Advokat Božović ogorčen na roditelje ubice: Miljana i Vladimir vređaju žrtve, jedini nisu dali izjave

Strašna tragedija koja se dogodila 3. maja u OŠ ''Vladislav Ribnikar'' u Beogradu ostavila je neizbrisiv trag na mnoge živote. Kosta Kecmanović je počinio masakr u kojem je ubio devetoro svojih vršnjaka i školskog čuvara.

U jeku složenog i emotivnog parničnog postupka koji je pokrenula porodica ubijene dece i čuvara škole suočavamo se s novim obrtom.

Nastavak suđenja, zakazan za kraj oktobra, izazvao je dodatnu pažnju zbog sudskog naloga za neuropsihijatrijsko veštačenje članova porodica žrtava. Ova odluka, koja je iznenadila mnoge, otvara brojna pitanja o daljem toku postupka i mogućim implikacijama. 

U emisiji "Uranak" na televiziji K1 razgovaramo sa advokatom Ognjenom Božovićem, koji će nam objasniti šta možemo očekivati u nastavku suđenja.

Foto: Informer/Maša Banđur

 

- Krajem prošle i početkom ove godine saslušani su svi tužioci, porodice ubijenih, roditelji, braća, sestre, njih je ukupno bilo 27. Nakon toga je pristupljeno fazi saslušanja svedoka odgovornih lica u školi i ljudi koji su imali neposredni kontakt s maloletnim počiniocem zločina. Svi su dali izjave, jedini koji se nisu pojavili su roditelji maloletnog ubice Vladimir i Miljana Kecmanović - rekao je advokat i dodao: 

- Vladimir Kecmanović je došao u sud, ali je odbio da da iskaz, što je još gora stvar koja je mogla da se dogodi za roditelje žrtava. Dali su jedno poluuvredljivo obrazloženje i za majku i za oca, a to je da oni ne mogu da prolaze kroz tu traumu. Imajući u vidu da su ljudi koji su izgubili decu došli na sud, otvorili srce i dušu i objasnili kakve su stravične događaje preživeli i kako je to na njih uticalo, a onda čujete da Vladimir i Miljana ne mogu da prolaze kroz tu traumu iako su porodice žrtava došle da ih vide i čuju tog dana. Majka se uopšte nije pojavila. Sud ju je zvao tri puta, nijednom se nije pojavila. Prvi put je dala obrazloženje da ona treba da bude saslušana u krivičnom postupku i da, dok ne da iskaz tamo, ne želi da daje iskaz u parnici. Sud je i tu želeo da izađe u susret i da u parničnom postupku zatvori taj deo suđenja za javnost, međutim, ni to im nije bilo dovoljno.

- U parničnom postupku niko stranku ne može da primora da da iskaz. Ako se ne pojavi ili uskrati davanje iskaza, sud primenjuje pravilo o teretu dokazanjiva. To znači da on ceni šta znači to što su uskratili iskaz ili se nisu pojavili.

Advokat objašnjava i koji parnični postupci se vode protiv porodice Kecmanović:

- Dve vrste postupaka se ovde vode. Krivični postupak, koji se vodi protiv roditelja za krivičnu odgovornost, koji rezultira u potencijalnim zatvorskim kaznama, i imamo građanske postupke, parnične, koji se vode radi utvrđivanja građansko-pravne odgovornosti, odgovornosti za vaspitanje, podizanje maloletnika ili druge vrste objektivne odgovornosti; kod škole je to vršenje nadzora nad učenicima ili objektivne odgovornosti po osnovu pravičnosti, ako je u pitanju maloletno dete, roditelji su objektivno upućeni da odgovaraju za njegove radnje i naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i straha zbog smrti bliskog lica. Nematerijalna šteta je taj neopipljivi deo u našoj pravnoj teoriji, koji iznedruje neku vrstu zadovoljenja kroz dobijanje određenog novčanog iznosa jer drugačije ne postoji.

