Zavoleli se u školskoj klupi, a danas plove svetom! Andrej i Nataša otkrivaju kako je raditi na brodu i lečiti goste

Andrej Pavlović (27) i Nataša Ilić (27) iz Železnika bili su drugari iz školske klupe, a danas su par koji zajedno pomaže i leči ljude. I to na ni manje ni više nego na prekookeanskom brodu.

Andrej je pohađao Srednju medicinsku škola Beograd - Ginekološko akušerska sestra i Visoku školu zdravstvenih studija u Beogradu, a istim putem išla je i Nataša.

Danas, takoreći, žive na vodi, jer na brodu provode najviše vremena i tamo su posvećeni svojim pacijentima. Andrej je jedno vreme radio i u školi koju je završio, kao i u kovid bolnicima, a stekao je i staž u Narodnom Frontu i domovima zdravlja.

Za Informer mladi par otkriva kako su iz školske klupe došli čak do broda.

- Upoznali smo se u srednjoj školi. Pohađali smo isti razred i od treće godine smo zajedno. Prvobitno smo bili najbolji drugari i praktično nerazdvojni. Zajedno smo skoro osam godina - pričaju i ne kriju da pamte svaki datum.

Nakon završene škole, i rada u više ustanova, odlučili su da se upute "preko bare".

- Zapravo, naša prva ideja je bila da idemo u Nemačku, što bi se reklo obećanu zemlju za zdravstvene radnike. U međuvremenu, Natašina mama nam je dala ideju da bismo možda mogli da se oprobamo u radu na brodu, što je nama zvučalo zanimljivo jer u tom slučaju ne bismo u potpunosti morali da napustimo Srbiju. I, eto, tako polako smo krenuli ka tom cilju, dok nismo naleteli na jednu agenciju iz Splita. Ljudi su jako profesionalni i pomogli su nam da ostvarimo svoj san - pričaju za naš portal.

Sve je, kažu, išlo i brže nego što su očekivali. Prijava, malo čekanja... I već su bili na brodu. Nisu se nadali da će takav scenario ispasti bolje čak i od dugo sanjane Nemačke.

- Agencija nas je povezala sa kompanijom sa kojom smo ubrzo obavili intervju. Nakon toga imali smo dva meseca ,,tišine" dok smo čekali rezultate intervjua. U junu prošle godine, stigao nam je mejl da smo primljeni i agencija nam je u Splitu zakazala sve obuke koje su potrebne za ukrcaj koji je bio planiran za 3. avgust. I tako je krenula naša životna avantura - govore u dahu.

Put u nepoznato, otkrivaju, nije im teško pao jer su bili zajedno. Prvi utisak je, kažu, na njih ostavio veliki trag.

- Osećanja su bila pomešana od samog pristizanja na aerodrom jer smo bili svesni da pravimo veliki korak u našim životima i da nas čeka jedno veliko iskustvo, čak smo jedno drugom u više navrata tokom samog puta rekli "mi ovo radimo i ovo se dešava stvarno - pričaju i nastavljaju:

- Kada smo došli ispred broda u Nemačkoj i kada smo videli brod izbliza nismo bili sigurni da li je realnost ili sanjamo. Nakon toga upoznali smo se timom u bolnici, dobili smo slobodan ostatak dana da se aklimatizujemo i odmorimo od puta i malo upoznamo brod. Sledećeg dana smo krenuli sa radom. Tim u bolnici nas je fantastično primio, i uživali smo u poslu naredna četiri meseca.

Strah za njih ne postoji i nikada nije bio opcija.

- U našoj kompaniji u kojoj radimo prostora za strah nije bilo jer su nam od samog početka ulivali sigurnost i mogućnost da se u bilo koje dana i noći obratimo ukoliko nas nešto muči - dodaju.

Nije ih plašilo ni nemirno more, a to se dešavalo sa vremena na vreme. Generalno dosta ljudi, kažu, ima fobiju od toga.

- Najpozitivnija stvar su svakako ljudi koje smo upoznali raznih nacija, preko Filipinaca, Indijaca, Nemaca, a naravno i naših Balkanaca sa kojima smo se jako dobro družili i držali se zajedno. A što se tiče najnegativnije stvari, možda bi naveli samo da nam je falila domaća kuhinja - kažu Andrej iNataša.

Prema njihovim rečima, trenutno su u Srbiji, ali planiraju da se vrate nazad na brod.

- Uskoro se ponovo vraćamo na brod i planiramo da to radno mesto zadržimo sve dok nam to odgovara. Plan nam je svakako da se vratimo u našu rodnu zemlju Srbiju i pokrenemo neki privatni biznis i osnujemo porodicu ovde - otkrivaju oni.

Za rad na brodu važno je, dodaju, od početka imati stav.

- S obzirom da smo radili na prijemu u bolnici, imali smo priliku da upoznamo skoro sve zaposlene. Od samog početka jako je bitno imati svoj stav. Svi su nas generalno uvažavali a kasnije i dosta članova posade nas je baš zavolelo iz razloga što smo uvek bili blagonakloni prema njima, i pomagali smo im čak i kada nije bilo radno vreme s obzirom da smo imali ključ od bolnice i mogli smo uvek da pozovemo doktore sa kojima smo bili u sjajnim odnosima - pričaju nam i nastavljaju:

- Takođe, mi kao zdravstveni radnici dobijamo čin oficira i imamo malo bolju poziciju i dosta benefita u smislu korišćenja usluga samog broda kao što su restorani, teretana, saune, posebne perionice za veš...

Nataša i Andrej svoje slobodno vreme koriste tako što edukuju mlade preko društvenih mreža, odgovaraju na pitanja i daju stručne savete.

- Sobzirom da sam radio u školi, hteo sam da na platformu koju mladi najčešće koriste i koja po mom mišljenju truje omladinu, postavim neki sadržaj kako bi mogli da se edukuju o seksualnom obrazovanju i tome slično, Nataša mi je velika podrška jer neretko i ona sa mnom snima i pomaže mi dosta u planiranju samog kanala.

Pitali smo ih i kako izgleda jedan slobodan dan na brodu, a odgovor nas je zatekao. Slobodnih dana na brodu - nema.

- Slobodnih dana na brodu nema, ali svo slobodno vreme nakon radnog vremena može kvalitetno da se iskoristi, s obzirom da Nataša i ja imamo isto radno mesto, mogli smo i lakše da se kombinujemo i da zajedno izlazimo, generalno svaki dan se nalazite u nekom drugom gradu i nekoj novoj destinaciji. U samom brodu imate bar za zaposlene gde smo se često sastajali sa našim prijeteljima i provodili kvalitetno vreme sa njima nakon završene druge smene. Hteli bi da napomenemo da je u našoj kompaniji skoro svaki bend iz Srbije, poslednji koji smo upoznali je bend DaFunk koji je fantastičan i sa njima smo ostali i dan danas nerazdvojni - objašnjavaju.