• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: B. Paunović

08.01.2025

07:35

Srbija se gradi! Infrastrukturni preporod: Koridori i saobraćajnice koji oblikuju budućnost zemlje!

Fotoilustracija/Tanjug

Vesti

Srbija se gradi! Infrastrukturni preporod: Koridori i saobraćajnice koji oblikuju budućnost zemlje!

Podeli vest

Tokom 2024. godine u Srbiji su realizovani značajni infrastrukturni poduhvati, obuhvatajući izgradnju novih puteva i rekonstrukciju postojećih saobraćajnica. Među najvažnijim projektima su završetak deonica Fruškogorskog i Moravskog koridora, otvaranje brze saobraćajnice Šabac–Loznica, kao i napredak u izgradnji Dunavskog koridora i "Osmeha Vojvodine".

Ovi projekti donose bolje povezivanje gradova, veću sigurnost i značajan doprinos razvoju privrede i turizma u zemlji.

Srbija intenzivno gradi moderne saobraćajnice koje će značajno unaprediti povezivanje ljudi i gradova, a samim tim i omogućiti nove prilike za poslove.

Fruškogorski koridor sa najdužim tunelom u Srbiji, Moravski koridor kao prva digitalna saobraćajnica i još mnogo toga donose velike promene u domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj infrastrukturi. Projekti poput Dunavskog koridora, autoputa "Miloš Veliki" i obilaznice oko Gornjeg Milanovca dodatno osiguravaju bolju saobraćajnu povezanost, omogućavajući brže i sigurnije putovanje kroz sve delove zemlje.

 

Fruškogorski koridor

Fruškogorski koridor je brza saobraćajnica u izgradnji koja će povezati Novi Sad i Rumu, prolazeći ispod Fruške gore. Ukupna dužina koridora iznosi 47,7 kilometara, a podeljen je na četiri deonice.

Tunel "Iriški venac": Sa dužinom od 3,5 kilometara, biće najduži tunel u Srbiji. Njegova izgradnja je počela 2021. godine, a završetak se očekuje do oktobra 2025. godine.

 

 

Most preko Dunava: Planiran je most dužine 1.765 metara kod Petrovaradina, koji će povezati Novi Sad sa ostatkom trase.

Deonice:

  • Petlja "Autoput E-75" – Paragovo
  • Paragovo – početak obilaznice Rume
  • Petlja "Kać" – Petrovaradin
  • Obilaznica oko Rume

 

Izgradnjom Fruškogorskog koridora dužine 47,7 kilometara, koja je počela 2021, i projektom Ruma-Šabac-Loznica, Vojvodina će se povezati sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije. Biće bolje povezani važni regionalni centri kao što su Novi Sad, Ruma, Šabac, Loznica. Takođe, ovaj putni pravac predstavlja i posrednu vezu Srbije sa BiH, Hrvatskom i Rumunijom.

Radovi su u toku, a završetak celokupnog koridora planiran je za septembar 2026. godine.

O Fruškogorskom koridoru

  • vrednost radova 606 miliona evra
  • dužina 47,7 kilometara
  • kraj radova 2026. godine
  • imaće najduži tunel u Srbiji, Iriški venac - 3,5 km
  • most preko Dunava dužina 1.663 metra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je krajem novembra radove na Fruškogorskom koridoru i tom prilikom poručio da ljudi rade neverovatno i u tri smene, čak ni za kinesku Novu godinu nisu imali odmor.

"U sve tri smene radi se, do sada smo probili 4.940 metara, od ukupno 7 kilometara. Do septembra naredne godine biće potpuno otvoreni i povezani sa Rumom, Irigom, a posle toga ćemo da završavamo preko Paragova, preko Petrovaradina prema Kovilju, da sve mislimo da završimo sa mostom novosadskim novim do decembra 2026. godine. Dakle, za tačno dve godine ceo fruškogorski koridor otvaramo", rekao je.

 

 

Vučić se zahvalio kineskim prijateljima koji rade na ovoj trasi.

