Direktor Kancelarije za borbu protiv droge upozorava: Diler i kupac nisu prijatelji, marihuana nije bezopasna!

Kupac je dileru običan plen i gleda ga samo kroz novac. Posebno je opasno što sve više mladih veruje da marihuana nije droga, a ona je danas deset puta jača nego pre deset godina. Zavisnost dođe toliko brzo da niste ni svesni, napominje Milan Pekić

"Diler droge i kupac nikada nisu prijatelji, i to je velika zabluda kod mladih koji konzumiraju narkotike. Kupac je dileru običan plen i gleda ga samo kroz novac. Posebno je opasno što sve više mladih veruje da marihuana nije droga, a ona je danas deset puta jača nego pre deset godina. Zavisnost dođe toliko brzo da niste ni svesni...", ovo poručuje Milan Pekić, dugogodišnji direktor Kancelarije za borbu protiv droge, čiji se tim uz saradnju sa drugim državnim ustanovama i institucijama neumorno, 365 dana u godini, bori protiv ove opasne pošasti.

Opasne zablude

Pekić je odmah na početku razgovora želeo da razbije opasnu zabludu oko takozvanih "lakših" droga.
- Postoji blaži i jači otrov, tako je i sa drogama, ali sudbina konzumenata i u jednom i u drugom slučaju je potpuno izvesna. Jedna vas ubije za sat, a druga za tri sata ili nekoliko godina. U svetu ima čak 296 miliona konzumenata i, što je još gore, veliki broj njih ima razne bolesti poput hepatitisa, side i ostalih. Na nivou Evropske unije procenjuje se da ima oko 80 miliona konzumenata droge starosti od 15 godina pa naviše. Najrizičnija grupa su mladi ljudi, a sve više njih veruje da marihuana nije droga. Mladi ne mogu da shvate da marihuana jeste droga, ona je danas u odnosu na pre deset godina deset puta jača. Gaji se uz pomoć posebnih hemikalija i pesticida i stvara veliku zavisnost, to je zlo kome moramo da se suprotstavimo - ističe naš sagovornik.

Foto: Direktor Kancelarije za borbu protiv droge Milan Pekić /foto:Maša Banđur

Pekić dodaje da se u našoj zemlji Srbiji najviše koristi marihuana, koja najčešće dolazi u Srbiju iz Albanije.
- Kad je reč o heroinu, oko 65 odsto te droge dođe u Srbiju takozvanom "balkanskom rutom" iz Avganistana i Turske. Stvar se malo promenila kada su na vlast u Avganistanu došli talibani, pa je uzgajanje opijumskog maka, koji je sirovina za narkotike, u velikoj meri suzbijena. Međutim, porasla je proizvodnja sintetičkih droga, koje su takođe izuzetno opasne - objašnjava Pekić.
Naš sagovornik napominje da narko-karteli raspolažu velikim novcem, pa se dovijaju na razne načine da prošvercuju narkotike preko graničnih prelaza.
- Kokain se najčešće švercuje u brodskim kontejnerima, to je jako teško kontrolisati, a krijumčari daju mašti na volju, pa kriju narkotike na razne načine - rekao je Pekić, i dodao da je u Srbiji u prvih 11 meseci 2023. bilo čak 12.000 zaplena narkotika, pri čemu je oduzeto oko šest tona droge.

Uradite test!

Direktor Kancelarije za borbu protiv droga apeluje na sve koji posumnjaju da imaju problem sa narkoticima da urade test koji će im ukazati na to koliko duboko su "zaglibili" u ovaj problem.

- Postoji jedinstveni test, koji je anoniman. Ukoliko niste svesni ili niste sigurni da imate problem sa drogom, javite se kod nas, uradite test, mi smo tu praksu preuzeli iz Belgije. Bitno je da sebe dobro procenite da li ste u problemu ili niste, jer neko smatra da je samo "vikend konzument" i da može lako da se reši droge, a zapravo se vara. Sve te konzumacije platićete svojim zdravljem, a ne samo novcem. Živimo u teškom vremenu, naša porodica je izgubila značaj i uticaj, a mladim ljudima je najbitnije poverenje. Ako neko i pogreši, dajte da mu kao društvo pomognemo, ne možemo samo da osuđujemo. Zato ponovo apelujem na mlade, sve vrste droga su štetne, a oni koji zarađuju od droge vide vas samo kao plen, nikako kao prijatelja, i nijedan problem se neće rešiti uzimanjem droge - ističe Pekić.

Foto: Ilustracija

Porodica i društvo ključni u borbi

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.