Bio glavni egzekutor tajne službe: Ubio ga "pijani Zvezdan Jovanović greškom"

Dako Ašanin (43) likvidiran je 1. jula 1998. godine dok je u svom kafiću "Koloseum" u elitnom beogradskom naselju Dedinje gledao fudbalsku utakmicu Holandija - Argentina. I to je otrpilike sve što je policija htela da se pojavi u javnosti, ko ga je ubio, zašto, pa čak i kako je likvidiran, ostalo je pod velom tajne.

Čovek koji je mnogo znao, mnogo radio za tadašnju SFRJ, očigledno je mnogima smetao i morao je da nestane i da bude zaboravljen.

Za njega su mnogi govorili da je poslednji Titov vojnik, koji je ostao veran nekadašnjem doživotnom komunističkom predsedniku i vrhovnom komandantu decenijama i posle Titove smrti. Ašanin to nije ni krio, imao je na zidu Titov portret i na to je bio ponosan. Nije krio ni da je radio za tadašnju tajnu službu, na eliminaciji političkih protivnika režima. Do smrti se deklarisao kao Jugosloven.

Poput mnogih iz nekadašnjeg jugoslovenskog podzemlja i Darko Ašanin je bio dete vojnog lica. Rođen je u Jajcu, sadašnjoj Bosni i Hercegovini, 1958. godine.

Bio je bokser, koji je sreću potražio na Zapadu, u Nemačkoj, kao i mnogi pustolovi tog vremena. Taj put je za mnoge bio isti, odlazak u podzemlje a zatim vrbovanje od strane neke od tajnih službi iz bivše Jugoslavije, Savezne ili Republičke.

Radio je kao izbacivač po diskotekama što mu je pružilo dobru priliku da upozna krem jugoslovenskog, pre svega srpskog podzemlja u Evropi i Nemačkoj. Te veze je održao do kraja života, a spisak njegovih poznanika bio je impozantan, od Ljubomira Magaša poznatijeg kao Ljuba Zemunac, koji je jedno vreme bio šef Jugo podzemlja u Nemačkoj, do Željka Ražnatovića Arkana.

Sa svojim kolegama iz podzemlja delio je i istu strast - voleo je kocku. Navodno je organizovao ilegalno kockanje i kao domaćin, na takozvanu "pikslu" uzimao je velike sume novca.

Osamdesetih godina vrbovala ga je Savezna služba, navodno je tadašnji istaknuti funkcioner Stane Dolanc oformio posebno Odeljenje u Saveznoj službi koja se bavila likvidacijom istaknutih članova političke emigracije. Darko Ašanin je bio jedan od egzekutora. Navodno je glavni čovek za regrutaciju kriminalaca da počnu da rade za "pravu stranu" i "našu stvar" išla upravo preko Darka Ašanina.

Foto: Foto: Printscreen/Facebook/Legende devedesetih

Njegovo ime se dovodilo u vezu sa likvidacijom albanskom emigranta sa Kosova Envera Hadrija 1990. godine u Briselu. Hadri je u kolima na semaforu čekao da se uključi zeleneo svetlo kada je na njega otvorena vatra iz automobila pored.

Nastavak te priče dobio je neočekivani obrt, mesec dana kasnije i to u Beogradu, u klubu "Nana" kada je ubijen bokser Andrija Lakonić. Tada je šira javnost prvi put čula da postoji neki Darko Ašanin i da je to neki opasni tip.

To ubistvo je razotkrilo mnoge mračne tajne i pokazalo da unutar jugoslovenskih službi besni ozbiljan međusobni rat. Andrija Lakonić je sedeo u separeu sa Veselinom Vukotićem i Darkom Ašaninom, a po nekim informacijama upravo su ta trojica i odradili "briselski posao". U jednom trenutku je došlo do svađe među trojicom saradnika i posle kraće svađe usledila je pucnjava. Lakonić je ostao na mestu mrtav.

Istragu je vodila beogradska policija, jedan od glavnih inspektora bio je Miroslav Bižić. Policajac je znao ko su trojica iz "Nane" i da su i ubijeni i dvojica osumnjičenih radili za Saveznu službu. Inspektor Bižić je pokušao da ih zaštiti, da zametne neke tragove, ali je usledio brz odgovor republičke tajne službe.

Svi pokušaji Saveznog DB da svoje pulene zaštiti, nisu uspeli, cela afera je isplivala u javnost, a na optuženičkoj klupi se našao i Miroslav Bižić. Ašanin, Vukotić i Bižić su osuđeni, Ašanin je uskoro oslobođen. Policajac je dobio samo uslovnu osudu, ali je ekspresno izbačen iz službe. Bižić je postao privatni detektiv, ali mu karijera nije dugo trajala, ubijen je 1996. godine u Novom Beogradu.

Ašanin se sklonio u Grčku, ali je tamo završio u zatvoru. Tokom pobune, kako je svojevremeno ispričao, u ćeliju su mu upala dva zatvorenika, njemu nepoznata. Napali su ga, jedan od njih ga je izbo nekim sečivom. Ko zna kako bi se sve završilo da Ašaninu nije pritekao u pomoć drugi zatvorenik, Rus, koji je krenuo da ga brani. Napadači su pobegli, Ašanin je preživeo, a posle je izvjavio da misli da su napadači bili Albanci i da je u pitanju bila osveta, najverovatnije za Hadrija.

Ašanin se kasnije vratio u Beograd, otvorio svoj klub. Mislio je da je siguran udomovini kojoj je služio ceo život. A onda je došao juli 1998. godine. Ašanin je gledao fudbalsku utakmicu kada su se začuli hici. Ostao je na mestu mrtav, Poginuo je možda i poslednji Titov vojnik.

Pušteno je nekoliko verzija njegovog ubistva, po jednoj on je ubijen rafalom iz automatskog oružja, po drugoj, likvidiran je hicem iz snajpera. Uviđaj i istraga su rađeni prilično traljavo, jer čini se da nije bilo prave volje da bude i rešeno.

Kasnije su se pojavila dva traga, jedan je vodio u Republiku Srpsku, jer je navodno jedan čovek odande platio likvidaciju Ašanina, a naručilac je bila osoba iz Srbije. I taj čovek iz Republike Srpske je kasnije likvidiran, tako da se svaki pokušaj istrage tu zaustavio.

Jedan od svedoka saradnik u procesu protiv pripadnika zemunskog klana, Dejan Milenković Bagzi, izjavio je da je svojevremeno jedan od vođa te kriminalne organizacije Dušan Spasojević izjavio da je Ašanina ubio "pijani Zvezdan Jovanović greškom". Ni taj trag nije do kraja istražen.