U najvećim trgovinskim lancima izloženo je usitnjeno meso, čime je prekršen Zakon o bezbednosti hrane. Kupovinom takvog proizvoda mi zapravo ne znamo šta jedemo, pa čak ni koji mu je rok trajanja

Prodaja mlevenog mesa u rinfuzu je zabranjena još pre šest godina. Međutim, najveći trgovinski lanci koji u svom programu imaju prodaju svežeg mesa za to ne mare. Tako u vitrinama u posudama uredno stoji samleveno meso, bez ikakvog objašnjenja o sastavu, datumu proizvodnje i ostalim podacima koji bi nam ukazali na to šta zapravo kupujemo. Kazne za takvo poslovanje kreću se do milion dinara jer je reč o kršenju Zakona o bezbednosti hrane.

Mleveno meso može da se prodaje, ali samo pod uslovom da potrošač zatraži od trgovca da mu na licu mesta samelje neki komadZoran Nikolić

U "Maksiju" može da se kupi pod nazivom "mešano meso za pripremu". Na pitanje šta je tu samleveno, mesar nam je odgovorio.

- To vam je mešano mleveno, bez začina. Ima i junetine i svinjetine.

Na pitanje koji je odnos te dve vrste, nije imao odgovor, već nam je iz posude u kojoj je bila poprilična količina odvadio traženih 300 grama, izmerio i zamotao u papir. Na nalepnici ništa nije pisalo osim gramaže i cene. O poreklu mesa, datumu mlevenja i roku upotrebe ni slova.

Stroga pravila Zakonom o bezbednosti hrane iz juna 2011. godine, prodaja mlevenog mesa moguća je pod uslovom:- Ako potrošač zatraži od trgovca da mu na licu mesta samelje neki komad - Kao roštiljski oblikovano meso u koje su dodati neki sastojci - Ukoliko je propisno zapakovano i deklarisano (sastav, poreklo, datum mlevenja, rok trajanja, poreklo...)

Dok smo čekali da se meso izmeri i upakuje, drugi mesar je iz prostorije iza rashladne vitrine u rukama doneo nekoliko kilograma mlevenog mesa, ubacio ga u mašinu, ponovo samleo i izložio.

U "Idei" je situacija bila malo drugačija. U dve posude, koje stoje jedna do druge, izloženo je mleveno meso ispod kog piše "masa od usitnjenog mesa za pripremu jela". Ispred jedne posude ispisana je cena od 449,99 dinara, a ispred druge 30 dinara veća. I ništa osim toga. Razgovor sa mesarom je tekao ovako:

ZP: Izvinite, kakvo je ovo meso?
Mesar: Klasično mleveno, bez začina... Za sarmu, musaku...

ZP: A da li je mešano ili...?
Mesar: Jedno je juneće, drugo svinjsko, vidite valjda da cena nije ista, a ni boja...

Odmerio nam je traženu količinu, zapakovao u vakumiranu kesu, a na nalepnici smo dobili informaciju više nego u "Maksiju" - datum pakovanja i rok upotrebe. Poreklo i sastav nismo saznali, a mesaru smo na reč verovali da smo dobili 316 grama samlevene svinjetine.

SALAME U SRBIJI PUNE MESA KOJE U EVROPI NE DAJU NI PSIMA! OTKRIVAMO od čega se prave suhomesnati proizvodi!

No, tu nije kraj. Uputili smo se u "Aman", gde smo za nešto što ne znamo šta je platili čak 100 dinara više nego u "Maksiju" i "Ideji".

1 milion dinara je kazna za onog ko prodaje mleveno meso6 godina je prošlo od kada je zabranjena prodaja mlevenog mesa

U plastičnoj posudi, poput onih koje se koriste u domaćinstvima za odlaganje hrane u frižider, stajala je gomilica mlevenog mesa, a iz razgovora sa prodavačicom iza pulta nismo mnogo toga saznali.

- To vam je mešano mleveno. Ima i junetine i svinjetine.

Na pitanje koji je odnos, odgovorila je.

- Pa otprilike pola jednog, pola drugog. Jutros samleveno.

Ništa više od toga, naravno, ni rok trajanja, a o poreklu i sastavu tog mesa i da ne pričamo. Poručenih 320 grama dobili smo zamotano u papiru.

Deklaracija mora da sadrži: - Ime proizvođača - Datum klanja - Identifikacioni broj farme na kojoj je životinja uzgojena - Kontrolni veterinarski broj klanice u kojoj je zaklana * Za nedeklarisanje mesa u maloprodaji zakon predviđa novčane kazne u iznosu od 150.000 do milion dinara

Tako je bilo i u "Aromi". I u ovom marketu prodaju mešano meso za pripremu jela i to po ceni od 470 dinara za kilogram. Ni u ovom slučaju ne znamo ništa o toj mešavini.

