Zavoleli se u školskoj klupi, a danas plove svetom! Andrej i Nataša otkrivaju kako je raditi na brodu i lečiti goste

Andrej Pavlović (27) i Nataša Ilić (27) iz Železnika bili su drugari iz školske klupe, a danas su par koji zajedno pomaže i leči ljude. I to na ni manje ni više nego na prekookeanskom brodu.

Andrej je pohađao Srednju medicinsku škola Beograd - Ginekološko akušerska sestra i Visoku školu zdravstvenih studija u Beogradu, a istim putem išla je i Nataša.

Danas, takoreći, žive na vodi, jer na brodu provode najviše vremena i tamo su posvećeni svojim pacijentima. Andrej je jedno vreme radio i u školi koju je završio, kao i u kovid bolnicima, a stekao je i staž u Narodnom Frontu i domovima zdravlja.

Za Informer mladi par otkriva kako su iz školske klupe došli čak do broda.

- Upoznali smo se u srednjoj školi. Pohađali smo isti razred i od treće godine smo zajedno. Prvobitno smo bili najbolji drugari i praktično nerazdvojni. Zajedno smo skoro osam godina - pričaju i ne kriju da pamte svaki datum.

Nakon završene škole, i rada u više ustanova, odlučili su da se upute "preko bare".

- Zapravo, naša prva ideja je bila da idemo u Nemačku, što bi se reklo obećanu zemlju za zdravstvene radnike. U međuvremenu, Natašina mama nam je dala ideju da bismo možda mogli da se oprobamo u radu na brodu, što je nama zvučalo zanimljivo jer u tom slučaju ne bismo u potpunosti morali da napustimo Srbiju. I, eto, tako polako smo krenuli ka tom cilju, dok nismo naleteli na jednu agenciju iz Splita. Ljudi su jako profesionalni i pomogli su nam da ostvarimo svoj san - pričaju za naš portal.

Sve je, kažu, išlo i brže nego što su očekivali. Prijava, malo čekanja... I već su bili na brodu. Nisu se nadali da će takav scenario ispasti bolje čak i od dugo sanjane Nemačke.

- Agencija nas je povezala sa kompanijom sa kojom smo ubrzo obavili intervju. Nakon toga imali smo dva meseca ,,tišine" dok smo čekali rezultate intervjua. U junu prošle godine, stigao nam je mejl da smo primljeni i agencija nam je u Splitu zakazala sve obuke koje su potrebne za ukrcaj koji je bio planiran za 3. avgust. I tako je krenula naša životna avantura - govore u dahu.

Put u nepoznato, otkrivaju, nije im teško pao jer su bili zajedno. Prvi utisak je, kažu, na njih ostavio veliki trag.

- Osećanja su bila pomešana od samog pristizanja na aerodrom jer smo bili svesni da pravimo veliki korak u našim životima i da nas čeka jedno veliko iskustvo, čak smo jedno drugom u više navrata tokom samog puta rekli "mi ovo radimo i ovo se dešava stvarno - pričaju i nastavljaju:

- Kada smo došli ispred broda u Nemačkoj i kada smo videli brod izbliza nismo bili sigurni da li je realnost ili sanjamo. Nakon toga upoznali smo se timom u bolnici, dobili smo slobodan ostatak dana da se aklimatizujemo i odmorimo od puta i malo upoznamo brod. Sledećeg dana smo krenuli sa radom. Tim u bolnici nas je fantastično primio, i uživali smo u poslu naredna četiri meseca.

Strah za njih ne postoji i nikada nije bio opcija.

- U našoj kompaniji u kojoj radimo prostora za strah nije bilo jer su nam od samog početka ulivali sigurnost i mogućnost da se u bilo koje dana i noći obratimo ukoliko nas nešto muči - dodaju.

Nije ih plašilo ni nemirno more, a to se dešavalo sa vremena na vreme. Generalno dosta ljudi, kažu, ima fobiju od toga.

- Najpozitivnija stvar su svakako ljudi koje smo upoznali raznih nacija, preko Filipinaca, Indijaca, Nemaca, a naravno i naših Balkanaca sa kojima smo se jako dobro družili i držali se zajedno. A što se tiče najnegativnije stvari, možda bi naveli samo da nam je falila domaća kuhinja - kažu Andrej iNataša.

Prema njihovim rečima, trenutno su u Srbiji, ali planiraju da se vrate nazad na brod.

- Uskoro se ponovo vraćamo na brod i planiramo da to radno mesto zadržimo sve dok nam to odgovara. Plan nam je svakako da se vratimo u našu rodnu zemlju Srbiju i pokrenemo neki privatni biznis i osnujemo porodicu ovde - otkrivaju oni.

Za rad na brodu važno je, dodaju, od početka imati stav.

- S obzirom da smo radili na prijemu u bolnici, imali smo priliku da upoznamo skoro sve zaposlene. Od samog početka jako je bitno imati svoj stav. Svi su nas generalno uvažavali a kasnije i dosta članova posade nas je baš zavolelo iz razloga što smo uvek bili blagonakloni prema njima, i pomagali smo im čak i kada nije bilo radno vreme s obzirom da smo imali ključ od bolnice i mogli smo uvek da pozovemo doktore sa kojima smo bili u sjajnim odnosima - pričaju nam i nastavljaju:

- Takođe, mi kao zdravstveni radnici dobijamo čin oficira i imamo malo bolju poziciju i dosta benefita u smislu korišćenja usluga samog broda kao što su restorani, teretana, saune, posebne perionice za veš...

Nataša i Andrej svoje slobodno vreme koriste tako što edukuju mlade preko društvenih mreža, odgovaraju na pitanja i daju stručne savete.

- Sobzirom da sam radio u školi, hteo sam da na platformu koju mladi najčešće koriste i koja po mom mišljenju truje omladinu, postavim neki sadržaj kako bi mogli da se edukuju o seksualnom obrazovanju i tome slično, Nataša mi je velika podrška jer neretko i ona sa mnom snima i pomaže mi dosta u planiranju samog kanala.

Pitali smo ih i kako izgleda jedan slobodan dan na brodu, a odgovor nas je zatekao. Slobodnih dana na brodu - nema.

- Slobodnih dana na brodu nema, ali svo slobodno vreme nakon radnog vremena može kvalitetno da se iskoristi, s obzirom da Nataša i ja imamo isto radno mesto, mogli smo i lakše da se kombinujemo i da zajedno izlazimo, generalno svaki dan se nalazite u nekom drugom gradu i nekoj novoj destinaciji. U samom brodu imate bar za zaposlene gde smo se često sastajali sa našim prijeteljima i provodili kvalitetno vreme sa njima nakon završene druge smene. Hteli bi da napomenemo da je u našoj kompaniji skoro svaki bend iz Srbije, poslednji koji smo upoznali je bend DaFunk koji je fantastičan i sa njima smo ostali i dan danas nerazdvojni - objašnjavaju. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.