Razlike i po 30.000 evra! Jeftin kredit ne postoji, ali možete da uštedite!

Pre nego što podignete stambeni kredit, tražite ponudu iz više banka. Na visinu rate utiče mnoštvo faktora, a od bankarske procene vas kao klijenta zavisiće i koliko ćete im na kraju novca vratiti

Uprkos rastu Euribora i najavama stručnjaka da bi i dalje mogao da raste, interesovanje građana za stambene kredite se povećava. Oni koji su prinuđeni da do krova nad glavom dođu preko bankarske pozajmice treba da se dobro informišu i raspitaju koliko će ih to koštati, ali i da donesu nimalo lake odluke - da li uzeti kredit sa promenljivom ili fiksnom kamatnom stopom. Šta se više isplati, teško je u ovom momentu reći, jer fiksne kamate su veće, ali to je garancija da se rata do kraja otplate neće menjati.

S druge strane, oni sa varijabilnom su jeftiniji, ali i neizvesniji.
Ono što sigurno znamo jeste činjenica da nije svejedno kojoj banci ćete se obratiti za kredit, zato što se kamata, odnosno visina rate razlikuje. Iako vam se ta razlika na prvi pogled čini beznačajnom, u konačnoj računici dolazi se do pozamašne svote. Dodatni troškovi se takođe razlikuju od banke do banke, pa je važno svesti krajnju računicu i dobiti odgovor na pitanje: Koliko me na kraju košta kredit?

Foto: informer.rs

Zaštitnik potrošača je nakon septembarskog povećanja rata zbog rasta Euribora sa zvaničnih internet stranica nekoliko banaka u Srbiji prikupio podatke o stambenim pozajmicama, na osnovu kojih smo izračunali rate i ukupne troškove kredita. Ako kupujete stan čija je vrednost 150.000 evra, morate da pripremite 30.000 evra za učešće, koje je uglavnom svuda 20 procenata, ali i novac za troškove poput overe založne izjave, procene vrednosti nekretnine i slično. Za ovaj iznos, ukoliko se odlučite za maksimalan period otplate od 360 meseci, rate se trenutno kreću u rasponu od 522 do više od 600 evra. Istina, banke se ograđuju da su objavljene cifre informativnog karaktera i da do preciznih informacija možete doći ako posetite filijalu, gde ćete dobiti ponudu.

Korak po korak

Ekonomista i osnivač portala "Kamatica" Dušan Uzelac kaže da, uprkos krizi, tržište nekretnina ne miruje i, po svemu sudeći, ne nazire se momenat kada će cene krenuti da padaju. Glavni savet građanima je, kako ističe Uzelac, da ne gledaju kakva je bila cena pre nego što su se odlučili za kupovinu nekretnine, jer to što je nešto bilo jeftinije i da li će ikada biti skuplje ne treba da utiče na odlučivanje.

Foto: informer.rs

- To je slična situacija kao, primera radi, sa gorivom. Ako danas morate da putujete negde, onda morate da sipate gorivo, nebitno da li je ono istorijski bilo jeftinije ili će u budućnosti biti skuplje. Racionalno je razmišljanje da li je skupo ili jeftino, ali ukoliko vi time kupujete kvalitet života i krov nad glavom ili da biste od podstanara postali vlasnik, a imate poverenja u sebe da možete da isplatite zajam za 20 godina, onda je pravi momenat za kredit. Kada to odlučite, sledeći korak je da tražite najpovoljniju opciju na tržištu - ističe Uzelac.

Trgovina uslovima

On smatra da je ispravan pristup da se stambeni kredit uzme upravo onda kada je čovek siguran da može da ga otplati i da život pod kreditom u otplati ne predstavlja problem za finansijsku egzistenciju.

Foto: informer.rs

- Tek kasnije ide pronalazak adekvatne nekretnine, koja je povoljna i odgovara potrebama i kvalitetu života. Tu upravo govorimo o emotivnoj, a ne racionalnoj odluci - kaže Uzelac.
Jeftin kredit ne postoji, ističe Uzelac i dodaje da je to iluzija i najčešći trik banaka koji koriste kako bi klijent došao baš kod njih. Tako građani tek kada uđu u priču saznaju da ne mogu da dobiju najpovoljniju ponudu i da će ipak dobiti neku drugu, što ih vraća na sam početak.

- Kredit ima dve komponente, to su cena i uslovi. Tek kada zadovoljite osnovne uslove koje banka zahteva, kao što su zaposlenje, da niste u docnji i da vam je iznos plate zadovoljavajući, onda dobijate cenu. Zapravo, to je trgovina uslovima. Ako vi kao klijent banke možete da ispunite uslove, dobićete nižu kamatnu stopu - navodi Uzelac.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.