"Veoma su vredni i odlično rade svoj posao. Srećan sam kada vidim ovakve rezultate našeg zajedničkog rada. Hvala kompanijama na ogromnom angažmanu i odlično odrađenom poslu. 
Ovo će biti najduži tunel u celoj Srbiji i velika je stvar ne samo za Vojvodinu, već i za celu našu zemlju. Uspeli smo da odradimo veliki posao, da zaštitimo biljni i životinjski svet, kao i čist vazguh ovog kraja. Mi ćemo nastaviti da gradimo i radimo vredno, jer samo naporan rad donosi bolji životni standard našim građanima", rekao je predsednik.

 

 

Moravski koridor - prva "pametna" saobraćajnica u našoj zemlji

Moravski koridor je prva "pametna" saobraćajnica u našoj zemlji, izgrađena sa kompletnom optičkom infrastrukturom. Moravski koridor, od Pojata do Preljine, biće najmoderniji i najširi autoput u Srbiji, pošto će biti širi od postojećih autoputeva za ukupno 1,6 metara.

 

Gradnja Moravskog koridora u dužini od 112 kilometara počela je u decembru 2019. godine Radove izvodi konzorcijum američke kompanije Behtel i turske Enka, a ugovor je vredan blizu 800 miliona evra.

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

 

Moravski koridor će povezati tri okruga - Rasinski, Raški i Moravički sa koridorima 10 i 11, odnosno sa autoputem Beograd - Niš i autoputem "Miloš Veliki". Ta saobraćajnica povezaće sve veće gradove centralne Srbije gde živi više od pola miliona ljudi: Čačak, Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik, Kruševac, Stalać i Ćićevac.

Foto: Informer TV

 

Takođe, Moravski koridor će trajno rešiti pitanje poplava, pošto će biti regulisani tokovi reka u ovom delu Srbije, a pre svega Južne i Zapadne Morave. Najsavremeniji autoput biće izgrađen "na tri Morave" i u okviru projekta biće regulisana rečna korita u dužini od 68 kilometara. Moravski koridor činie tri deonice: Pojate - Kruševac u dužini od 27,83 kilometra, Kruševac - Adrani u dužini od 53,88 kilometara i Adrani - Mrčajevci - Preljina dužine 30,66 kilometara.

Foto: Tanjug Vladimir Šporčić

 

Autoput se gradi za maksimalnu dozvoljenu brzinu od 130 kilometara na čas, a imaće 11 petlji, 71 most, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 31 propust. Saobraćajnica je projektovana za brzine do 130 kilometara na sat i biće prvi domaći digitalni autoput.

 

Moravski koridor ima otvorene deonice Pojate – Makrešane, dužine 16 kilometara, Makrešane – Koševi kod Kruševca, dužine 12 kilometara, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je pre nekoliko dana otvaranju deonice Kruševac – Trstenik –Vrnjačka Banja. Umesto dosadašnjih 45 minuta, sada se putovanje između Kruševca i vrnjačke banje skratilo na samo 15 minuta.

 

On je tom prilikom rekao da je ponosan jer će ovo narodu doneti više posla, biće više investitora, više dece će ostati u Srbiji, ponosan zato što je izgrađen najbolji i najmoderniji auto-put.

Foto: Printskrin RTS

 

"Uspešna Srbija je mogla da ga izgradi, jer smo radili i štedeli domaćinski. Ovakva saobraćajnica je velika stvar za ovaj deo Srbije, ali i za celu našu zemlju. Predivno izgleda. Molim ljude iz ovog kraja da već sutra prođu i da se sami uvere. U pitanju su neverovatne promene, druga smo zemlja. Srbija je poput feniksa iz pepela, posle decenija propadanja, počela da se diže. Ma koliko pritisci bili veliki, naš odgovor će biti da Srbija ide u budućnost, nezaustavljivo, i niko nas na tom putu neće sprečiti.", poručio je Vučić.

 

 

Preostale deonice, uključujući one od Vrnjačke Banje do Adrana i od Adrana do Preljine, planirane su za završetak do kraja 2025. godine, čime će kompletan koridor biti u funkciji. 

