Osveta "rakovičana" u Žarkovu: Crnogorac izrešetan na semaforu iz "kalašnjikova"!

Veselin Vesko Božović (36) iz Bijelog Polja, nekadašnji član obezbeđenja firme "Interspid" čiji je vlasnik bio Vladan Kovačević Tref, ubijen je pre tačno 22 godine u beogradskom naselju Žarkovo.

Njegova nevenčana supruga Snežana Mitrović je tom prilikom teško ranjena, dok je četvorogodišnji sin Boris lakše povređen. Za ovo ubistvo bila je optužena "rakovička grupa", ali je tužilac odustao od optužnice, tako da je ta likvidacija do danas ostala zvanično nerasvetljena.

Bijelopoljac i njegova supruga teško su ranjeni tog 6. septembra 2002., oko 21 čas, na uglu Trgovačke i ulice Josipa Debeljaka.

Dvojica napadača iz "audija", bez registarskih oznaka, prišli su im na semaforu i ispalili iz "kalašnjikova" više hitaca na crni džip "mercedes M55" bosanskih tablica, koji je vozio Božović, i sivi "BMW X5" u kom je bila Snežana sa dečakom. Veselin je preminuo posle par dana u UC.

Stojke i ekipa se izvukli

Vođa "rakovičana" Nebojša Stojković Stojke, Dragan Savović Savke i Nenad Perić Perke uhapšeni su u vreme akcije "Sablja" i tada su priznali u policiji ubistvo Božovića, kao i Miroslava Sekulića nepunih godinu dana ranije.

Međutim, u istražnom postupku i na suđenju odlučili su da se brane ćutanjem. U međuvremenu, Ustavni sud oglasio je neustavnim neke mere donete za vreme vanrednog stanja, koje je uvedeno posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

Na kraju, Okružni sud je septembra 2004. iz spisa izdvojio zapisnike sa saslušanja u policiji. Suđenje je nastavljeno, ali je postupajući zamenik tužioca u februaru 2006. odustao od optužnice da je Stojke sa Savovićem ubio Sekulića, kao i da su sva trojica ubili Božovića.

I sam Stojković je bio na meti atentata u avgustu 2017. kada je izrešetan u Barseloni. Tada je jedva preživeo, a jedan metak mu je završio u glavi. Pozadina tog slučaja takođe je do danas ostala nerasvetljena.

Foto: Public

Kontroverzni Božović je, inače, i pre likvidacije bio dobro poznat policiji. Na njega je takođe pokušan atentat i 1. aprila 2000. na Čukaričkoj padini. Dok je sedeo u "audiju", dvojica napadača ispalili su na njega osam hitaca iz pištolja CZ i pogodili ga u nogu i stomak.

Kidnapovan iz autobusa!

Ponovo je bio u žiži javnosti 23. novembra 2000. kada je na spektakularan način "kidnapovan" iz autobusa, u kojem su ga dvojica policajaca sprovodila za Bijelo Polje, gde se teretio za pokušaj ubistva. 

Četvorica putnika autobusa "Niš ekspresa", koji je vozio na liniji Subotica - Podgorica, izvadili su tada pištolje u Stepojevcu, razoružali policajce i naredili vozaču da stane. Skinuli su Božoviću "lisice" i utrčali u dva džipa, beogradskih registracija, koja su u međuvremenu pristigla.

Jednog policajca poveli su kao taoca, ali su ga izbacili pedesetak metara dalje i nestali bez traga. Posle toga, o Božoviću se ništa nije znalo do hapšenja u Nišu, 6. jula 2001.

On je tog dana priveden uveče u kladionici "Obilić", intervencijom četiri ekipe niškog SUP-a kako bi se otklonila svaka opasnost po goste u objektu.

Bio je u društvu Nišlija Dragana Jovanovića Ganeta, bivšeg pripadnika 63. padobranske brigade, i Dragiše Matića Giše, koji su imali ulogu njegovih telohranitelja, kao i Vojkana Živkovića, koji mu je u Nišu iznajmio stan gde se krio poslednjih mesec dana. 

Policija je kod njih našla pištolje "zbrojevka" i "beretu". Za Božovićem se u tadašnjoj SRJ tragalo zbog nekoliko krivičnih dela, kao i zbog naredbe bjelopoljskog suda.

Dan posle hapšenja, on je policijskim helikopterom sproveden u Beograd, gde je protiv njega bila u toku istraga za falsifikovanje isprave i neovlašćeno držanje vatrenog oružja. Tada mu je određen jednomesečni pritvor.

Saradnik italijanske mafije

Verovalo se da je Božović bio jedan od šefova crnogorskog podzemlja i blizak saradnik italijanskih mafijaša, kao i da je povezan sa organizatorima šverca cigareta iz Italije u Crnu Goru i Srbiju.

Sumnjalo se da je bio umešan i u neka nerasvetljena ubistva u Beogradu. Mnogi koji su ga poznavali tvrdili su da je imao čvrste veze u policiji, pa je svaki put kada je bio privođen, najmanje tri puta tokom 1999. i 2000. godine zbog posedovanja oružja, ekspresno puštan na slobodu.