Ovo je najmlađi manastir na Fruškoj Gori! Podignut je tačno iznad lekovitog izvora, a krije jednu legendu

Od svih manastira Fruške gore, Manđelos je najmlađi. Odluka o njegovoj izgradnji doneta je 2008. a radovi su počeli 2011. Ktitori crkve bili su Milan i Senka Milanković, poreklom iz Brodca kod Bijeljine, koji žive i rade u Australiji, a koji su tragičnim spletom okolnosti ovde izgubili ćerku. Manastir je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom i osvećen je 2014. godine.

Osim "mladosti", manastir Manđelos jedinstvenim čini i njegova spoljašnjost. Naime, lepa, mala crkva kompletno je izgrađena od drveta! Kažu da je korišćen norveški beli bor i čamovina, pa čitava bogomolja svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih svetinja.

Neobično ime

Manastiru je "kumovalo" istoimeno naselje neobičnog naziva – Manđelos. Reč je o "preradi na srpski" mađarskog imena "Nađolas" ili "Nagyolasz", što u prevodu znači "veliko italijansko selo" tj. "veliko romansko selo" – mesto u kome žive Romani, potomci Rimljana, tu doseljeni u vreme srednjovekovne vladavine Franaka nad Sremom.

Foto: wikipedia/vanilica

Srbija

Ovaj manastir je dobio ime po šišarci?! Za njegovu istoriju kažu da je najstrašnija, a evo gde se nalazi

Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.

14.10.2024

22:10

Srbija

Najveći manastir na Meteorima podigao je poslednji vladar iz loze Nemanjića! Znate li o kome je reč?

Jedna od najvažnijih pravoslavnih monaških zajadnica, posle Svete Gore, su Meteori, ali je srpskoj javnosti malo poznato da je najveći manastir, Velike Meteore, podigao jedan Nemanjić.

05.10.2024

08:15

Osim ovog imena, manastir ponekad zovu i Vranjaš, po istoimenom izvoru koji se tu nalazi.

Mesto manastira nije izabrano slučajno!

 

Kao i mnogi drugi fruškogorski manastiri, i ovaj se nalazi u prelepoj prirodi. Crkva je izgrađena u maloj, zelenoj uvali između sela Grgurevci i Manđelos, na potezu koji se zove Jorgovanište. A mesto nije izabrano slučajno! Crkva je podignuta tačno iznad izvora vode koji je posvećen Svetim Vračima - Kozmi i Damjanu, a koji je poznat od davnina kao lekovit.

 

Naime, istorijat ovog fruškogorskog izvora bogat je i dug, te predanje kaže da su ga još drevni Rimljani koristili kako bi, preko akvadukta, vodom snabdevali Sirmium tj. današnju Sremsku Mitrovicu. Vekovima nakon, za ovo mesto su znali i Turci, pa su tu napravili banju sa lekovitim blatom čiji se ostaci, kažu lokalci, još uvek mogu pronaći u okolini manastira.

Izvor koji se još naziva i Vranjaš, danas je uređen, a krasi ga i lep mozaik na kome su prikazani Sveti Kozma i Damjan.

Foto: spc

Legenda o lekovitoj vodi

 

Potvrdu toga je je voda sa ovog mesta smatrana lekovitom i čudotvornom još u davna vremena, nalazimo i u legendama ovog kraja. Po jednoj od najpopularnijih, na mestu na kome se nalazi izvor, jednom je zastala i Prepodobna mati Angelina, voljena srpska vladarka i svetiteljka koja je poslednje godine života provela upravo na Fruškoj gori.

Foto: wikipedia/vanilica

Putujući iz Krušedola prema Berkasovu, priča kaže, ona je upravo ovom vodom napojila svoje konje i to zato što je reč bila o jednom od retkih izvora koji nisu bili zaraženi tokom epidemije kuge. Neki izvodi kažu da je reč zapravo bila o epidemiji kolere, ali to za priču i nije preterano važno – legenda je preživela, a zahvaljujući svim onima koji posećuju ovo mesto, živi i danas.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.