 

Dunavski koridor 

Izgradnja Dunavskog koridora, brze saobraćajnice koja će povezati Požarevac, Veliko Gradište i Golubac, ubrzano napreduje. Ova trasa, dužine 67,94 kilometara, donosi novu perspektivu za istočnu Srbiju, spajajući je sa autoputem Beograd–Niš (E75) i otvarajući vrata razvoju turizma i privrede.

Koridor je podeljen u tri deonice:

  • Prva deonica: Od petlje "Požarevac" na autoputu E75 do Požarevca, dužine 23,075 kilometara.
  • Druga deonica: Od Požarevca do Velikog Gradišta, dužine 23 kilometra.
  • Treća deonica: Od Velikog Gradišta do Golupca, u dužini od 21 kilometar.

 

Projekat vredan 337 miliona evra izvodi kineska kompanija "Shandong Hi-Speed Group".

Kompletna saobraćajnica trebalo bi da bude završena do septembra 2025. godine.

Dunavski koridor značajno će skratiti vreme putovanja od Beograda do Velikog Gradišta i Golupca, omogućavajući dolazak za nešto više od sat vremena. Ovaj projekat ne samo da će unaprediti lokalnu saobraćajnu povezanost, već će podstaći razvoj turizma uz obalu Dunava, s posebnim akcentom na atrakcije poput Golubačke tvrđave.

Obilaznica oko Gornjeg Milanovca

Obilaznica oko Gornjeg Milanovca završena je u oktobru ove godine. Projekat obilaznice obuhvatao je izgradnju nove saobraćajnice od Gornjeg Milanovca do Klatičeva u dužini od 4,78 kilometara i rekonstrukciju postojećeg državnog puta od Klatičeva do Takova u dužini od 4,70 kilometara, a vrednost radova je 30,5 miliona evra.

Izgradnjom obilaznice oko Gornjeg Milanovca tranzitni saobraćaj će u potpunosti bio razdvojen od lokalnog koji prolazi kroz to mesto, biće izmešten iz gradskog jezgra i direktno će opštinu povezati sa auto-putem "Miloš Velki", pa teretni saobaćaj više neće prolaziti kroz sam centar grada.

 

Puštanjem u saobraćaj te obilaznice za oko 25.000 stanovnika Gornjeg Milanovca život će biti značajno kvalitetniji, jer će se bez većeg zadržavanja prolaziti gradskim jezgrom, a skratiće se i vreme putovanja svim putničkim vozilima od Gornjeg Milanovca do Takova.

 

 

"Srbija se gradi i, koliko je to moguće u ovim uslovima u svetu, spremno dočekuje budućnost. Ovaj projekat utemeljen je u viziji jedne moderne Srbije, zemlje koja ulaže sve u svoju budućnost i brine za svoje građane", istakao je predsednik Vučić povodom završetka obilaznice. 

Brza saobraćajnica Šabac-Loznica

Brza saobraćajnica Šabac-Loznica deo je projekta izgradnje auto-puta Ruma-Šabac-Loznica. Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na auto-putu Ruma-Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac–Loznica, zaključen je 19. novembra 2019. godine sa azerbejdžanskom kompanijom "Azvirt".

Početak izgradnje saobraćajnice obeležen je u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića 14. februara 2022. godine. Ukupna ugovorena cena radova od Rume do Loznice je 467,5 miliona evra, a od Šapca do Loznice 247,5 miliona evra.

Autoput Ruma - Šabac, dužine 24,6 kilometara, otvoren je u prisustvu Vučića 14. oktobra 2023. godine. 

 

Kada je brza saobraćajnica Šabac - Loznica u pitanju, a koja je otvorena krajem decembra 2024. godine, projektovano je 13 mostova, 17 malih mostova-propusta, 16 nadvožnjaka i četiri denivelisane raskrsnice u Majuru, Slepčeviću, Petlovači i Prnjavoru. 

