UZ NASLEDSTVO DOBILI STE I DUGOVE: Evo koja su vaša zakonska prava, DA LI STE DUŽNI DA IH PRIHVATITE

Kada kažemo "nasledstvo" većina građana pomisliće na imovinu: stan, novac, stvari

Nemojte zaboraviti, međutim, da krediti, dugovi po kreditnim karticama, minus na tekućem računu - jednom rečju - svi dugovi koje neko ima prema banci postaju deo nasleđa u slučaju kada ta osoba umre.

U slučaju da je pokojnik za sobom ostavio dugove prema banci, banka kao poverilac ravnopravno učestvuje u ostavinskoj raspravi i ima pravo na nadoknadu sredstava na osnovu imovine koja je ostala iza klijenta.

Naplata dugova moguća je na dva načina.

Prvo: banka ima pravo da u ostavinskom postupku zahteva da se zaostavština (imovina koja je ostala iza pokojnika, odnosno imovina koja je pripadala ostaviocu u trenutku smrti) odvoji od imovine koja pripada naslednicima.

Na primer, ako je iza pokojnika ostao auto, stan, nameštaj, zlato, umetnine, banka ima pravo da traži naplatu duga iz te imovine. U tom slučaju, naslednik ili naslednici neće moći da raspolažu imovinom koja je ostala iza pokojnika sve dok se ne naplate poverioci (odnosno banka).

Važno je da znate da banka u tom slučaju može da naplati svoja potraživanja samo po osnovu imovine koja je ostala iza pokojnika, odnosno nema pravo da od naslednika traži da vrate dugove, ukoliko je imovina manja od visine duga.

Drugo: Banka može, ali po domaćem zakonodavstvu nije u obavezi, da se sa naslednicima dogovori oko naplate kredita.

U ovom slučaju ključno je da znate naslednici ne mogu da odgovoraju za dugove koji su veći od visine nasleđene imovine. To praktično znači da ukoliko ste nasledili imovinu koja je manje vrednosti od duga prema banci, niste u obavezi da vratite ceo dug nego do vrednosti te imovine.

Domaće zakondavstvo dozvoljava da osoba koja nije naslednik, može, ako želi da otplati tuđe dugove. To je stvar dobre volje i moralnog osećaja, a nikako zakonska obaveza.

Postoje slučajevi kada iza pokojnika ne ostaje imovina. Banka, ali i svaki drugi poverilac pokušaće da se sa naslednikom dogovori oko otplate tog duga. Međutim, zakonski naslednici u tom slučaju mogu da se u ostavisnkoj raspravi odreknu nasledstava. U tom slučaju, neće biti odgovorni ni za dugove, prema članu 223. Zakona o nasleđivanju (Sl. glasnik RS br. 46/95), koji u originalu glasi:

"Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove".

Nasleđa se možete odreći sve do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.

Ne zaboravite da se ne možete delimično odreći nasleđa i da je jednom data izjava o odricanju od nasleđa neopoziva, osim u slučajevima, kada možete da dokažete da ste je dali pod: prinudom, pretnjom, prevarom ili zabludom (čl. 214, stavovi 2 i 3 Zakona o nasleđivanju).To praktično znači, da ne možete insistirati na tome da nasledite auto koji je pokojnik uzeo na lizing, a da ne prihvatite da taj lizing otplaćujete.

Domaća praksa pokazala je da naslednici najčešće iz moralnih razloga isplate dugove pokojnika, čak i kada on nije iza sebe ostavio imovinu koju bi mogli da naslede.

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Čitajte Zaštitnik potrošača:Zastitnikpotrosaca.rs