• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Ljubav & zdravlje/Dejan Katalina

20.08.2018

18:36

JURICA PAĐEN: Važno je biti u balansu! Kad bi se ljudi toga držali, ne bi bilo ekstremizma!

Showbiz

JURICA PAĐEN: Važno je biti u balansu! Kad bi se ljudi toga držali, ne bi bilo ekstremizma!

Podeli vest

Ovo je prilično bezdušno vreme kojim dominira strašan protok informacija i hiperprodukcija svega, kaže frontmen je benda "Aerodrom", ali i jedan od osnivača grupe "Parni valjak"

Jurica Pađen frontmen je benda "Aerodrom", ali i jedan od osnivača grupe "Parni valjak". U svojoj karijeri sarađivao je četiri godine sa legendarnim Džonijem Štulićem u bendu "Azra", a kratko vreme svirao je u projektu "4 asa" zajedno sa Rajkom Dujmićem, Vladom Kalemberom i Alenom Islamovićem. Publika na prostoru bivše Jugoslavije pamti ga kao autora hitova "Fratelo", "Obična ljubavna pjesma" i "Stavi pravu stvar na pravo mesto", koje je ove godine izvodio na beogradskom Bir festu zajedno sa svojim bendom.

U razgovoru za naš dodatak, koji smo vodili na velikoj bini Bir Festa neposredno pred početak festivala, Pađen nam je pričao o tome kako izgleda 40 godina biti na sceni, u kakvim je odnosima sa Džonijem Štulićem, šta je potrebno da bi se napravila dobra pesma i zašto je postao totalno apolitačan...

Čini se da mlađa publika bolje reaguje na stare hitove nego na nove pesme?- Da, to je vrlo čudno, ali to je zato što se te pesme češće vrte na radiju. Danas su radiji formatirani, u Hrvatskoj pogotovo, pa oni stave te pesme u kompjuter i vrte ih. Zato oni idu na stare stvari, proverene, dok je nove pesme maltene nemoguće čuti. A mi smo na Bir festu izveli pesmu koja je snimljena, ali još nije izmiksana studijski, "Neka bude", tako da je publika mogla da se na direktan način upozna sa njom. Takođe ćemo u Beogradu snimiti i spot za tu pesmu.


Da li je za "Običnu ljubavnu pesmu" potrebna neobična ljubav da bi se napisala?- Ne znam, to su iracionalana stanja. Ja ne nađem pesmu, nego ona nađe mene. Ako ona mene nađe, onda je to dobra pesma, ako ja nju nađem, onda obično bude zaboravljena.

Nekad se muzika svirala iz bunta za buntovne mlade ljude, a danas kao da se svira za lajkove. Imaš li ti taj utisak?- Pa evo, to ti je kao kad dva auto-stopera stoje kraj naplatne rampe, a prolazi tata sa dvoje dece u kolima i klinci ga pitaju: "Tata, a šta oni lajkuju?" (smeh). Međutim, mislim da bez obzira na ovu anegdotu, klinci ipak prepoznaju energiju u pesmama koje nisu rađene samo zanatski i po narudžbini, pa su zbog toga te stare pesme tako dugo i opstale.

Kako ti deluje ovo vreme gde se muzika ne prodaje na pločama i diskovima nego preko interneta?- Ovo je prilično bezdušno vreme kojim dominira strašan protok informacija i hiperprodukcija svega. Zato se i dešava paradoks da što je više informacija i mogućnosti, ljudi sve manje znaju i sve su površniji. Ljudi nemaju osećaj za selekciju onoga što je zaista vredno njihovog vremena a šta nije. Prosto sve napabirče, pa vremenom možda dođu do nekih suštinskih vrednosti.

Ljubav prema detetu je najjača

Jedna od tvojih skorašnjih ljubavnih pesama "Mili moj anđele" inspirisana je tvojim sinom. Kakva je razlika u ljubavnoj pesmi posvećenoj svom detetu, a ne voljenoj ženi?
- Očinska ljubav je jača nego ljubav prema ženi. Iako ta pesma nije bila neki veliki hit, meni je veoma draga jer je to pesma za mog sina, koji se pojavio i u spotu za nju. Hteo sam da jednog dana kad poraste ima tu uspomenu.