Most u naselju Štitar, dužine 584 metara, nalazi se na osmom kilometru brze saobraćajnice i predstavlja najduži most na deonici.

To je novih 53,88 km savremenog brzog puta koji će rasteretiti jedan od najprometnijih pravaca. Putovanje od Šapca do Loznice iznosiće samo pola sata, naspram sadašnjih sat i deset minuta vremena.

Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih zadataka u drumskom transportu, s obzirom na to da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje Srema, Mačve i zapadne Srbije i Vojvodine, ali i ovog dela Srbije sa regionom, pre svega sa BiH.

Kada bude izgrađen i Fruškogorski koridor, od Rume do Novog Sada, Loznica će biti povezana savremenim putem i sa ovim gradom.

Miloš Veliki - Auto-put koji će spojiti Beograd sa Crnom Gorom

Auto-put "Miloš Veliki" je još jedan projekat od velike važnosti za Srbiju. On povezuje Beograd sa jugozapadnim delom zemlje, a planirano je da se u budućnosti proteže sve do crnogorske granice. Konačna dužina ove saobraćajnice će biti oko 258 kilometara, a u ovom trenutku je funkcionalan deo od Surčina do Pakovraća kod Čačka, dok su ostali delovi u izgradnji. Ova saobraćajnica je od velikog značaja za našu zemlju, prvenstveno zbog lakšeg prometa robe kroz državu, ali i viši stepen bezbednosti u odnosu na stare puteve, što smanjuje broj saobraćajnih nesreća. Takođe, povezanost sa Crnom Gorom će biti od značaja turistima koji će lakše stizati na svoja odredišta.

Auto-put "Miloš Veliki" (A2) predstavlja ključnu saobraćajnicu koja povezuje Beograd sa zapadnim delovima Srbije, pružajući se od Surčina preko Obrenovca, Uba, Lajkovca, Ljiga, Čačka i Požege, sa planiranim nastavkom ka granici sa Crnom Gorom.

Deonica od Preljine do Požege, dužine oko 30,9 km, otvorena je za saobraćaj u decembru 2023. godine. Ova deonica obuhvata nekoliko tunela i mostova, uključujući tunel "Laz" i most preko reke Moravice, što značajno skraćuje vreme putovanja između Čačka i Požege.

Nakon otvaranja deonice do Požege, radovi su nastavljeni na izgradnji auto-puta prema granici sa Crnom Gorom, kroz područje Ivanjice i dalje ka Boljarima. Takođe, u toku su radovi na izgradnji deonice od Požege ka Užicu, koja će omogućiti bržu i efikasniju vezu između ovih gradova. Planirano je da se ova deonica završi do kraja 2025. godine.

Studenica - Rudno

Na putu Studenica - Rudno, napravljen je novi most preko reke Brevine, na mestu starog mosta, koji je u julskim poplavama 2023. godine teško oštećen.

Novi most dug je 11,5 metara, a širok 5,5 metara i na njegovoj izgradnji su radili radnici JP "Novi Pazar Put". Saobraćaj je do izgradnje mosta privremeno saobraćao zahvaljujući privremenoj derivaciji koju je ovo preduzeće uradilo u novembru prošle godine, kada je sanirano i klizište u mestu Palež.

Izgradnja mosta i sanacija klizišta finansirana je iz budžeta JP "Putevi Srbije".

 

 

Predsednik Vučić je rekao tada da je svako ulaganje u ljude i njihov bolji život je pametno i važno.

"Putna infrastruktura povezuje naše krajeve i ljude koji tako mogu da lakše obezbede sebi posao, a svojoj deci budućnost. Država će ulagati i dalje i više i pomoćićemo svakom delu naše Srbije. Moramo da brinemo za ljude i vodimo računa o svima koji čuvaju našu otadžbinu i svoja ognjišta. A vas molim da verujete svojoj državi i da je poštujte".

 

 

Osmeh Vojvodine

Prvi radovi na izgradnji brze saobraćajnice "Osmeh Vojvodine" počeli su polovinom decembra 2023. godine.

