Preminuo pevač Granda: Aco Babić izgubio bitku protiv opake bolesti

Estradni umetnik izgubio je borbu protiv opake bolesti u 52. godini i danas će biti sahranjen na groblju u Novom Sadu.

Pevač Aco Babić, koji je nekada pevao u bendu "Maratonci 021", preminuo je posle duže i teške bolesti.

On je rođen 13. aprila 1973. godine u Bijeljini, kao treće dete po redu na radost svojih roditelja i dve starije sestre. Odrastao je i školovao se u Ugljeviku, u Bosni i Hercegovini.

Na društvenoj mreži Fejsbuk prijatelji se opraštaju od Ace uz potresne reči: "Tvoje pesme ostaju...", "Malo je reći da sam šokiran, na kub... Aco Babic putuj s' Bogom, pamtiću te", "Poslednji pozdrav dragom kolegi Aco Babic...Putuj sa anđelima. Porodici iskreno saučešće"...

Već u prvim školskim danima kod njega je primećeno interesovanje za muziku i odmah biva angažovan na mesnim priredbama i svečanostima gde nastupa pevajući tadašnje hitove afirmisanih pevača, ne sluteći da će jednog dana i sam krenuti putevima estrade.

Prelaskom u peti razred Osnovne škole "Veljko Lukić Kurjak", odmah je primećen njegov talenat od strane nastavnika muzičkog vaspitanja, Spomenka Novakovića, koji ga angažuje u školski duvački orkestar sa kojim nastupa širom tadašnje SFRJ. U tim gradovima osvajaju velike simpatije publike ali i nagradu za najbolji školski orkestar na republičkom nivou. Sami nastupi, nagrade i priznanja im, kao takvima, otvaraju mnoge puteve i pozive za gostovanja na mnogim velikim svečanostima. Jedna od takvih je bila i svečanost "Radost Evrope" 1988. godine u Beogradu, u Sava Centru, gde zajedno sa orkestrom nastupa pored Stefana Milenkovića i hora iz Beograda. Bili su predstavnici SFRJ uz dvadesetak predstavnika zemalja Evrope. O tom nastupu koji mu je i najdraži, kaže: "Bili smo ili mnogo mladi ili zaokupljeni svojim "mladalačkim problemima" da bi imali vremena da razmišljamo kako smo MI upravo tada bili pravi "reprezentativci" svoje zemlje... a kad se samo setim velike bine, našeg nastupa i gromoglasnog aplauza tri, četiri hiljade ljudi nakon naše svirke... shvatim da smo bili mali a u isti mah i Veliki ljudi tog vremena..."

Nakon završene srednje škole, kao što i priliči momcima iz njegovog rodnog kraja, odlazi na odsluženje vojnog roka u nezgodno vreme, 1991. godine. Taj period života, koji prati i raspad države, bi najradije zaboravio...

Foto: Printscreen/Youtube/acobabic5550

Sredinom devedesetih dolazi u Novi Sad gde upisuje Višu tehničku školu na kojoj upoznaje društvo koje se već uveliko bavi svirkom po lokalima u gradu i okolini i koji imaju "upražnjeno" mesto bubnjara. "Nisam mnogo razmišljao i upao sam u bend, mlad, željan muzike a i novac mi je bio više nego potreban za život i školovanje..." - kometarišući sam početak i razlog bavljenja ovim poslom.

Malo po malo, potpuno prelazi u vokalne soliste i sa bendom "Maratonci 021" kreće u profesionalne vode sa kojim u avgustu 2000. godine izdaje svoj muzički prvenac za izdavačku kuću "Renome" iz Bijeljine pod nazivom "Ko će zaplakati pre". Album im donosi mnogo poziva za gostovanja po Bosni i Srbiji pa će uslediti i drugi album pod nazivom "Ima, ima dana" u decembru 2002. godine, ali ovaj put za izdavačku kuću "Grand production".

Posle šest godina više nego uspešne saradnje sa bendom, ipak odlučuje da nastavi kao solista, ali i kao tekstopisac, kompozitor, interpretator i izvršni producent kompletnog albuma pod naslovom "O ljubavi". Ovaj album izdaje u saradnji sa izdavačkom kućom "VIP" iz Beograda, početkom 2005. godine. Njegov autorski talenat i pesme za koje sam radi muziku i tekstove, uvode ga i u novi način učešća na estradnoj sceni jer od kolega dobija pozive za saradnju na njihovim albumima. Pojavljuje se kao autor pesama za Anicu Milenković, Feđu Dizdarevića, Kadi...