Predsednik Udruženja potrošača Kragujevac Zoran Nikolić kaže da je ovakvo ponašanje trgovaca nedopustivo.

- Od sredine 2011. godine zabranjena je prodaja mlevenog mesa kao posebne kategorije. Mlevenje je usluga, a ne kategorija mesa. Ova pojava nije bila prisutna u proteklom periodu, verujemo zbog pojačanog nadzora veterinarske inspekcije. Ali je očigledno da nakon toga trgovci opet nastave po starom - kaže Nikolić za Zaštitnik potrošača i dodaje:

SRBIJA JE DEPONIJA HRANE ZA EVROPU! Prodaju nam viršle sa mesom KOJE NE DAJU NI PSIMA!

- Mleveno meso može da se prodaje, ali samo pod uslovom da potrošač zatraži od trgovca da mu na licu mesta samelje neki komad ili kao roštiljsko oblikovano meso u koje su dodati neki sastojci, recimo u ćevape ili pljeskavice. Formalni problem sa mlevenim mesom je što ne poseduje deklaraciju. Tako da i ne znamo šta kupujemo kada nam prodaju "mešano mleveno meso". Šta je unutra? Koja kategorija mesa, u kom odnosu, od koliko vrsta mesa... Sve to su jako bitna pitanja, koja zaslužuju posebnu pažnju.

Naš sagovornik ukazuje na to šta bi sve trebalo da bude dostupno kupcu prilikom kupovine mesa.

Problem je u tome što se ne zna poreklo i šta sadrži to izloženo mleveno meso, a time ni njegova bezbednostGoran Papović

- Formalna obaveza trgovaca je da za sveže meso koje prodaju jasno istaknu deklaraciju, na kojoj će biti navedeni: ime proizvođača, datum klanja, identifikacioni broj farme na kojoj je životinja uzgojena i kontrolni veterinarski broj klanice u kojoj je zaklana.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije upozorava da se potrošači svakodnevno žale na nesavesne trgovce koji neće da im na licu mesta samelju sveže meso jer već imaju samleveno.

- Problem je u tome što se ne zna poreklo i šta sadrži to izloženo mleveno meso, a time ni njegova bezbednost. Ovako bahatom ponašanju trgovaca i proizvođača na put mogu da stanu jedino mnogo strože kazne, uz veće nadležnosti inspektora, kojima bi trebalo da bude omogućeno da na licu mesta izriču mandatne kazne - poručuje Papović.

Mleveno meso je izvor opasnosti

Mesar sa dugogodišnjim stažom po raznim mesarama, klanicama i marketima B. S. otkrio nam je kojim se sve trikovima služe kada je reč o mlevenom mesu.

- So i hladna voda izvlače smrad iz mesa koje dugo stoji, šećer mu vraća boju, a vinobran daje svežinu. Pored toga, stavljaju se i kocke leda kako bi se dobilo na težini i kako bi se meso lakše oblikovalo. Godinama poslujem sa mesarima i meso koje jedemo iz trgovačkih radnji ravno je lešu uginule životinje. Zato ako vam je meso jako sitno samleveno, spolja rumeno a unutra tamno i ako počne da peni kad ga dinstate, odmah ga bacite u kantu - upozorio je B. S. i dodao:

Ako počne da peni kad ga dinstate, odmah ga bacite u kantu

- Kada je ustinjeno, nalik testu, znajte da je tretirano na najgori mogući način. U toj masi svega ima osim pravog mesa i mesto mu je na otpadu, a ne u prodaji.

Stručnjaci upozoravaju da je najveći problem to što ne znamo šta je sve ubačeno u mleveno meso. Upućeni tvrde da se u mašinu ubacuju i otpaci poput kožica, masnog tkiva i sličnih neupotrebljivih ostataka zaklanih životinja.

Nutricionista Jovana Ferluga upozorava da postoji čitav niz bolesti koje se mogu dobiti jedenjem nekvalitetnog mlevenog mesa.

- Kada svaki dan jedete gotovo mleveno meso, u bilo kom obliku, postoji velika opasnost da obolite od karcinoma želuca ili debelog creva i dobijete holesterol od previše masnoće. Danas sve više ljudi oboleva i od crevnih infekcija jer su, zbog preteranog unosa antibiotika iz mesa i prerađevina u organizam, postali otporni na njih - objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, najzdravije je da sami sameljemo meso.

- Najsigurniji način da sačuvamo zdravlje jeste da kupimo sveže meso i sami ga sameljemo kod kuće. Tako ćemo biti sigurni u njegov sastav i sprečiti da zaradimo neku bakteriju zbog nehigijenskih uslova u kojima se ono melje u prodavnicama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.