Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog otpada investitori neće dobiti upotrebnu dozvolu

Nijedan investitor neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ukoliko ne priloži dokaz o kretanju građevinskog otpada, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i dodao da je to predviđeno Pravilnikom o urеđеnju, upravljanju, odlaganju i dеponovanju građеvinskog otpada u toku izvođеnja radova, koji je juče stupio na snagu.

Vesić je, gostujući na RTS-u, rekao da se procenjuje da u Srbiji ima oko 3.000 nelegalnih deponija građevinskog otpada i da postoji obaveza za one koji izvode radove da legalno deponiju građevinski otpad, ali da do sada nije postojala sankcija za one koji to ne čine, te da je zato donet ovaj Pravilnik.

Kako je naveo, pošto u Srbiji još uvеk nеma izgrađеnih dеponija u svim jedinicama lokalne samouprave napravljеn je izuzеtak pa tako invеstitor, ukoliko u okružеnju od 50 kilomеtara u odnosu na lokaciju izgradnjе objеkta nе postoji licеncirani opеratеr postrojеnja za trеtman, odnosno skladištеnjе otpada, nеma obavеzu da uz zahtеv za izdavanjе upotrеbnе dozvolе priloži dokumеnt o krеtanju otpada, ali jе u obavеzi da dostavi izjavu o toj činjеnici, koju provеrava organ nadlеžan za izdavanjе upotrеbnе dozvolе.

- Vreme je da se građevinski otpad odlaže tamo gde mu je mesto i da se prerađuje - istakao je Vesić.

Foto: Informer

Najavio je da će u narednim mesecima, kao ministar nadležan za saobraćaj i građevinarstvo, predložiti novi Zakon o putevima na osnovu koga će biti donet novi pravilnik kojim će biti uređena obaveza da se koristi najmanje 25 odsto recikliranog materijala prilikom izgradnje puteva sa ciljem da se do 2035. godine dođe do 50 odsto, što je evropski prosek.

- To je cirkularna ekonomija jer ćemo koristiti otpad koji nastaje prilikom izgradnje odnosno rušenja i pretvarati ga u materijal koji će se posle koristiti za izgradnju novih puteva - rekao je Vesić.

Govoreći o novom Zakonu o planiranju i izgradnji, ministar je naveo da je postojeći zakon više puta menjan i da je vreme da se donese novi koji će, kako je rekao, imati javnu raspravu u trajanju od šest meseci.

- Moja želja je da u toj javnoj raspravi učestvuju svi -inženjeri, građevinske kompanije, svi koji su učesnici u ovom procesu kako bismo dobili zakon koji će rešiti probleme jer je to suština donošenja novog zakona - rekao je Vesić i dodao da je namera da se novim zakonom procesi ubrzaju i da se deo javnih ovlašćenja prebaci na druge kako bi građanke i građani brže dobijali dozvole.

Istakao je da će novi zakon omogućiti transparentnije precese time što će u same procese biti uključeno više drugih učesnika.

- Naša ideja je da za određene kvadrature, videćemo koje, prebacimo mogućnost izdavanja građevinskih dozvola na ovlašćene projekte biroe koji će licencirati ministarstvu, davati bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla čime ćemo olakšati građanima koji žele da grade neki mali objekat ili rekonstruišu postojeći da brže mogu da dobiju građevinske dozvole odnosno da to nego drugi može da obavi za njih - naveo je Vesić.

Foto: Pedja Milosavljević

Osim toga, dodao je da je ideja da upotrebne dozvole mogu da izdaju tehnički biroi, takođe na osnovu javnog ovlašćenja.

- Ima čitav niz drugih predloga kako možemo da ubrzamo ovaj proces i ja sam siguran da ćemo sledeće godine moći da kažemo da imamo najmoderniji Zakon o planiranju i izgradnji u Evropi - rekao je Vesić.

Istakao je da je namera da se dobije zakon koji će omogućiti da se brže gradi i podsetio da je ove godine  učešće građevinarstva u BDP-u Srbije poraslo na 5,9 odsto.

- Mi smo u prvih šest meseci doprineli BDP-u sa 1,1 milijardom evra, a ukoliko budemo transparentniji i brži u oblasti gradnje to znači da ćemo nastaviti da doprinosimo daljem privrednom rastu zemlje - zaključio je Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.