Četrdeset godina si na sceni. Kako održavaš vitalnost sada kad više ne možeš na snagu nego na iskustvo?- Iskustvo je bitno, ali treba, boga mi, i snage. Pogledaj, čoveče, Džegera, taj na svakom koncertu pretrči i po deset kilometara!

Kako se ti pripremaš, vidim da si u dobroj formi?- Pa vidi, Platon je još rekao da su dve najvažnije stvari u vaspitanju dece umetnost i gimnastika. Ja teram i jedno i drugo.

Vežbaš li?- Sad vežbam i kod kuće. Kupio sam i tu loptu za pilates, a ranije sam vežbao po klubovima. Idem na skijanje, jedrenje, leti plivam... Nekad sam trenirao i kung fu.

Vodiš li računa o ishrani?- Prilično, mada to ne znači da nekad ne pojedem šniclu ili ćevape ili burek... Prosto ne treba preterivati ni u čemu. Znaš ono, otrov je u velikoj količni smrtonosan, a u maloj lekovit.

Što reče dugovečni Kurosava: Može sve, ali umereno?- Tačno! To je budistički srednji put i kad bi se ljudi toga držali, ne bi bilo ekstremizma i svet bi bio u balansu. Organizam se razboli čim izađe iz balansa. Dakle, treba se puno kretati i jesti izbalansirano, i meso i povrće i voće, a to ja radim.

Kako ti kao rokeru izgleda ta izbalansiranost - nekad se bez straha preterivalo ,a sad moraš da povučeš ručnu?- To ti je kao reka: kad krene sa planine, onda je brzi potok koji ruši sve pred sobom i peni se, a kako dolazi prema dolini, smiruje se i nastavlja da teče polako; tamo gde se uliva u more je mirna kao ulje.

U vezi s tim, kako danas nastaju pesme, budući da te je nekad život stalno divlje ubacivao u inspiraciju, a sada si već mirno more?- Pesma je uvek intuicija. Kad prestaneš da misliš, onda možeš doći do konekcije sa nekim astralnim projekcijama. Na primer, Pol Mekartni je sanjao pesmu "Yesterday". Razmišljanje je neprijatelj kreativnosti, barem one iskonske.


Onda i najbanalnija pop pesma može da bude deo astralnog iskustva?- Pa, ne može! Banalne pop pesme se rade šablonski. One su kao hamburgeri.

Dejv Stjuard iz "Juritmiksa" jednom je ispričao kako je napravio hit pesmu i pozvao je Eni Lenoks da je čuje, a onda mu je ona rekla da je Bouvi tu pesmu snimio pre par meseci. Da li si ti imao sličnih iskustava?- Jeste, dešavalo mi se. Ali, bože moj, neki to rade i namerno (smeh).

U jednom trenutku si bio u grupi "4 asa" sa Rajkom Dujmićem, Vladom Kalemberom i Alenom Islamovićem. Kako si tamo zalutao?- U tom trenutku su karijere svih nas bile prilično u daunu. Sve je nekako pojeftinilo. Znaš, kad su svi zvezde, niko zapravo nije zvezda. Oni su me pozvali i ja sam video da je to prilika da nešto zaradim, a i da sviram svoje pesme koje sam bio radio za druge izvođače. Uostalom, ako neki pevači i pevačice mogu da bez problema prisvajaju tuđe pesme, ne vidim razlog zašto mi ne bi izvodili svoje vlastite pesme koje smo pisali za druge. To je bio neki krosover, ali vidiš da je danas opet takvo vreme. Klinci slušaju turbo-folk, pa dođu na rok koncert. Ranije je to bilo nezamislivo.


