"Daj pedalu raku" panel koji je probio granice naše zemlje: Njihov glas daleko se čuje, a podrška ženama još dalje (FOTO)

Sve je počelo pre 10 godina kada je grupa žena iz Vrnjačke banje pokrenula veliku akciju pod sloganom "Daj pedalu raku". Njihovo Udruženje građana Ženski centar “Milica”, stali su na Trg Republike i jasno izgovorili ono što je do tada bilo tabu tema. Rak dojke nije sramota, o tome treba da se govori, a za to su zaslužne one. Jasno i glasno su stale pred svet, ujedinile žene, iznele sve probleme borbe sa rakom i pružile zajednicu svim ženama koje muče istu muku.

Trude se da se njigov glas čuje i van granica naše zemlje, a u tome su i uspele. 

Danas je Udruženja građana Ženski centar “Milica” obeležilo10 godina od početka akcije sa simboličnim nazivom “Daj pedalu raku”.

Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke kada se sve žene pozivaju da idu na redovne preglede. Svake godine u Srbiji raka dojke oboli oko 4600 žena, a nažalost bitku sa njim izgubi oko 1700.  

Ideja za ovu akciju nastala je pre 10 godina, kada je grupa žena iz Vrnjačke banje, koje su se borile i izborile se rakom dojke, poželela da se njihov glas čuje dalje, da skrenu pažnju na prevenciju, lečenje, ali i na probleme sa kojima se žene u unutrašnjosti Srbije suočavaju. Danas se "pedala raku" daje u 46 gradova. 

Foto: Foto: Panel Daj pedalu raku/Milena Andjela

 

Cilj je bio i ostao da se svi na lokalnom i nacionalnom nivou umreže kako bi se smanjila smrtnost od raka dojke i ginekoloških karcinoma. Kampanija “Daj pedalu raku” je zapravo nastala iz jedne podrške devojci koja je rešila da izveze svoj prvi biciklistički maraton od Srbije do Crne Gore.

Takođe, cilj ove kampanije je bio i da se poveže Beograd i unutrašnjost Srbije i da se skrene pažnja na to da, u Vinačkoj banji u tom trenutku nije postojao ultzavučni aparat na kom žene mogu da pregledaju dojke, da pacijentkinje sa rakom dojke nisu imale podašku, da se o raku dojke nedovoljno pričalo. 

Zdravstvene institucije u Srbiji prepoznale su značaj ove kampanje i time joj dale dodatnu snagu. 

- Ja sam izuzetno zahvalna pred svega kliničkim centrima, zdravstvenim institucijama i na lokalnom, ali i na nacionalnom nivou. Zdravstvene institucije u Srbiji prepoznale su značaj ove kampanje i time joj dale dodatnu snagu – istakla je Vesna Bondžić, predsednica Udruženja Ženski centar “Milica”. 

Ministarstvo zdravlja se takođe trudi da promoviše preventivne preglede. Trenutno se skrining sprovodi na 40 opština. 

- Napisan je Nacionalni vodič za rak dojke, poslali smo ga i udruženjima pacijenata ukoliko budu imali neke primedbe. Vodič je na recenziji i nadam se da će do kraja godine to biti i zvanično. Mislim da možemo i tehnologiju da iskoritistimo, vreme je da krenemo i sa veštačkom inteligencijom koja će unaprediti borbu protiv raka dojke – rekao je prof. dr Ferenc Vicko ispred Ministarstva zdravlja. 

Profesor Vicko je istakao da prostora za poboljšanje i dalje ima i da se puno očekuje od digitalizacije i uvođenja e-kartona. 

- Ovo je primer da inicijativa iz bilo kog gradau Srbiji može da postane nacionalna, ukoliko je dobro organizovana i efikasna i ukoliko motiviše i povezuje kako ljude, kako institucije, tako i udruženja – navela je prof. dr Verica Jovanović ispred Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović “Batut”. Ona je takođe istakla podatke o tome gde smo u odnosu na Evropu i dodala: 

- Kada je u pitanju obolevanje od raka dojke, Srbija se nalazi negde na na sredini grafikona. Radi se o umerenom broju obolelih, ali smo u vrhu kada je u pitanju smrtnost i dugo smo bili na prvom mestu uz Crnu Goru. Ono što je važno je da se sada registruje pad mortaliteta za nešto više od 10% što je veoma značajno, ali dolazi do povećanja registrovanih slučaja obolelih. S druge strane, porasla je svesnost žena o značaju mamografije kao preventivnog pregleda. 

Ženski centar “Milica” sproveo je 2023. i 2024. godine anketu u kojoj je bilo uključeno 834 žene.  

