U Srbiji se grade 533 kilometra puteva! Uskoro otvaranje novih deonica

U Srbiji je u toku izgradnja 533 kilometra puteva, a ovaj trend gradnje velikih i značajnih saobraćajnica traje od 2012. godine, kada je krenuo infrastrukturni bum. Tako su za 12 godina u našoj zemlji izgrađena 552 kilometra puteva, a trenutno se gradi još toliko.

Ovo je izjavio direktor "Koridora Srbije" Aleksandar Antić i istakao da su izgrađene saobraćajnice popravile kvalitet života ljudi u mestima kroz koja prolaze i poboljšale bezbednost u saobraćaju u našoj zemlji.

Govoreći o projektima koji su u toku, naveo je da je u ovom trenutku u toku realizacija 533 kilometra, u različitim fazama izgradnje, tako da se u narednom periodu očekuje puštanje u rad novih kilometara brzih saobraćajnica.

- Tu posebno želim da istaknem dva projekta čiji su glavni radovi završeni prošle godine, a narednih nedelja očekuje se da budu spremni za saobraćaj. Jedan je završetak brze saobraćajnice od Iverka do Lajkovca, odnosno od Lajkovca do Valjeva, poslednjih šest kilometara u zoni Valjeva, kao i oko 33 kilometra brze saobraćajnice u sklopu Dunavskog koridora, kojim će uskoro proći prva vozila - naglasio je Antić.

Nove deonice

Ove godine, kaže Antić, očekuje se i puštanje u saobraćaj dodatnih skoro 40 kilometara Moravskog koridora, brza saobraćajnica Slepčević - Badovinci dužine oko 15 kilometara, autoput Sremska Rača - Kuzmin, oko 18 kilometara, kao i deonica Pakovraće - Požega, duga 19 kilometara.

Prema njegovim rečima, nove saobraćajnice predstavljaju ogromnu razvojnu šansu za Srbiju, jer je svaki novi kilometar autoputa ili brze saobraćajnice pozivnica za investitore, za privredu, da se otvore nove industrijske zone, nove fabrike i nova radna mesta.

- Kada god dođe neko ko bi želeo da ulaže i izgradi neku fabriku ili industrijsko postrojenje, najpre pita kakvo je snabdevanje energentima i kakav je put. Autoputevi i brze saobraćajnice predstavljaju neophodan uslov za takve projekte i očekujem da će u zoni gradova pored kojih prolaze autoputevi i brze saobraćajnice nastati nove industrijske zone - istakao je on.

Antić naglašava da će posebnu prednost od dobrih saobraćajnica imati turizam i privreda.

- Kada izgradimo Dunavski koridor, očekujem da će to mnogo uticati na turističke sadržaje u istočnoj Srbiji, gde veliki broj ljudi, recimo, ide u manastir Tumane. Mnogo je uloženo u Golubačku tvrđavu, a o lepoti Đerdapske klisure da i ne govorim, tako da će ove destinacije sa novim putevima biti na sat vremena od Beograda - rekao je Antić.

Antić je istakao da je to veliki uspeh za Srbiju, koja je poslednjih godina veliko gradilište i da se nigde u regionu, a možda ni u najvećem delu Evrope u prethodnih 12 godina nije gradilo toliko kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica kao u našoj zemlji.

Foto: Informer dn

- Najznačajniji od tih projekata svakako je autoput "Miloš Veliki", koji je povezao Beograd i Čačak, odnosno zapadnu Srbiju, približio nas Zlatiboru i drugim turističkim destinacijama. Sa druge strane, valja istaći dva kraka na Koridoru 10, južni pravac prema granici sa Severnom Makedonijom i istočni prema granici sa Bugarskom - rekao je on.

Infrastrukturni bum

Od novijih velikih projekata koji su pušteni u saobraćaj istakao je autoput i brzu saobraćajnicu Ruma - Šabac - Loznica dužine 78 km, kao i deonice autoputa na Moravskom koridoru, gde je u dva navrata pušteno oko 58 kilometara puta, pa on sada povezuje i Kruševac, i Trstenik, i Vrnjačku Banju.

- Tu je i veliki broj drugih značajnih projekata koji su realizovani u prethodnom periodu. Možda ne toliko važnih kada je reč o kilometrima, ali su važni sa stanovišta ukupnog saobraćaja Srbije kao što je kapitalno važna obilaznica oko Beograda i mi danas imamo obilaznicu koja je zatvorena do tačke Bubanj potok - zaključio je Antić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.