Je l' ti već dosadilo da te u intervjuima stalno pitaju za Džonija Štulića, sa kojim si sarađivao u "Azri", a ređe o tvojim projektima?- Džoni je snimio par mojih pesama, konkretno četiri, tako da "Azru" smatram i svojim projektom. To je zato što se ljudi uvek jagme za onim čega nema...

Ti mu onda dođeš kao neki Džonijev portparol?- Nije, baš sam to i Džoniju ispričao... Imao sam svirku sa svojim bendom pre nekog vremena i prilazi mi vrlo pristojan dečko i kaže: "Mogu li da vam postavim samo jedno pitanje?". Ja mu kažem: "Možeš ako pitanje nije: a gde je Džoni?" (smeh).

Čitao sam da ste se videli relativno skoro?- Jesmo, pretprošle godine. Bio sam na koncertu Pola Sajmona u Amsterdamu, pa sam otišao da ga obiđem...

On u Utrehtu trenira klince fudbal?- Ne, on je svojevremeno igrao fudbal, ali više ne igra.

Šta radi?- Snima. Evo sad je snimio "Odeon", kolekciju instrumentalnih stvari, ima to na Jutjubu, a inače je fenomenalno odsvirao Baha na gitari. Što uopšte nije lako. Pričali su da nije neki gitarista, ali on piše pesme s gitarom, malo ljudi to razume. To radi, prevodi, prepevava, čita...


Svi su se na neki način vratili na scenu, samo on nije. Kako objašnjavaš taj oblik osobenjaštva?- O tome bi ti bolje s njim mogao da popričaš...

Znam, nego te pitam kao muzičara, da li bi ti mogao da uradiš tako nešto, da se odrekneš dela svog života?- Nije se on odrekao ničega, nego samo on svira kod kuće, za sebe, i snima. Šta znam, možda je čoveku prosto dopizdelo... Ja ga razumem. Znaš, svako hoće deo Džonija... Možda je razočaran u ono što se ovde događa... Svako ima svoje razloge...

Sviraš na prostoru bivše Jugoslavije koji se sada zove "region". Kako ti sada deluje taj prostor, šta se promenilo od vremena kad je to bila tvoja država?- Potpuno mi je isto. Imam svoje prijatelje, imam ljude koji su mi dragi, putujem kao ranije istim putem koji je sada u boljem stanju...

Da li je moguće biti apolitičan u današnjem svetu i vremenu?- Kod nas je sve ispolitizovano. Svesno mi možda odbijamo da budemo politični, ali na nivou kolektivno nesvesnog svima nam je ispran mozak politikom. Nekad sam možda i doživljavao političare kao neke autoritete, ali to više nije tako. Više čak ni Dnevnik ne gledam. Problem je što ti ljudi koriste situaciju i na račun svih nas podmazuju svoje guzice i uzimaju ono što im ne pripada, a mi smo na neki način taoci toga. Trebaš biti duhovno opremljen da shvatiš da ti ljudi koji nas vode svoju poziciju i moć baziraju na totalno nevažnim stvarima u životu i da sve vreme forsiraju pogrešne vrednosti.

Šta čitaš i šta slušaš?- Trenutno sam pročitao autobiografiju Boška Petrovića, koji je inače svirao i na mojim albumima, kao i na "Azrinim", a inače je svirao sa kremom svetske džez scene... Pre toga sam pročitao - sad će zvučati kao da se kurčim - ali stvarno sam čitao Platonovu "Državu" i "Fedru"... Čitao sam Dilanove "Hronike", to mi je fantastično! Volim knjige koje mi otvaraju nove vidike i od kojih mogu nešto da profitiram u duhovnom smislu. U kolima slušam radio koji je odvratan da se maltene više ni ne može slušati, a kući slušam od Dilana preko "Bitlsa" do klasike, ponekad čak i džez i bluz. Mislim da postoji samo dobra i loša muzika, a ja slušam onu dobru, naravno.

Na kraju, imaš li neki savet za mlade ljude koji bi želeli da se bave muzikom?- Kupite fudbalsku loptu, pa na igralište i ćeraj (smeh).




Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Tagovi:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Magazin

Džet set