Mislila je da Bog ne postoji, a onda se zamonašila! Neobična ispovest sestre Hristine Tomić

Moj život je bio pun čudnih preokreta i neobičnosti. Mislila sam da Bog ne postoji, a onda sam se nakon velikih životnih promena, zamonašila. Ovako u svojoj životnoj ispovesti priča Hristina Tomić, monahinja manastira Oreškovac!

Preopterećena poslom, ali i mnogim životnim problemima Hristina Tomić odlučila je da potraži mir u manastiru Oreškovac i zamonaši se. Iako kao mlada devojka nije verovala u Boga, iako nije imala podršku roditelja, ova mlada žena otkrila je kako je ogromna promena u njenom životu uticala na njenu okolinu i nju samu.

Mojim roditeljima bilo je žao kada sam im rekla da idem u manastir!

Foto: Foto: Printscreen YouTube/Vecernje novosti

-Okolini i mojim roditeljima je bilo jako žao. Pogodilo me je jer su se moja majka i otac vrlo brzo posle toga upokojili. Tu je bitno da čovek bude upoznat sa duhovnim životom, da bar nešto zna, da zna šta znači monaštvo. Mene je ka monaštvu privukla briga za spasenje duše. Otac mi je bio bolestan i pre nego što sam otišla u manastir. Mene je potresala ta prolaznost života. Šta god da uradimo, koliko god to bilo plemenitno i velečanstveno, opet se naš život završava. Nekad nas tragedija slomi- iskreno je ispričala Haritina Tomić.

Ona je dodala da je nju povređivalo kada se neko mlad iznenada upokoji ili kada je bolestan.

-Pitala sam se zašto je to tako ako je taj neki čovek pobožan. Briga za spasenje i briga za roditelje me je odvela u manastir. Oni to nisu mogli da razumeju. Nisu shvatili da je monah onaj koji brine za spasenje duše, ali i za spasenje svojih najbližih i ceo svet- rekla je Haritina Tomić.

Otišla sam da pevam i mislila da Bog ne postoji!

Foto: Wikipedia

Iako je roditelji nisu podržali u želji da se zamonaši, istina je da je zapravo Hristinina majka na neki način zaslužna za ovu njenu odluku.

-Moja mama je meni predložila da krenem u crkveni hor da bih naučila da pevam, kako god to bilo, samo da otpevam da dobijem dvojku. Ja sam to nerado prihvatila jer sam smatrala da Bog ne postoji. U srednjoj školi, naše odeljenje je bilo pod pritiskom, niko od nas nije bio pobožan, nije bilo veronauke, to je bilo staromodno. Tako sam ja nevoljno krenula da pevam u ckrvenom horu, nesvesno izgovarajući simbol vere. Tamo ništa nisam mogla da otpevam. Dirigentica nas je pozvala da pevamo na Svetoj Liturgiji. Imala sam divnog paroha. Imali smo divnog sveštenika, mi smo se zbližili i družili. Ta energija, crkveno pojanje nas je prosto spojilo- rekla je Haritina Tomić.

Pre odluke o zamonašenju, kao mlada učenica Hristina Tomić zapravo je želela da se bavi umetnošću, a posebno je volela slikanje i muziku. 

-Ja sam još uvek sestra, to znači da se nisam još uvek zavetovala. Idem ka zavetu, napredujem u molitvi i učim od starijih. Ja sam tih nesretnih devedestih godina bila pod utiskom rata i svih tih događaja. Osećala sam veliku prazninu u duši i pokušavala sam da je potisnem kroz umetnost. Želela sam da se bavim raznim vrstama umetnosti. Tražila sam se i tražila... Moja mama je imala veliki dar za slikanje. Meni je to zaista išlo, a inače sam jako volela muziku-ispričala je sestra Hristina.