Ovaj prekršaj je "ubica na putevima"! Protiv njega policija će se boriti na ovaj način

Tokom 2023. godine u saobraćaju je procesuirano više od 1.400.000 različitih prekršaja, a preko pola miliona odnosi se na prekoračenje brzine, a to je prekršaj koji je, kako iz policije često kažu, "najveći ubica na putevima".

Samo u Beogradu 51 kamera registruje prekoračenje brzine, a na četiri najprometnije raskrsnice postavljene su nove kamere, koje, kada MUP proceni, beleže i nepropisno korišćenje mobilnog telefona, nevezivanje pojasa i prolazak na crveno.

Kazne stižu na adresu prebivališta, a postoji posebna procedura ako prekršaj učini lice koje nije vlasnik vozila koji je zabeležen na kamerama MUP-a.

 

Foto: Miloš Rafailović

 

- Kada sistem za automatsku detekciju putem video nadzora usnimi vozilo koje je u prekršaju, na osnovu registarskog broja vozila, MUP poziva vlasnika vozila da se u zakonom predviđenom roku od osam dana izjasni o tome koje spornog dana u spornoj situaciji ovaj delikt počinio. Ukoliko to nije vlasnik vozila, vlasnik vozila je dužan da dostavi pisanu izjavu overenu kod notara od strane lica koja je tog spornog dana zapravo prekršaj učinila - kaže Dejan Stević, potpukovnik Uprave saobraćajne policije.

Najčešći prekršaj u saobraćaju je prekoračenje brzine, a iz MUP-a kažu da je upravo brzina najveća ubica na putevima Srbije.

Okanović: Izuzetno korisne iz aspekta bezbednosti

Damir Okanović iz Komitet za bezbednost saobraćaja smatra nove kamere sa automatskim beleženjem prekršaja izuzetno korisnim iz aspekta bezbednosti.

- Bitno je da pozicija tih kamera bude apsolutno javno dostupna i da vozači budu upoznati sa time na terenu jer one ne služe da povećaju broj kazni, već da smire saobraćaj i smanje mogućnosti nastavka saobraćanja nezgode - ističe Okanović.

Trenutno u Srbiji 131 kamera beleži ove vrste saobraćajnih prekršaja, a očekuje se da ih stigne još pre svega u veće gradove.

Kazne i do 140.000 dinara

 

Foto: printscreen

 

Ukoliko osoba napravi prekršaj u tuđim kolima kazna nedostavljanja podataka o licu koje je izvršilo delo se kreće između 100.000 i 120.000 dinara. Visina novčane kazne zavisi od težine učinjenog prekršaja. Najmanja kazna sledi za nevezivanje pojasa i korišćenje mobilnog telefona, dok prekoračenje brzine može da osiromaši vozačev džep za 140.000 dinara, ali i vozačku dozvolu za 15 kaznenih poena ukoliko prekoračenje brzine bude iznad 70 km na čas.

Ako dostavljanje kazne bude neuspešno više od dva puta, stiže i na oglasnu tablu MUP-a. Problem može da nastane kada građani ne prime blagovremene obaveštenje da su načinili prekršaj, a samim tim ni da se protiv njih vodi postupak. U takvim slučajevima i obična kazna za nepropisno parkiranje može da preraste u trošak kao za polovan auto.

Advokat: Kazna na kućnu adresu ponekad stigne za šest meseci

 

Advokat Vladimir Miljević rekao je da kada su u pitanju prekršaji koji su dokumentovani na uređajima za automatsku detekciju prekršaja, nažalost, ne postoji apsolutno pravilo u pogledu toga koliko će vremena proći dok na adresu vlasnika automobila stigne kazna.

- To može da bude i nekih 15 do 20 dana, a u praksi se dešavalo da to bude i preko 6 meseci. Tako da čak i blizu toga roka relativne zastarelosti koji je u našem zakonodavstvu propisan na godinu dana. Izvući neki zaključak o nekom univerzalnom pravilu je izuzetno teško jer je praksa u pozivanju vlasnika vozila prilično šarenolika - kaže Miljević.

Govoreći o tome kako su se pojedini građani žalili na to da su tek od izvršitelja saznali da su napravili prekršaj, advokat kaže da postoje veliki propusti u blagovremenom pozivanju građana na njihove obaveze.

 

Foto: RINA

 

- Što se saobraćajnih prekršaja tiče, mi tu nemamo izvršitelja, nemamo kamate. U pitanju su postupci koji izvršenu postupku sprovodi nadležni Prekršajni sud. Kada govorimo o situacijama gde postoje kamate i troškovi izvršitelja, to su najčešće neplaćene doplatne karte za parkiranje. Dakle, tu govorimo o dozvoljenom parkiranju koje nije bilo plaćeno u roku, pa onda dolazimo u takvu situaciju. Ali postoji nešto što je istovetno i za jednu i za drugu situaciju. To je pozivanje građana, odnosno propusti u njihovom obaveštavanju da postoji neka njihova obaveza - ističe sagovornik.

Takođe, naglasio je da te kazne ne stižu u obliku žutih potvrda, za kojih je rok preuzimanja u pošti pet dana več putem standardizovanih S koverta.

- Kada govorimo o saobraćajnim prekršajima, to su koverte S7, gde je rok za preuzimanje 15 dana i to ne u pošti, već kod nadležnog organa. Tu ne bi smelo da se desi da mi kao građani ne znamo ko nam šalje poziv i gde treba da preuzmemo - podvlači Miljević.

Ukoliko se vlasnik vozila uopšte ne odazove, ili ne živi više na toj adresi, može doći do toga, kaže advokat, da bude osuđen u odsustvu, ako im je od strane nadležnog Prekršajnog suda predočeno da se presuda može doneti bez njegovog saslušanja.

- Vodeo bih da iskoristim ovu priliku da uputim apel svim građanima da su vremena kada je pošta mogla se ignoriše prošla, svako ignorisanje i neplaćanje naših poštanskih sandučića naprosto može da nas dovede u situaciju čak i da nam se sudi u odsustvu i da budemo osuđeni u odsustvu - zaključio je sagovornik, piše Euronews.