"Priveli me, zatvorili pa deportovali": Aco Pejović otvorio dušu o svom najgorem iskustvu u Evropi!

Aco Pejović ne krije da je jednom prilikom proveo noć u zatvoru i bio deportovan.

Pevač je dugo na estradi, a tokom godina bilo je brojnih zgoda i nezgoda. Pejović je o njima uvek otvoreno govorio, pa čak i o trenutku za koji kaže da mu je bio jedan od najgorih.

Foto: Dusan Petrovic/Milica Protic

- Želeo sam da odem iz zemlje, i to u Francusku, gde sam imao ujaka. Pošto sam mu godinu dana ranije već bio u poseti i putovao samo sa tadašnjim crvenim pasošem, nisam znao da je u međuvremenu uvedena viza. Sve je išlo po planu dok me na prelazu iz Italije u Francusku nisu izveli iz autobusa, kada su krenule prave Tantalove muke. Prespavao sam na klupi kod carinika i sutradan otišao za Torino u francusku ambasadu u želji da mi daju vizu, ali su me samo izbacili napolje, pa sam vozom probao da stignem do Šanberija, prvog grada u Francuskoj. Međutim, policija me je i tu pronašla, usledilo je privođenje, pa noć u zatvoru, kada su me dugo ispitivali - pričao je ranije Pejović.

Prema njegovim rečima, policajci su mislili da beži pred zakonom i da je počinio neko razbojništvo, dok im na kraju nije objasnio da ide u Francusku zbog nastupa, prenosi Blic.

Foto: Promo

- Ipak, udarili su mi pečat zabrane ulaska od dve godine i deportovali me u Italiju. Tamo sam prenoćio na klupama zajedno sa dva klošara i pitao se da li ću dočekati jutro. Pošto sam neviđeno tvrdoglav, sutradan sam ušao u jedan šinobus koji je prevozio radnike preko granice i rešio da poslednji put pokušam da se domognem Francuske. Čim sam seo, začuo sam pištaljke i video policajce kako trče. Odsekao sam se od straha, ali se ispostavilo da su jurili male Arape koji su krali ćebad iz spavaćih kola. Kada su se vrata voza konačno zatvorila, bio je kraj moje agonije - priseća se muzičar, koji je se, uprkos tome što je živeo u Francuskoj, vratio u Jugoslaviju zbog odsluženja vojnog roka.

Foto: ATAIMAGES

- U Francuskoj sam se jednom čak zaposlio i na gradilištu, radio sam sedam dana, ali mi je gazda osmog dana uručio kovertu s platom jer sam svaki dan kasnio. Tako se moje lopatanje neslavno završilo (smeh). Iako sam veliki patriota i volim svoju zemlju, nisam imao nameru da idem u vojsku. U to vreme mi se činilo da je to gubljenje vremena, ali sam kasnije, kad sam je odslužio, shvatio da nisam bio u pravu. Vojni rok sam počeo da služim 1990. godine kao vezista. Tamo sam stekao divne prijatelje - Predraga Kovača i Fišu Nedžada. Jednog dana smo se, dok smo pod jednim drvetom pili pivo, jeli napolitanke i pušili "filter 160", zakleli da ćemo biti kumovi - rekao je on ranije u emisiji "Iz profila".