"To će biti najduža brza saobraćajnica koju imamo. Spojićemo Bački breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej, Kikindu i Srpsku Crnju. To je pravi način da privredno oživimo i saobraćajno povežemo sever Srbije, Vojvodine, Bačku i Banat" - rekao je tadašnji ministar Goran Vesić.

Foto: Informer DN

 

Saobraćajnica "Osmeh Vojvodine" biće duga oko 186 kilometara i od Bačkog Brega do Vrbasa stizaće se oko 50 minuta, a od Vrbasa do Srpske Crnje za sat i deset minuta.

Brza saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 kilometara na sat.

Na delu trase, od Sombora do Kikinde, planirana je izgradnja 46 mostova (preko kanala i prolaza za put), 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta.

Na trasi brze saobraćajnice planirana je izgradnja 12 petlji: Sombor, Kljajićevo, Sivac, Crvenka, Kula, Vrbas Zapad, Vrbas Sever, Vrbas Istok, Vrbas E75, Srbobran Sever, Turija i Kikinda Istok.
Planirana je izgradnja i 13 površinskih kružnih raskrsnica.

Planirano je da do kraja 2026. godine biće završena prva deonica brze saobraćajnice “Osmeh Vojvodine”, od Bačkog Brega do Kljajićeva.

Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je početkom ove godine ds je do 2027. godine planirana je izgradnja ukupno 487 kilometara novih autoputeva i brzih saobraćajnica, što uključuje i projekte koji su započeti ili završeni tokom 2024. godine. 

Železnički saobraćaj doživeo neverovatnu transformaciju

Železnička mreža je takođe doživela prekopotrebni preporod u proteklih par godina. Brza pruga Beograd-Novi Sad zvanično je otvorena 19. marta 2022. godine, a radovi na njenoj izgradnji su počeli krajem 2017. Dugačka je 74,9 kilometara, a vozovi na njoj mogu dostići brzine do čak 200 kilometara na čas, dok putovanje od jednog grada do drugog traje samo nešto više od pola sata, odnosno 36 minuta. Ova pruga značajno poboljšava povezanost Beograda i Novog Sada, omogućavajući brže i udobnije putovanje. Vozovi koji saobraćaju njom, "Soko", izuzetno je komforan i dobro opremljen, budući da su putnicima dostupni Wi-Fi internet i utičnice za punjenje uređaja, ali je takođe i klimatizovan, pa je putovanje njim prijatno nezavisno od vremenskih uslova. Ime "Soko" je dobio po najbržoj ptici u našoj zemlji što simbolizuje brzinu i efikasnost.

Pored završene brze pruge Beograd-Novi Sad u izgradnji su i Novi Sad-Subotica, Beograd-Budimpešta i Beograd-Niš. Podsetimo, od 1976. do 2012. godine rekonstruisan je 31 kilometar pruga, dok je od 2012. do 2023. rekonstruisano 754, 9 kilometara postojećih pruga.

Nabrojani projekti su samo neki od brojnih koji su već završeni, a pored njih u toku je rad na još bezbroj novih što pokazuje koliko je Srbija napredovala u proteklih 12 godina.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Blinken rekao DA! Tiče se sudbine Ukrajinaca!
Planeta

Blinken rekao DA! Tiče se sudbine Ukrajinaca!

Odlazeća američka administracija na čelu sa Džozefom Bajdenom smatra da su zainteresovane strane sve bliže pokretanju pregovaračkog procesa o Ukrajini, potvrdio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

08.01.2025

22:00

Nećete vi u Evropsku uniju! Sijarto zagrmeo, tenzija raste!
Planeta

Nećete vi u Evropsku uniju! Sijarto zagrmeo, tenzija raste!

Mađarsko ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto izjavio je danas da je zatvaranje ruta kroz Ukrajinu za isporuku prirodnog gasa ili sirove nafte "neprihvatljivo" i protivno očekivanjima koja se moraju ispuniti kada je reč o integraciji u Evropsku uniju.

08.01.2025

20:50

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set