kod ljudi slična velikim boginjama, a čiji rezervoar još nije poznat, iako se sumnja da afrički glodari igraju glavnu ulogu u prenošenju virusa. Inficirane osobe su zarazne po druge sve dok im se na svim lezijama na koži ne formiraju kraste, a oticanje limfnih čvorova ih razlikuje u odnosu na sve druge boginje - objasnila je u razgovoru za "Blic zdravlje" ranije primarijus dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Centra za zarazne bolesti u GZZJZ Beograd.

Foto: Tanja Andric/shutterstock

Prema njenim rečima, period inkubacije je od šest do 13 dana, a može da bude i od pet do 21.

- Inficirane osobe su zarazne jedan dan pre izbijanja ospe pa do 21 dana nakon početnih simptoma, ili dok se na svim lezijama na koži ne formiraju kraste, uz prestanak drugih simptoma. Tokom perioda inkubacije osoba nije zarazna - kaže prim. dr Maris.

Kako se šire ospe i kraste po telu

Klinička slika majmunskih boginja kod ljudi je slična kao kod kliničke slike izazvane velikih boginjama, ali je znatno blaža. Tegobe počinju povišenom temperaturom, jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima, iscrpljenošću, može se javiti kašalj i bol u grlu.

- Glavna razlika između simptoma majmunskih i velikih boginja je u tome što majmunske boginje izazivaju oticanje limfnih čvorova. Oni mogu da budu uvećani na vratu, pazuhu ili preponama i javljaju se na obe strane tela ili samo na jednoj. U periodu od jednog do tri dana, a ponekad i duže, nakon pojave groznice, pacijent razvija osip, koji najčešće, u 95 odsto slučajeva počinje na licu. Zatim se širi na ekstremitete - dlanovi i tabani su zahvaćeni u 70 odsto slučajeva, i druge delove tela, uključujući i oralnu sluzokožu, genitalije, konjuktive, rožnjaču. Osipni stadijum se završava krastama, koje na kraju otpadnu sa ili bez ožiljka i pigmentacije - objašnjava sagovornica.

Foto: Reuters

Kako izgleda lečenje zaraženih osoba

Prim. dr Slavica Maris ističe da pri postavljanju dijagnoze majmunskih boginja, moraju se uzeti u obzir i druge bolesti koje su praćene ospom, kao što su varičela (ovčije boginje), morbili (male boginje), bakterijske infekcije kože, šuga, sifilis.

- Limfadenopatija može biti klinička karakteristika za razlikovanje majmunskih od ovčijih i malih boginja - ističe Maris.

Vakcinisani protiv velikih boginja zaštićeni

Prof. dr Darija Kisić je navela i da su osobe koje su vakcinisane protiv velikih boginja u 80 odsto otporne na majmunsk.

- Na sreću, velike boginje su iskorenjene. Njima nema od 1980. godine, međutim sve one osobe koje su vaksinisane, su otporne. Ipak, pola veka nema vakcinacije protiv njih. Mi smo 1972. godine imali epidemiju velikih boginja i tada je značaj broj ljudi vakcinisana, to su danas sve one osobe koje su u varijabilnoj, osetljivoj grupi - objasnila je prof. dr Kisić za TV Prva.

Foto: Foto: Shutterstock

Podsetila je da je prvi put u Srbiji virus majmunskih boginja detektovan u junu 2022. godine na Institutu "Torlak" i da je od tada nadzor nad ovim oboljenjem.

- Te 2022. godine u Srbiji smo imali 43 slučaja u našoj zemlji, uglavnom se radilo o slučajevimak oji su boravili u zemlji žarišta, i nije bilo prenošenja među zdravstvenim radnicima koji su došli u kontakt sa obolelima. Od oktobra te godine do danas nije zabaležen nijedan slučaj, a radimo kontinuirani nadzor i "Torlak" ima pune kapacitete za pepoznavanje ovog virusa - kaže direktorka "Torlaka".