ANA BEKUTA SA UNUCIMA STIGLA NA MRKIN GROB! Pevačica zasula spomenik cvećem, nema od bola! (VIDEO)

informer.rs

10:56 Estrada 0

Informer/M. K. | 23. 05. 2022.

ANA BEKUTA SA UNUCIMA STIGLA NA MRKIN GROB! Pevačica zasula spomenik cvećem, nema od bola! (VIDEO)

Pevačica Ana Bekuta, članovi porodice i prijatelji danas obeležavaju šest meseci od smrti političara i bivšeg ministra Milutina Mrkonjića


Ana je sa unucima Sonjom i Brankom stigla u Aleju zaslužnih građana i položila sveće na grob Milutina Mrkonjića. Pevačica je nemo stajala ispred spomenika, a potom se obratila novinarima.

informer.rs

Ana Bekuta sa unucima Sonjom i Brankom

- Hvala vam što ste došli- kratko je kazala Ana koja je dočekivala sve one koji su došli da sa njom obeleže pomen Milutinu.

informer.rs

Ana Bekuta sa prijateljicom

Podsetimo, Milutin Mrkonjić preminuo je 27. novebra prošle godine u 80-oj godini, a sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Pevačica Ana Bekuta, njegova emotibvn partnerka koja je s njim provela poslednju deceniju, bila je slomljena zbog nmjegove smrti i od tada je u žalosti.

Nakon Ane, na pomen Milutinu Mrkonjiću stigao je poznati beogradski advokat Toma Fila koji se pozdravio s pevačicom. 

Mrkina prva supruga, Dragana Daša Mrkonjić još nije stigla na pomen.

Milutin Mrkonjić rođen je 23. maja 1942. godine. Srpski političar, bogate biografije, bio je počasni predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), narodni poslanik, a pre toga obavljao je i funkciju ministra infrastrukture kao i ministra saobraćaja Republike Srbije.

Na katedri za puteve, aerodrome i železnice Građevinskog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1968. godine.

Počeo je da radi u "Birou za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP Beograd", gde je 1974. postao rukovodilac Sektora za projektovanje. Za direktora u radnoj organizaciji "Centar za istraživanje i projektovanje" postavljen je 1977. godine.

Taj centar se 1986. ujedinio sa "Zavodom za projektovanje ZJŽ", a sledeće godine i sa Saobraćajnim institutom i formira se jedinstveno preduzeće "Saobraćajni institut CIP". Mrkonjić je postao njegov prvi direktor. Učestvovao je u brojnim projektima u Alžiru, Venecueli, Iraku, Kuvajtu, Kini, Gabonu, Libiji.

Bio je ministar za saobraćaj i veze u Vladi SRJ na čijem je čelu bio Milan Panić, a prethodno je ministarsku funkciju obavljao i u SFRJ – u Vladi Branka Mikulića.

Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije. U vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine, postavljen je za direktora Republičke direkcije za obnovu i razvoj. Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta. Te godine je postao savezni poslanik u Veću republika SRJ, a kasnije je bio poslanik i u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Od marta 2004. bio je šef "Aeroinženjeringa".

U decembru 2006. godine postaje potpredsednik Socijalističke partije Srbije, a na tu funkciju je reizabran u decembru 2010. Bio je i član predsedništva te stranke, a odlukom Glavnog odbora, u septembru 2015, imenovan je za počasnog predsednika SPS.

Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 2007. godine, a u tom sazivu je obavljao i funkciju potpredsednika Skupštine.

Na izborima za predsednika Srbije, januara 2008. godine, bio je kandidat SPS i osvojio je oko šest odsto glasova.

Od jula 2008. nalazio se na funkciji ministra za infrastrukturu. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru dodata je oblast energetike.

Mrkonjić je jula 2013. smenjen sa mesta ministra saobraćaja, a avgusta položio je zakletvu kao poslanik Narodne skupštine. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i predsednika Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i prostorno planiranje. Mandat narodnog poslanika dobio je i na izborima 2016. i 2020. godine.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.