Ako prekoračite ovaj rok sledi kazna! Stižu prve obaveze za ovu grupu građana!

Poreska uprava izvršila je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2025. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji obaveze plaćaju na paušalno utvrđeni prihod.

Rešenja o utvrđenim obavezama počela su da stižu paušalno oporezovanim preduzetnicima od 22. januara.

Svako rešenje uključuje četiri uplatnice: PIO za radni staž, zdravstveno osiguranje, porez državi i doprinos za nezaposlenost. Međutim, ako su paušalci istovremeno i zaposleni mogu da očekuju samo uplatnice za PIO i porez, dok zdravstveno osiguranje i nezaposlenost pokriva poslodavac.

Svaki paušalac prilikom dobijanja akontacionog rešenja za porez i doprinose koje plaća može uložiti žalbu u roku od 15 dana, ukoliko smatra da rešenje nije ispravno.

Za ovu vrstu žalbe plaća se i taksa od 2.340 dinara. Podnosi se Ministarstvu finansija – Sektoru za drugostepeni poreski i carinski postupak, a preko filijale Poreske uprave.

Prema rečima poreskih savetnika, može se desiti da osnov osiguranja ne bude dobar, pa umesto da se plaća samo doprinos za PIO dobije se rešenje u kojem postoji obaveza plaćanja doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost.

Foto: Shuterstock

Takođe, koeficijent sa kojim se množi polazna osnovica može biti pogrešan. Ili jednostavno osnovica možda nije dobro utvrđena, pa dva paušalca na istoj opštini, za koje važe isti kriterijumi, dobiju različita rešenja.

- Ukoliko je pogrešan osnov osiguranja dovoljno je kontaktirati inspektora koji je zadužen baš za tog paušalca i on onda pokreće promenu i donošenje ispravnih rešenja, i u tom slučaju nije potrebno ulagati žalbu - savetuju stručnjaci.

Rok za uplatu prve akontacije, za januar 2025. godine, dospeva 18. februara, a paušalci često imaju dileme – može li se porez platiti unapred za celu godinu?

Kako objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisar ević, odgovor zavisi od vrste poreske obaveze. Akontacija poreza na dobit i PDV mogu se platiti unapred jer se poziv na broj za uplatu ne menja tokom godine. Međutim, kod obaveza za plate to nije slučaj, jer se broj poziva (BOP) menja svakog meseca.

Takođe, preduzetnici često ne znaju šta da rade ako pogrešno uplate porez ili ako plate više nego što je potrebno.

- U tom slučaju, moguće je podneti zahtev za povraćaj ili preknjižavanje sredstava, i to putem portala Poreske uprave, poštom ili neposredno u nadležnoj filijali. Poreska uprava je razvila elektronsku aplikaciju koja omogućava brzo podnošenje zahteva, a rešenje o povraćaju dostavlja se elektronski u poresko sanduče. Rok za odlučivanje je 15 dana od dana prijema zahteva. Ako povraćaj ne bude izvršen u roku od 30 dana, preduzetnik ima pravo na kamatu - kaže Pisarević.

Foto: emitphoto

Kada podnosite zahtev za povraćaj pogrešno plaćenog poreza, ključno je voditi računa o roku zastarelosti. Pravo na povraćaj zastareva za pet godina, ali se taj rok može prekinuti svakom radnjom preduzetom u cilju ostvarivanja prava. Nakon prekida rok počinje iznova.

Međutim, apsolutni rok zastarelosti je deset godina od dana kada je pravo na povraćaj stečeno, bez obzira na eventualne prekide. Jedini izuzetak su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, gde pravo na povraćaj ne zastareva.