Foto: Informer/Maša Banđur

 

U kom pravcu ide odbrana Kecmanovića?

- Nikako nije jasno u kom pravcu ide odbrana Kecmanovića jer smo mi godinu dana čekali da čujemo zbog čega porodica Kecmanović nije odgovorna za radnje koje je preduzelo njihovo dete. Mi to i danas ne znamo. Kroz određene procesne instrumente (podnete podneske, držanje na ročištima ili pitanja upućena svedocima) oni žele svoju odgovornost da prebace na treća lica. Bez obzira na to da li je to škola ili instruktori u streljani, oni na svaki način pokušavaju da skinu odgovornost sa sebe. To takođe vrlo glasno govori o njima iako ih nismo čuli - dodaje.

Advokat naglašava da je najveća odgovornost na roditeljima.

- Mi parnični postupak vodimo praktično protiv počinioca, njegovih roditelja, i protiv škole. Za nas su svi solidarno odgovorni, najveća odgovornost je na maloletnom počiniocu. Jasno je da je on s namerom počinio krivično delo, kao i da se pripremao za njega. Znamo da se on predao nakon toga, to ne radi osoba koja nije svesna šta radi. Ne postaje se to tek tako, on je imao skoro 14 godina kada je to uradio. Gde su njegovi roditelji bili svih tih godina - priča advokat i nastavlja: 

- Parnični postupak stavlja odgovornost na školu, koja je trebala da prepozna to, bez davanja bilo kakvih naznaka da su oni odgovorni. Oni žele da prikažu da oni to nisu mogli ni da pretpostave i da nije bilo nikakvih naznaka da će se tako nešto dogoditi. I ako i jeste, da je to trebala škola da prepozna. Iz dosadašnjeg toka parničnog postupka možemo da zaključimo da to nije tačno. Sigurno su roditelji imali veoma dobar uvid u držanje i ponašanje svog deteta i znali su da je bilo potrebno preuzeti korake vaspitnog ili nekog drugog karaktera, a da su oni to propustili da urade. Ko je odgovoran ako otac da vatreno oružje u ruke detetu od 12 godina, ako ne taj otac? Ko je odgovoran ako majka pristane na takav vid ponašanja? Za mene i za svakog normalnog građanina ove zemlje takav vid ponašanja nije prihvatljiv. Nije normalno da detetu od 12 godina date vatreno oružje u ruke i vodite ga u streljanu da puca u mete. S druge strane, imate dete koje je potpuno zapostavljeno od roditelja. Kasni u školu, roditelji ne znaju da kasni, kako je to uopšte moguće? Po mom mišljenju, i to je pokazatelj jednog potpuno nesavesnog roditeljstva - dodao je.

Foto: Tanjug

 

Svedočenje pedagoga

- Kod pedagoga je bila toliko naglašena nervoza da je sudija morala nekoliko puta da reaguje. Iskaz je u ogromnoj meri kontradiktoran. Sam pedagog je bio kontradiktoran u iskazima unutar te sudnice, ali i iskazima drugih svedoka koji su izneti u postupku. Kontradiktorno je bilo vanredni inspekcijski nadzor je pokazao da pedagog nije vodio evidenciju o svom radu. Kada smo je pitali da li je vodila, rekla je da jeste. Međutim, kada smo je pitali da li je učestvovala u postupku promene smene, takođe je potvrdila, ali na pitanje gde se nalazi evidencija koju je vodila, nismo dobili odgovor. To je samo jedan od primera gde ona tvrdi da nešto postoji, a nije tako. I izjava gde su oni zajednički doneli odluku da maloletni počinilac promeni smenu, a mi imamo pisane dokaze da 30. avgusta je odbijen zahtev za promenu, a onda 31. škola je promenila mišljenje i prihvatila zahtev. Niko nije dao jedinstven odgovor i svi se razilaze u davanju odgovora. To je sada taj deo koji će sud ceniti i koji ćemo mi u narednom periodu osporiti po svakoj stavci koja nije bila kako treba - kazao je.