Kovid doprineo razvoju miopije kod dece i mladih? Naučnici upozoravaju: Češća je kod devojčica - ovo su simptomi na koje treba obratiti pažnju

Kratkovidost (drugačije miopija), postaje sve češća među decom, što predstavlja ozbiljan problem. Istraživanja pokazuju da svako treće dete pati od miopije.

Ova mana se, u periodu između 1990. i 2023. utrostručila! Značajan porast miopije kod dece primeđen je nakon pandemije izazvane kovida-19.

Vreme provedeno u četiri zida, uglavnom pred ekranom i ograničena mogućnost kretanja, uticali su na oštećenje vida kod dece i omladine. 

Šta je miopija?

Najčešće kratkovidos nastaje u ranijem detinjstvu, i roditelji u većini slučajeva primete kada se dete žali da u školi ne može da vidi šta piše na tabli. Nakon toga, problem miopije raste zajedno sa detetom. Tek kad organ oka dostigne krajnji rast, prestaje i rast dioprije.

Razvoji miopije ili kratkovidosti doprinosi savremen način života, u kombinaciji sa genetikom. 

Nastaje tako što se svetlost ne fokusira tačno na žutu mrlju, već nešto ispred nje. Tako kratkovide osobe jasno vide pojavu koja se nalazi u neposrednoj blizini, a što se više udaljava muti se i vid.

Prvi simptomi na koje treba obratiti pažnju jesu glavobolja i zamućen vid. Zatim ide i problem sa uočavanjem objekta koji je udaljen od osobe, što prati često treptanje i čkiljenje očiju, kako bi kratkovida osoba uspela da jasnije uoči željenu pojavu.

U slučaju pojave pomenutih simptoma kod deteta, roditejima se savetuje da se što pre obrate lekaru. 

Miopija u ranom životnom dobu jako brzo napreduje, pa sa sobom može doneti i oboljenja oko poput glaukoma.

Preventivni predmeti i uočavanje problema u početnoj fazi mogu zaustaviti kratkovidost, ili je, što se češće događa, usporiti.

Kratkovidost češća kod devojčica

Devojčice i mlade žene češće podležu kratkovidosti, za razliku od muških osoba, potvrdila su istraživanja.

Za to je zaslužan, najpre, raniji početak puberteta, prenosi BBC.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.