Preminuo pevač Granda: Aco Babić izgubio bitku protiv opake bolesti

Estradni umetnik izgubio je borbu protiv opake bolesti u 52. godini i danas će biti sahranjen na groblju u Novom Sadu.

Pevač Aco Babić, koji je nekada pevao u bendu "Maratonci 021", preminuo je posle duže i teške bolesti.

On je rođen 13. aprila 1973. godine u Bijeljini, kao treće dete po redu na radost svojih roditelja i dve starije sestre. Odrastao je i školovao se u Ugljeviku, u Bosni i Hercegovini.

Na društvenoj mreži Fejsbuk prijatelji se opraštaju od Ace uz potresne reči: "Tvoje pesme ostaju...", "Malo je reći da sam šokiran, na kub... Aco Babic putuj s' Bogom, pamtiću te", "Poslednji pozdrav dragom kolegi Aco Babic...Putuj sa anđelima. Porodici iskreno saučešće"...

Već u prvim školskim danima kod njega je primećeno interesovanje za muziku i odmah biva angažovan na mesnim priredbama i svečanostima gde nastupa pevajući tadašnje hitove afirmisanih pevača, ne sluteći da će jednog dana i sam krenuti putevima estrade.

Prelaskom u peti razred Osnovne škole "Veljko Lukić Kurjak", odmah je primećen njegov talenat od strane nastavnika muzičkog vaspitanja, Spomenka Novakovića, koji ga angažuje u školski duvački orkestar sa kojim nastupa širom tadašnje SFRJ. U tim gradovima osvajaju velike simpatije publike ali i nagradu za najbolji školski orkestar na republičkom nivou. Sami nastupi, nagrade i priznanja im, kao takvima, otvaraju mnoge puteve i pozive za gostovanja na mnogim velikim svečanostima. Jedna od takvih je bila i svečanost "Radost Evrope" 1988. godine u Beogradu, u Sava Centru, gde zajedno sa orkestrom nastupa pored Stefana Milenkovića i hora iz Beograda. Bili su predstavnici SFRJ uz dvadesetak predstavnika zemalja Evrope. O tom nastupu koji mu je i najdraži, kaže: "Bili smo ili mnogo mladi ili zaokupljeni svojim "mladalačkim problemima" da bi imali vremena da razmišljamo kako smo MI upravo tada bili pravi "reprezentativci" svoje zemlje... a kad se samo setim velike bine, našeg nastupa i gromoglasnog aplauza tri, četiri hiljade ljudi nakon naše svirke... shvatim da smo bili mali a u isti mah i Veliki ljudi tog vremena..."

Nakon završene srednje škole, kao što i priliči momcima iz njegovog rodnog kraja, odlazi na odsluženje vojnog roka u nezgodno vreme, 1991. godine. Taj period života, koji prati i raspad države, bi najradije zaboravio...

Foto: Printscreen/Youtube/acobabic5550

Sredinom devedesetih dolazi u Novi Sad gde upisuje Višu tehničku školu na kojoj upoznaje društvo koje se već uveliko bavi svirkom po lokalima u gradu i okolini i koji imaju "upražnjeno" mesto bubnjara. "Nisam mnogo razmišljao i upao sam u bend, mlad, željan muzike a i novac mi je bio više nego potreban za život i školovanje..." - kometarišući sam početak i razlog bavljenja ovim poslom.

Malo po malo, potpuno prelazi u vokalne soliste i sa bendom "Maratonci 021" kreće u profesionalne vode sa kojim u avgustu 2000. godine izdaje svoj muzički prvenac za izdavačku kuću "Renome" iz Bijeljine pod nazivom "Ko će zaplakati pre". Album im donosi mnogo poziva za gostovanja po Bosni i Srbiji pa će uslediti i drugi album pod nazivom "Ima, ima dana" u decembru 2002. godine, ali ovaj put za izdavačku kuću "Grand production".

Posle šest godina više nego uspešne saradnje sa bendom, ipak odlučuje da nastavi kao solista, ali i kao tekstopisac, kompozitor, interpretator i izvršni producent kompletnog albuma pod naslovom "O ljubavi". Ovaj album izdaje u saradnji sa izdavačkom kućom "VIP" iz Beograda, početkom 2005. godine. Njegov autorski talenat i pesme za koje sam radi muziku i tekstove, uvode ga i u novi način učešća na estradnoj sceni jer od kolega dobija pozive za saradnju na njihovim albumima. Pojavljuje se kao autor pesama za Anicu Milenković, Feđu Dizdarevića, Kadi...

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.