Foto: Foto: Panel Daj pedalu raku/Milena Andjela

 

-  Malo je bolji odziv na skrining, ranije je bio sa 2% a sada je porastao na 6%. Ove žene su prosečne starosti 47 godina i iz svih krajeva Srbije. Najviše žena je samopregledom otkrilo promene na dojci. Takođe, 21% ispitanica nije radilo biopsiju pre počekta lečenja. Problem je što se žene sa primara šalju u tercijarne zdravstvene inistitucije koje su dosta opterećene. Samo 27% žena bude poslato u sekundarne zdravstvene ustanove, a 17% u privatnu praksu, a sve ostalo je u tercijarnim ustanovama. Ono što mi kao udruženje nudimo je svoje iskustvo da napravimo neki zajednički plan, da vidimo šta je zapravo problem i zašto žene ne dolaze, zbog čega se ne javaju. 

- Ona je takođe dodala da je preko 70% pacijentkinja javilo lekaru čim je primetilo promenu na dojci, a da   25% nije imao nikakve simptome – istakla je Vesna Bondžić. 

Takođe, na panelu je najavljeno da će mobilni mamograf naredne nedelje ponovo biti na Kalemegdanuu sklopu promocije preventivnih pregleda. 

Istaknuto je da je neophono da se radi kako na edukaciji samih žena o prevenciji, tako i na edukaciji žena koje rade sa pacijentkinjama obolelim od raka. 

- Statistike kažu da je pacijenta dokom posledih desetak godina u incidenciji isti broj, ali ono što je jeste da smo ih otkrali u ranijem stadiju, što znači bolju stopu preživljavanja. Takođe, imamo veći odabir lekova i više linija terapija kojima možemo u metastatkoj fazi produžiti život. U lečenju metastaskog karcinoma dojke , nove generacije lekova uključuju „ antitelo-lek konjugat” što predstavlja značajan iskorak i novi standard u lečenju.  Ovi lekovi kombinuju antitela , koja se specifično vezuju za ćelije raka , sa lekovima koji uništavaju te ćelije , čineći terapiju efikasnijom i preciznijom za tumorkse ćelije. Korišćenje ovih konjugata omogućava da lek direktno deluje na tumor i susedne kancerske ćelije, ne oštećujući zdrave ćelije čime se poboljšava rezultat i bezbednost lečenja. Nova generacija antitelo-lek konjugata produžava period  bez napredovanja bolesti čak četiri puta duže u poređenju sa trenutnom standardnom terapijom koja je dostupna u Srbiji za pacijentkinje sa metastaskim karcinomom dojke. Zbog značajnih dokaza  i izuzetnih rezultata kliničkih studija  koji se ne viđaju često u onkologiji,  lek je vrlo brzo ušao u algoritme lečenja i relevantne svetske vodiče i po ubrzanim procedurama postao dostupan u svim zdravstvenim sistemima u regionu i svetu – rekao je prof. dr Lazar Popović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Vojvodine. 

Poslednih godina granica u godinama kada je u pitanju obolevanje od raka se pomerila. 

- Sve je veći broj pacijentkinja ispod 45. godine. Ono što ohrabruje je dalo rezultate i što čuejmo da je smrtnost manja i da sve veći broj pacijenata bude otkriven u ranijoj fazi – istakla je prof. dr Ana Cvetanović sa Univerzitetskog Kliničkog centra u Nišu. 

Takođe, danas kacinom dojke možemo lečiti brojnim terapijskim linijama. 

- To je dobro, jer je to sada jedna sada hronična bolest kada dođe u medicinsku fazu. Ono što moramo učiniti je da pomerimo skrining na mlađu životnu dob i da budemo svesni da zaista imamo pacijenta i u 30-im, a mnogo njih u 40 godina i da ni slučajno ne možemo više govoriti o tom rasponu od 50 do 65 – istakla je dr Marijana Milović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. 

- U kragujevcu je situacija slična I na žalost pacijentkinje od 30 godina nisu vieš retkost. Ono što je najznačajnije je da primarna zdravstvena zaštita nema dovoljno edukacije kada je rak dojke u pitanju, pa bi nam povezivanje sa primarnom dzravstvenom zaštitom mnogo pomoglo. Nama se često vračaju i duže leče i samim tim naše opterećenje postaje veće, kao tercijarnog centra- Zbog toga je decentraliztacija važna jer neki pacijenti putuju i oko 250 km u jednom pravcu za jedan lek – rekla je dr Jasmina Nedović sa Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac. 

- Na na postavni centralnoj komisiji za lekove smo se maksimumo posvetili tome da se obezbede lekovi za kancinom dojke jer smo spoznali da je prevalencija bolesti visoka, da je incidencija visoka i da je neophodno da se lečenje započne što je pre moguće. Mislim da je Republički fond za zdravstveno osiguranje određuje prioritete u skladu sa onim što čuje od struke. Kada struka prikaže ove podatke o kojima sam sada govorila, onda to bude jasan prioritet – zaključila je dr Jelena Drulović ispred komisije za lekove. 

Svoj panel su završile uz njihovu dobro poznatu rečenicu "Zato što si nam važna".