Narkomani teško izlaze iz "kandži" kriminala! Direktorka Specijalne bolnice u Drajzerovoj - ovo su najčešća krivična dela koja zavsinici prave

Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti dr Diana Raketić za Informer.rs objašnjava da pojedina grupa zavisnika završi u "kriminalnim vodama" i upravo ti koji pređu granicu zakona vrlo teško izađu iz "kandži" kriminala.

Dr Diana Raketić za Informer.rs govorila je o učestalosti pojave da zavisnici ogreznu u kriminalu i odmah istakla da je važno reći da nije tačno da je svaka osoba koja ima bolest zavisnosti automatski i kriminalac.

- Zavisnost je pre svega hroničan, recidivirajući poremećaj, bolest mozga, a ne moralna slabost - napomenula je direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, dali je ipak dodala da kod dela osoba, naročito kada bolest dugo traje, kada nema lečenja, kada postoji socijalno propadanje i kada je osoba uključena u ilegalno tržište droge, zavisnost može biti povezana sa različitim oblicima kriminalnog ponašanja.

Prema njenim rečima, najčešće se radi o imovinskim delima, sitnoj preprodaji, posedovanju, krađama ili drugim postupcima kojima osoba pokušava da dođe do novca za supstancu.

- Dakle, veza postoji, ali nije jednostavna i ne sme se generalizovati - napominje dr Raketić.

Naša sagovornica ističe da u odnosu na alkohol, duvan ili neke oblike bihejvioralnih zavisnosti, zavisnost od ilegalnih psihoaktivnih supstanci nosi veći rizik kontakta sa kriminalnim okruženjem, pre svega zato što je samo tržište droge ilegalno.

- Osoba koja koristi heroin, kokain, amfetamine ili druge ilegalne supstance najčešće mora da ih nabavlja kroz kriminalne, ilegalne kanale, čime se povećava rizik da bude uvučena u krug dugova, preprodaje, ucena, nasilja ili drugih nezakonitih aktivnosti. Posebno su rizične opioidne zavisnosti i zavisnosti od stimulansa, jer mogu dovesti do izražene psihičke i fizičke potrebe za supstancom, što povećava verovatnoću impulsivnih i rizičnih ponašanja - objašnjava naša sagovornica.

Foto: Instagram video printscreen

Kako kaže dr Raketić, često se dešava i da zavisnici od narkotika konzumiraju drogu koju
preprodaju, ali da ne treba reći da je to pravilo za sve.

- Postoji kategorija takozvanih "korisnika-preprodavaca“, odnosno osoba koje deo droge prodaju kako bi obezbedile novac ili supstancu za sopstvenu upotrebu. To se najčešće viđa na nižim nivoima ulične distribucije. Međutim, na višim nivoima organizovanog kriminala situacija je drugačija i tamo nisu nužno svi akteri zavisnici. U kliničkoj praksi često vidimo da osoba koja je već razvila zavisnost vremenom gubi granice, ulazi u dugove i pristaje na ponašanja koja ranije ne bi prihvatila, uključujući i preprodaju manjih količina - napominje naša sagvornica.

Doktorka ističe ida je veoma teško na putu oporavka zavisnika, naročito onih od narkotika, da se oslobode iz "kandži" kriminala, ali da je moguće.

- Oporavak nije samo prestanak uzimanja droge. To je proces promene celokupnog načina života. Osoba mora da prekine kontakte sa sredinom u kojoj se droga nabavlja, koristi ili preprodaje, da se suoči sa dugovima, pritiscima, starim obrascima ponašanja, a često i sa posledicama ranijih krivičnih dela. Zato lečenje mora biti dugotrajno, strukturisano i multidisciplinarno. Potrebni su medicinski tretman, psihoterapija, rad sa porodicom, socijalna rehabilitacija, podrška za zapošljavanje i jasna distanca od kriminalnog okruženja. Bez toga, rizik od povratka i u drogu i u kriminal ostaje visok - jasna je direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Foto: Shutterstock

Kako objašnjava, jedini ispravan put je lečenje, a ne osuđivanje.

- To znači stručno vođen, kontinuiran i individualno prilagođen tretman. Kod opioidne zavisnosti to često podrazumeva farmakoterapiju, psihosocijalni tretman, rad na motivaciji, prevenciju relapsa i dugoročnu podršku. Cilj nije samo apstinencija, već stabilizacija osobe, povratak dostojanstva, odgovornosti, porodici, radu i društvu. Zavisnost se ne rešava pretnjom, stidom ili izolacijom, već sistemskim lečenjem, jasnim granicama, podrškom i odgovornošću. Kada osoba dobije adekvatan tretman i kada se uključi u zdravu životnu strukturu, značajno se smanjuje i rizik od kriminalnog ponašanja - kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, na kraju, važno je naglasiti da se problem zavisnosti, posebno kada je povezan sa kriminalnim ponašanjem, ne može rešavati izolovano. Neophodna je stalna i dobro koordinisana saradnja zdravstvenog sistema, socijalne zaštite, porodice, obrazovnog sistema i organa unutrašnjih poslova.

- Samo povezanim delovanjem moguće je istovremeno obezbediti lečenje, zaštitu društva, smanjenje kriminaliteta i stvarnu šansu da se osoba vrati u funkcionalan i dostojanstven život. Zavisnost nije samo zdravstveni, niti samo bezbednosni problem — ona je društveni problem koji zahteva zajednički, odgovoran i kontinuiran odgovor svih sistema. Posebno mesto u odgovoru društva mora imati prevencija, jer je uvek delotvornije sprečiti razvoj zavisnosti nego lečiti njene posledice. Prevencija mora početi rano — kroz porodicu, školu, zdravstveni i obrazovni sistem — uz kontinuiranu edukaciju mladih, jačanje životnih veština, prepoznavanje rizičnih ponašanja i dostupnu stručnu podršku. Ulaganje u prevenciju istovremeno znači ulaganje u zdravlje, bezbednost i budućnost celog društva - napominje dr Raketić.

Foto: Shutterstock

Isitče da prevencija ne sme biti povremena kampanja, već trajna društvena strategija.

- Svako dete i mlada osoba do kojih stignemo na vreme predstavljaju jednu moguću sprečenu zavisnost, jednu sačuvanu porodicu i jedan život vraćen zdravom putu - zaključuje dr diana Raketić.

BONUS VIDEO