Tokom prošle godine bilo je 207 slučajeva rodno zasnovanog nasilja: Najviše podrške pruženo osobama mlađim od 24 godine

Služba za podršku žrtvama i svedocima rodno zasnovanog nasilja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i kontakt lica iz osvnovnih javnih tužilaštava na području grada su od 1. januara do 31. decembra 2023. godine pružili podršku u 207 slučajeva ove vrste krivičnih dela.

Najviše žrtava kojima je pružena podrška su osobe mlađe 24 godine, njih 46, potom žrtava u starosnoj dobi od 35 do 44 godine, njih 44, zatim u starosnoj dobi od 45 do 54 i dobi preko 65 godina po 31 žrtva, u dobi od 25 do 34 godine 30 žrtava i u dobi od 56 do 64 ukupno 25 žrtava.

Kada je reč o polnoj strukturi žrtava njih 157 su osobe ženskog pola, a 50 muškog pola. Među njima je najviše bilo žrtava krivičnog dela Nasilje u porodici, čak 173, dok su ostale žrtve drugih krivičnih dela rodnozasnovanog nasilja kao što su Trgovina ljudima, Silovanje i druga.

Foto: clipart

Podesećamo da oštećena lica, odnosno žrtve, kroz podršku Službe dobijaju pravovremene informacije, informišu se kako izgleda krivični postupak, zatim o svojim pravima koja mogu da ostvare, a sa kojima pre toga obično nisu bile upoznate.

To su, pre svega, pravo na status posebno osetljivog svedoka i punomoćnika o trošku države.

Žrtvama se daju i obaveštenja ko su stranke u postupku, kako izgleda pojedina faza, pojašnjavaju im se pravni termini, zatim kojim organizacijama dalje mogu da se jave ukoliko im je potrebna psihosocijalna podrška, bez diskriminacije po bilo kom osnovu.

Foto: VJT

Cilj ovakog postupanja je da se svakom svedoku ili žrtvi rodno zasnovanog nasilja olakša učešće u postupku, te da se pored pružanja neophodnih informacija o samom postupku, prepozna da li je žrtvi neophodna dalja podrška neke od organizacija civilnog društva koje pružaju specijalizovane vidove podrške ženama sa iskustvom nasilja ili centara za socijalni rad, a zatim da se upute na neku od njih.

Takođe, ovaj vid podrške značajan je i da bi osoba koja je pretrpela neki oblik nasilja bila osnažena i istrajna u daljem toku krivičnog postupka, saopštava Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je, podsećaju u saopštenju, Službu uspostavilo polazeći od ratifikovane Istanbulske konvencije koja je propisala obavezu države da se obezbede savetnici u oblasti svih oblika rodno zasnovanog nasilja, kako bi pomogli i dali podršku žrtvama i tokom istrage u vezi sa krivičnim delima predviđenim ovom konvencijom – krivičnih dela rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama.

U skladu sa Konvencijom, država treba da preduzme neophodne mere zaštite prava i interesa žrtava, uključujući njihove posebne potrebe kao svedoka, u svim fazama istrage koja uključuje i obaveštavanje žrtava o njihovim pravima i raspoloživim uslugama, obezbeđivanje da se gde god je moguće izbegne susret žrtava i učinilaca, čime je još jednom javnom tužilaštvu nametnuta obaveza da se stara o potrebi ove kategorije, posebno ranjivih žrtva.

Ova obaveza je još jednom podvučena u Bazičnom izveštaju evropske komisije GREVIO iz januara 2020. godine koja je podsetila na nužnost da se podrška obezbedi tokom čitavog krivičnog postupka i to odmah od istrage.

Foto: Informer/shutterstock

Istu obavezu predviđa i novi Zakon o javnom tužilaštvu koji podvlači da su javni tužioci dužni da štite ljudska prava, posebno vodeći računa o oštećenima i da su dužni da spreče svaki vid diskriminacije. Kako je nasilje prema ženama i devojčicama kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije, te da pričanje o preživljenom nasilju dodatno povređuje žrtvu i vraća je u traumatično iskiustvo, to je bilo nužno pružiti posebnu podršku baš ovoj kategoriji žrtva.

Više javno tužilaštvo pre godinu dana uspostavilo "sestrinsku" službu ranije uspostavljenoj Službi za informisanje i podršku oštećenim licima i svedocima u krivičnom postupku, oslanjajući se na već pomenutu konvenciju, preporuke GREVIO komisije, ali i Strategiju o sprečavanju i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama za 2021 – 2025.

Mala mreža podrške napravljena je na području stvarne i mesne nadležnosti Višeg javnog tužilaštva koje koordinira radom šest osnovnih javnih tužilaštava na području Beograda u ovoj oblasti i to kao bi ova usluga bila dostupna svakoj žrtvi na isti način, što je takođe jedna od preporuka GREVIO komisije.