"Sekirom sam ubio brata zbog bureka!" Saslušan optuženi za stravičan zločin u Nišu: " Mrzelo me, vređao me je, pao mi je mrak na oči..."

Vladimir Vacić (47) iz Niša priznao je juče pred Višim sudom u tom gradu da je 7. aprila ubio brata Bobana (52) - i to posle svađe oko bureka!

Optuženi je kazao da ga je brat kobnog dana u porodičnoj kući u Kunovićkoj ulici terao da mu donese burek, a pošto je Vladimir to odbio, Boban je, navodno, počeo da ga vređa i kinji. Vladimir tvrdi da mu je tada pao mrak na oči i da se samo seća kako je video sekiru u hodniku...

Optuženi Vacić je, inače, odmah na početku jučerašnjeg suđenja negirao da je reč o svirepom, takozvanom teškom ubistvu, za šta mu preti doživotna robija.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

 

- Nije bilo na svirep način, bilo je ili ja njega, ili on mene. Boban je bio zavisnik od narkotika, bio je HIV pozitivan i godinama me je maltretirao, zbog čega sam više puta pokušao da se ubijem. Situacija je kulminirala kobnog dana kada me je Boban terao da idem da mu kupim burek, a mene je mrzelo. Uleteo je kod mene u sobu i polomio mi televizor i mobilni telefon. Uzeo mi je svu hranu i cigarete... Psovao me je, nazivao "toponičarem" jer sam se lečio na pshijatriji u Gornjoj Toponici, pretio mi da će me smestiti u ludnicu i da neću moći da izađem - ispričao je Vladimir, i dodao:

- Pustio sam muziku i gledao u jednu tačku da skrenem misli. Srce mi se zgrčilo od bola. Pošao sam do prodavnice da se napijem ili do tetke da se isplačem. Dok sam silazio niz stepenice počelo je da mi se mrači pred očima. Poslednje čega se sećam je sekira koja je stajala u hodniku...
Optuženi je potom opširno govorio o svoim odnosu sa bratom, za kog je rekao da je "psihopata od rođenja".

- Ceo život me je maltretirao. Bio je manji i slabiji od mene, ali luđi i plašio sam ga se. Zbog njega sam pre tri, četiri godine sebi presekao vene. Pokušao sam i da se obesim, ali nisam uspeo. Psihički sam oboleo zbog njega. Uvek je imao u blizini sekiru, palicu ili šipku, a u krevetu je krio nekoliko noževa jer je bio u sukobu sa nekim ljudima. Nije mi davao po tri, četiri dana da jedem. Psovao me je, vređao, trpeo sam torturu kao u logoru. Šest meseci posle smrti majke, nakon što smo ostali sami, nisam mogao više da izdržim. Popio sam litar varikine, ali i to sam preživeo. Prošle godine u septembru nekoliko puta me je udario po nosu iz čista mira. Prijavio sa ga policiji, oni su došli i rekli nam da se smirimo, inače ćemo obojica da završimo u psihijatrijskoj bolnici u Toponici. Ja sam tada rekao da odustajem od prijave - kazao je Vladimir.

Zatvor ili ludnica

Nemanja Bogdanović, Vladimirov branilac po službenoj dužnosti, takođe smatra da se u ovom slučaju radi o ubistvu na mah, a ne o teškom ubistvu.
Na drugoj strani, Više javno tužilaštvo predložilo je da se Vladimiru izrekne mera obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, jer je veštačenjem utvrđeno da on u trenutku zločina nije bio uračunljiv.
Krajnju reč o tome da li će optuženi završiti u zatvoru ili na lečenju daće Viši sud u Nišu.

Lečen na psihijatriji čak 14 puta

Vladimir je posle zločina sačekao policajce na ulici, ispred kuće, a potom je na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu ispričao da je od 1996. do 2000. godine čak 13 ili 14 puta lečen u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici. Kazao je i da većinu medicinske dokumentacije nema pošto mu je brat Boban ranije uzeo nalaze kako bi olakšao sebi poziciju u postupku koji se vodio protiv njega zbog posedovanja droge, pravdajući se da mora da bude na slobodi pored brata, kog je izveo iz ludnice.